Tamni orao: Kakvo to oružje Amerikanci prebacuju u Nemačku?

U Nemačkoj će prvi put posle Hladnog rata ponovo biti stacionirani američki sistemi naoružanja dalekog dometa. Kancelar Olaf Šolc je izjavio da je odluka o tome dugo pripremana, međutim kratko zajedničko saopštenje dve vlade, iznenenadilo je Nemačku.

Nikakve parlamentarne niti javne diskusije o tome nije bilo u zemlji koja dobro pamti masovne i duge proteste pre 40 godina protiv stacioniranja Peršing raketa: oktobra 1983. je oko milion Nemaca napravilo ljudski lanac u znak protesta - ali nisu postigli ništa. Tadašnji kancelar Helmut Šmit, socijaldeomkrata kao i Olaf Šolc progruao je to u Bundestagu.

U vezi sa ovim novim stacioniranjem raketa ima vrlo malo pouzdanih informacija, nemački mediji pišu da se ne zna gde će oružje biti stacionirano, ali neki podaci se mogu naći u dostupnim američkim dokumentima, stručnim i drugim novinama.

Tako je na primer britanski tabloid The Sun još krajem 2021. objavio simulaciju na kojoj se vidi kako američka supersonična raketa Dark Eagle - lansirana iz Vizbadena - stiže do Moskve za samo 21 minut i 30 sekundi. Ta dva grada su udaljena 2.000 kilometara. Takođe stoji da će raketa biti spremna za operacije 2023. godine.

Prethodno je američki portal Breaknig defense javio da je vojska SAD zvanično reaktivirala u Evropi 56. Artilljerijsku komandu koja je bila aktivna od 1986. do 1991. i dala zeleno svetlo za stacioniranje modernog preciznog oružja uključujići i dalekometno (LRPF).

O kakvom projektu se radi?

U saopštenju Bele Kuće i nemačke vlade u sredu (10. jula 2024.) piše da će „SAD u Nemačkoj privremeno stacionirati sisteme oružja dalekog dometa iz svoje Višedomenske operativne grupe, kao deo plana njihovog budućeg stalnog stacioniranja".

Prema pisanju Istraživačke službe američkog Kongresa (CRS), Vojska SAD je trenutno u procesu uspostavljanja i opremanja 5 takozvanih Višenamenskih opertavnih grupa Multi-Domain Task Forces (MDTF) širom sveta. Jedan od njihovih glavnih zadataka je da obezbede artiljerijsku vatru (zemlja-zemlja) velikog dometa - u obliku raketa i krstarećih projektila. Pored toga, MDTF takođe ima mogućnosti protivvazdušne odbrane.

Tri MDTF su za region Pacifika, a jedan za Evropu - i taj će biti stacioniran u Nemačkoj, u Vizbadenu.

Američka vojska je to saopštila 13. aprila 2021. a pet meseci kasnije, 16. septembra 2021. taj MDTF je aktiviran u američkoj bazi u Vizbadenu (Kasarna L. Klej). Namera je bila da se tamo samo stacionira štab i određene jedinice, dok su suštinski operativni elementi (oružje) trebalo da budu postavljeni u Fort Drumu u državi Njujork.

No, po svemu sudeći, kompletan drugi MDTF će dugoročno biti preseljen u Nemačku. Trebalo da bude operativan do oktobra 2025. osim hipersoničnog oružja koje bi trebalo da bude spremno do. oktobra 2026, piše u dokumentu Istraživačke službe američkog Kongresa (CRS).

O kakvom oružju se radi?

Vlade SAD i Nemačke su u pomenutom saopštenju navele i da će „konvencionalne jedinice, kada budu potpuno razvijene, uključivati SM-6, Tomahavke i hipersonično oružje koje je trenutno u razvoju."

Tomahavk

Tomahavk je velika krstareća raketa koja se koristi decenijama i stalno se dalje razvija. To je standardno oružje SAD i Britanije u svakom vojnom sukobu protiv kopnenih ciljeva i sve više preuzima zadatke bombardera sa posadom.

Tomahavk je bila prva krstareća raketa koja je letela nisko i tako bila uglavnom neprimetna za radare. Razvijena je 1970ih. U velikom broju je prvi put upotrebljena 1991. kada je na Irak ispaljeno je 297 Tomahavka. Preko 800 lansirano je u invaziji na Irak 2003, a korišćeni su i u Avganistanu, Somaliji, Libiji, Siriji i trenutno protiv položaja Huta u Jemenu.

Septembra 1995. je ispaljeno 13 Tomahavka na položaje Vojske bosanskih Srba kod Banje Luke. A 1999. na ciljeve u Srbiji sa američkih ratnih brodova ispaljeno je 218 Tomahavka i još 20 sa britanske podmornice.

U međuvremenu Tomahavk proizvodi američki Raytheon (RTX), košta oko 1,5 miliona dolara po komadu i ima domet i do 2.500 kilometara. Može ostati u vazduhu satima i više puta menjati kurs, odnosno cilj.

SM-6

Krstareća raketa Standard Missile-6 (SM-6) predstavlja tri rakete u jednoj. To je jedina raketa koja kombinuje protivvazdušnu odbranu, kopnenu odbranu i protivraketnu odbranu na moru.

Može da presretne protivbrodske rakete na veoma velikoj nadmorskoj visini ili balističke rakete u terminalnoj fazi - samo nekoliko sekundi pre nego što stigne do cilja. Ima dvostruki tragač meta koji ima sposobnost da otkrije neprijateljsku raketu na kopnu - čak i iza planine. U saradnji sa izviđačkim avionima, može se koristiti i „preko horizonta" odnosno van radarskog horizonta brodova. Za najnoviju varijantu SM-6 se takođe kaže da ima sposobnosti da presretne i hipersonični projektil.

Može biti lansirana sa broda, sa kopna, Boingovih aviona tipa 18 E i F i lansirne rampe Typhon koju je razvio Lockheed Martin. Dostiže brzinu od 1,2 km u sekundi i ima domet do 500 km.

SM-6 od 2013. proizvodi Raytheon (RTX). Jedna raketa košta 4,3 miliona dolara, po podacima iz 2022. Pored mornarice SAD i Britanije, imaju je i Australija, Japan i Južna Koreja.

Dark Eagle

Najmodernije oružje u arsenalu Višenamnskih operativnih grupe biće pomenuta hipersonična raketa Dark Eagle (Tamni orao), koju razvijaju Lockheed Martin i Northrop Grumman. Moći će da se lansira sa kamiona, kao Patriot. Trebalo je da bude gotova 2023. ali je bilo nekih problema. Procenjuje se da će koštati oko 40 miliona dolara po komadu. 

SAD su donele odluku o razvoju hipresonične rakete pre 20 godina, u vreme kada je predsednik SAD bio republikanac Džordž Buš sin.

Očigledno je planirano da Tamni orao bude stacionaran u Nemačkoj, u Vizbadenu za oko dve godine. Trebalo bi da ima domet od oko 2.700 kilometara.