Vojna baza Ramštajn: strateški važna za SAD i NATO

Američka vazduhoplovna baza Ramštajn je svet za sebe. Na zapadu Nemačke, u blizini grada Ramštajn-Mizenbaha, prostire se ogromno vojno područje s pistama, hangarima i brojnim zgradama. To je kao nekakav mali grad usred pretežno ruralne pokrajine Porajnje Palatinat, strogo izolovan od brdovitog predela okolo. I iako se baza nalazi na nemačkoj teritoriji, ona uživa imunitet kao strane ambasade. Nemački službenici i političari smeju da uđu samo uz odobrenje američkog komandanta.

Tu radi oko 9.000 ljudi. To je najveća američka vazduhoplovna baza u Evropi. U blizini se je u Regionalni medicinski centar Landštul, najveća američka vojna bolnica van Sjedinjenih Američkih Država. Oko 50.000 Amerikanaca, uključujući i njihove porodice, živi tu u regionu oko Kajzerslauterna. Tu su njihove posebne škole, prodavnice i razne uslužne delatnosti, a plaćanja se često vrše u američkim dolarima. Te američke institucije ujedno su i veoma važne za privredu tog regiona.

Kako je Ramštajn rastao

Sve je počelo 1952. godine na aerodromu koji je Hitlerova vojna avijacija Luftvafe koristila tokom Drugog svetskog rata, a koji je američka vojska zauzela neposredno pre kraja rata 1945. godine. Aerodrom i administrativni deo postupno su postajali sve veći kompleks za američke trupe u Nemačkoj, a onda i za NATO.

Od 1971. godine u Ramštajnu je stacionirana Vojna vazduhoplovna komanda i njoj pripadajući transportni avioni. Godine 1973. sedište vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Država u Evropi premešteno je iz Vizbadena u Ramštajn. Godinu dana kasnije, u Ramštajnu je smeštena i komanda vazduhoplovnih snaga NATO. Iz Ramštajna se prati protivvazdušna odbrana alijanse, kao i svemirske aktivnosti država-članica. NASA takođe ponekad koristi Ramštajn za istraživačke letove.

Pretpostavlja se da je do 2005. godine – što nikada nije zvanično potvrđeno – u toj bazi bilo uskladišteno i nuklearno oružje. Ono je te godine, procenjuju poznavaoci, odatle povučeno. Baza Bihel u regionu Ajfela sada važi za jedino mesto u Nemačkoj u kojem se nalazi američko nuklearno oružje.

Upravljanje borbenim dronovima

Vazduhoplovna baza Ramštajn od ogromne je važnosti za američke oružane snage širom sveta. To je najvažnije čvorište za prevoz tereta i jedinica za američke zračne snage, posebno za misije u Africi, na Bliskom istoku i u istočnoj Evropi.

Ramštajn takođe ima posebnu i sve veću važnost zbog svog centra za kontrolu leta odakle se upravlja američkim borbenim dronovima širom sveta. To je više puta izazivalo rasprave o mogućoj umešanosti Nemačke u ciljano ubijanje osumnjičenih za terorizam u Aziji i Africi. Bivši predsednik SAD Barak Obama je 2013. godine, kada su mediji izneli takve tvrdnje, rekao da Nemačka nije „polazna tačka“ za napade bespilotnim letelicama. Ali, to nije utišalo takve tvrdnje. Obama je inače napade dronovima proglasio za najvažnije sredstvo u takozvanom „globalnom ratu protiv terorizma“.

Baza je dospela u udarne vesti i zbog navodnih letova u tajne zatvore kidnapovanih osumnjičenih terorista upravo preko Ramštajna.

Evakuacija iz Avganistana

Vazduhoplovna luka takođe se redovno koristi za letove za evakuaciju. Ramštajn je igrao centralnu ulogu u evakuaciji ljudi iz Avganistana u leto 2021. nakon što su talibani došli na vlast. Područje baze privremeno je postalo ogroman šatorski grad gde su privremeno bili smešteni evakuisani.

Od ruske invazije na Ukrajinu, u Ramštajnu su se održavali i sastanci država koje pomažu Ukrajini. Američki ministar odbrane Lojd Ostin više puta je u bazu pozivao predstavnike nekoliko desetina zemalja kako bi razgovarali o isporukama oružja Ukrajini. Danas se često koristi izraz „Grupa Ramštajn“ kada se govori o onima koji podržavaju Ukrajinu.

Teroristički napad i katastrofa na aeromitingu

Tokom 1980-ih, vojna baza Ramštajn dva puta se našla na naslovnim stranama širom sveta. U avgustu 1981. teroristi Frakcije Crvene armije izveli su napad eksplozivom na bazu, u kojem je dvadeset ljudi ranjeno, neki i teško. U to vreme američki vojni objekti više puta su bili meta levičarskih ekstremističkih terorista.

U avgustu 1988. godine na aeromitingu u Ramštajnu u vazduhu su se sudarile avioni italijanskog akrobatskog tima, a jedan od njih srušio se na gledaoce. Na licu mesta poginulo je 35 ljudi, još 35 ih je kasnije podleglo zadobijenim povredama, a na stotine ih je povređeno. Bila je to jedna od najvećih katastrofa na aeromitinzima u istoriji. Otada u Ramštajnu više nikada nije održan aeromiting.

Tramp je želeo manje američkih vojnika u Nemačkoj

Tokom svog mandata, Barak Obama je na svojim putevima nekoliko puta koristio Ramštajn kao međustanicu. Donald Tramp je to isto učinio kao predsednik 2018. vraćajući se iz posete jedinicama u Iraku.

Tramp je inače u leto 2020. najavljivao veliko smanjenje broja američkih snaga stacioniranih u Nemačkoj. Razlog: Nemačka ne plaća dovoljno za svoju odbranu. Naravno, to bi takođe uticalo i na Ramštajn. Bivši glavnokomandujući američkih trupa u Evropi, general Ben Hodžis, tada je oštro kritikovao te planove. Hodžis je za nemački „Špigel“ ocenio da bi to bila „kolosalna greška“ i dodao: „Odluka ilustruje to da predsednik nije razumeo koliko su američke trupe stacionirane u Nemačkoj neophodne za američku bezbednost.“

Nakon promene vlasti u Beloj kući nekoliko meseci kasnije, kada je predsedničku dužnost preuzeo demokrata Džo Bajden, ta odluka prestala je da važi. Ali ako Donald Tramp bude ponovno izabran za predsednika SAD, tada bi prisustvo američkih jedinica u Nemačkoj, a time i važna uloga vazduhoplovne baze Ramštajna, ponovno mogli da budu dovedeni u pitanje.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku