Zašto volimo osamdesete?
31. decembar 2015.Iz radija se čuje Nena ... "99 Luftballons", u Bonu desetine hiljada demonstranata formira ljudski lanac za mir, Dejvid Bouvi u klubovima Zapadnog Berlina. Tako mnogo zamišljaju uzbudljive i buntovne 80-te godine, jednistvenu posleratnu deceniju, na polju kulture i politike.
Jedna reprezentativna onlajn studija instituta YouGov, po nalogu DPA je došla do rezultata da su 80-te najomiljenija decenija ljudi u Nemačkoj. Na pitanje u kojoj posleratnoj deceniji bi želeli da žive, 23 odsto je odgovorilo sa 80-te, zatim 70-te (18 odsto), 90-te i ova decenija (13 odsto svaka). Manje popularne su 60-te (9 posto), prva decenija ovog milenijuma (5 odsto) i 50-te (4 odsto).Rezultat studije nije iznenađenje: Knjige o subkulturi 80-ih su poslednjih godina bestseleri - ne samo kada je u pitanju Dejvid Bouvi i njegov divlji noćni život u Zapadnom Berlinu. Izložbe o umetnosti 80-ih u Nemačkoj su izvanredno posećeni događaji.
Berlin, kultni grad 80-ih
Berlin je u poslednjih nekoliko godina u anketama za mlade među tri najomiljenija grada u svetu. Naravno, to ima veze sa 80-im: Mnogi posetioci Berlina žele da vide tragove zida koji je nekada delio Nemačku prestonicu. U glavama mnogih mladih ljudi je istorijski događaj koji je Nemce - možda prvi put u svetu - u pozitivnom smislu doveo na naslovne stranice: Pad Berlinskog zida. I to kao rezultat mirne, nenasilne revolucije u kojoj nije ispaljen ni jedan metak.Godine koje su prethodile su 9-om novembru 1989. bile su ispunjene političkim nabojem. Dok su u DDR-u mladi uz poklič "Mi smo narod", demonstriralli za miran novi demokratski poredak, omladina Zapadne Nemačke je početkom 80-ih počela da organizuje velike mirovne skupove. U mirovnim kampovima, sedećim blokadama i ljudskim lancima, oni su izražavali nezadovoljstvo trkom u naoružanju između supersila i izgradnjom novih nuklearnih elektrana.
Najpoznatiji događaj: u oktobru 1983. godine, oko 150 000 ljudi na demonstracijama protiv NATO. Čak i bivši kancelar Vili Brant je bio među govornicima koji su se pozicionirali protiv planova nemačke vlade: stacioniranja projektila i krstarećih raketa sa nuklearnim bojevim glavama, uključujući i čuveni Peršing 2, u Zapadnoj Evropi i Zapadnoj Nemačkoj. Manje je poznato da su uprkos masovnom i dugotrajnom mirovnoom pokretu, projektili ipak stacionirani u Zapadnoj Nemačkoj. Tek 1987. su sovjetsko rukovodstvo pod Mihailom Gorbačovim i SAD za vreme Ronalda Regana, postigli dogovor o postepenom razoružanju.
Pa ipak, ekološki i mirovni pokreti postižu 80-ih dugoročni uspeh: 1983. Zeleni ulaze u Bundestag - sa ručno pletenim džemperima i patikama. Čak 20 odsto birača mlađih od 24 godine je početkom 80-ih glasalo za novoosnovanu stranku "Zeleni" ili za alternativne biračke liste. Tokom političkih previranja u jesen 1989. godine, delovi istočnonemačkog mirovnog pokreta priključuju se Zelenim i tako nastaje "Savez 90 / Zeleni" koji pod tim imenom i danas postoji.
Nove seksualne slobode
Preokret 80-ih godina donosi i novi odnos društva prema homoseksualnosti. Bez obzira na zakone - seksualne radnje između muškaraca u Zapadnoj Nemačkoj su tada još uvek zabranjene, u DDR-u samo među maloletnicima - homoseksualnost se u obema nemačkim državama u to vreme živela relativno otvoreno. Ljudi su se sastajali u kafanama, u bioskopu, u diskotekama.
Ali u isto vreme se pojavila avet: AIDS odnosno SIDA . Bolest je prvi put dijagnostikovana 1981, a tri godine kasnije, identifikovan je virus HIV. U Nemačkoj je 1990. skoro 42.000 ljudi inficirano HIV-om i više od 5000 ima AIDS. U DDR-u su samo 133 građana zaražena smrtonosnim virusom, 27 ljudi je tamo, do ujedinjenja, umrlo od AIDS-a.
Vonj posleratnih godina mora da nestane!
Malograđanska teskoba, koja dominira Nemačkom posebno 50-ih i 60-ih, konačno je nestala 80-ih. Simbol novih sloboda je uglavnom Berlin, podeljeni grad koji i vojno uživa jedinstveni status. Mnogi mladići u zapadnom delu grada profitiraju od toga – jer ne moraju da služe vojsku. A u četvrtima blizu zida nastaje anarhistčko-pankerska scena.
U Berlinu, Hamburgu i Kelnu nastaju grupe umetnika koji žele da pobegnu od zamrle avangarde i rigidne umetnosti tog vremena. Oni sami sebe zovu „Divlji mladi“, stručnjaci ih nazivaju "neo-ekspresionistima".
Čežnja za 99 balona
Osamdesete godine, usred u hladnog rata i autoritarne roditeljske kuće – nudile su prijatno jasne slike neprijatelja. Današnjim mladima je lako da se identifikuju sa buntovnicima tog vremena koji su uspeli nešto da postignu. Naše vreme svakako nije siromašnije izazovima - i očigledno da bi mnogi Nemci, potajno, rado gledali kako u nebo lete Neninih 99 balona ...
Prim prev: Ideja za tekst pesme 99 balona nastala je prilikon koncerta Rolingstonsa u Zapadnom Berlinu 1982. godine.Posmatrajući kako sa bine puštaju bezbroj šarenih balona, gitarista grupe Nena, Karlo Karges se zapitao, šta bi bilo kada bi baloni prešli granicu sa istočnim Berlinom i tamo izazvali paranoju.
99 Jahre Krieg / 99 godina rata
ließen keinen Platz für Sieger / nema pobednika
Kriegsminister gibt's nicht mehr / nema više ministara rata
und auch keine Düsenflieger / ni mlaznjaka
Heute zieh' ich meine Runden / idem ovih dana unaokolo
seh' die Welt in Trümmern liegen. / vidim svet u ruševinama
Hab' 'nen Luftballon gefunden / našla sam balon
Denk' an Dich und lass' ihn fliegen / mislim na tebe i puštam ga u nebo