„Imamo šansu ako ispravimo kičmu“

DW: Vi ste jedini pominjali mogućnost bojkota beogradskih izbora… izgleda da od toga neće biti ništa. Kako Vama deluje?

Srpski pokret Dveri više meseci, rekao bih i godina, insistira na tome da izbori u Srbiji nisu fer i pošteni i da nema slobodnih izbora bez slobodnih medija. I ovoga puta naglašavamo da za nastupajuće izbore u Beogradu praktično nećemo imati nijednu televiziju sa nacionalnom ili regionalnom frekvencijom na kojoj će uopšte moći da se pojavi bilo ko iz opozicije. Sve to govori o neregularnosti izbora u startu. Želeli smo da skrenemo pažnju javnosti i ostatku opozicije da bi trebalo da se zajedničkim snagama izborimo za regularne, fer i poštene izborne uslove. Videćemo kako će se razvijati situacija, ali kao što vidite, mi tu borbu vodimo i u parlamentu i na ulici i od toga ne odstupamo.

Da li bojkot može uopšte da uspe? Vaše kolege iz opozicije kažu da to nikad nije bilo moguće u Srbiji.

Može da uspe sve što se ozbiljno pripremi i sprovede. Ova vlast je u ovom trenutku u nekoj vrsti straha jer zna da u Beogradu najlošije stoji. Ozbiljno organizovano suprotstavljanje ovoj vlasti – bilo u Narodnoj skupštini gde je u toku zavođenje totalne diktature i isključenje više narodnih poslanika opozicije ili kroz ulične demonstracije – jeste put koji sigurno dovodi u pitanje ovaj režim. Oni uspevaju samo kada ćutite, sklanjate se, savijate kičmu i dozvoljavate torturu. Kada podignete glavu, ispravite kičmu i snažno se suprotstavite, tada imate šansu da nešto i uradite.

Zašto biste bojkotovali izbore za koje istovremeno kažete da možete da dobijete, to jest da naprednjaci najlošije stoje u Beogradu?

A što bismo učestvovali na izborima koji su unapred izgubljeni ili unapred neregularni? Stvar je ovde da li imamo u Srbiji regularne izbore.

Mislite da će bilo šta što ste naveli – delovanje u Skupštini, protesti, bojkot – navesti Vučića da popusti medijske stege ili partijsku državu?

A da li mislite da će da popusti ako se ne suprotstavljamo, ako ćutimo i trpimo?

Nije bitno šta ja mislim, ja samo pitam.

Ja sam Vam odgovorio. Ćutanjem, sklanjanjem i trpljenjem nikada nećemo dobiti ništa od strane režima. Aktivnim suprotstavljanjem u parlamentu, na ulici i svakom drugom mestu imamo šanse za pobedu.

Paralelno se vodi u opoziciji rasprava o famoznim kolonama koja je izgleda passe nakon što su se izdelili Janković i DS, a i jedni i drugi poručili da neće da sarađuju sa Dverima… kakva je Vaša matematika?

Kada budu raspisani izbori za Grad Beograd, nadležni organi Srpskog pokreta Dveri zauzeće stav kako i sa kim na te izbore izlazimo.

Da li dolaze u obzir šire predizborne koalicije?

Naravno. Već imamo aktivnu saradnju sa „Zdravom Srbijom" Milana Stamatovića, Udruženim sindikatima Srbije „Sloga", Srpskim narodnim pokretom „Otadžbina" Srba sa KiM. Pravimo širi patriotski opozicioni savez i apsolutno smo otvoreni za razgovore o njegovom proširivanju.

Da li Vam se čini da opozicija nikako da priča o glavnom gradu i svojim planovima? Beograd je raskopan kao Staljingrad, ali se čini da niko to ne koristi, svi pričaju o ovim načelnim stvarima.

Nije stvar u tome, nego mi recite gde to može bilo ko iz opozicije da se pojavi na bilo kojoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom? Stvar je jasna, nije tačno opozicija ne radi ili nema program nego ne postoji sloboda medija u Srbiji niti mogućnost da saopštite šta je vaš program.

Gradska organizacija SP Dveri je izašla sa nizom veoma konkretnih stvari: od Beograda kao porodičnog grada preko zaštite svih socijalno i pravno ugroženih Beograđana pod ovom vlašću, borbe protiv svega što je problem u Beogradu – od Parking servisa, Komunalne policije do raznih bankarskih, sudskih i drugih derikoža koje izbacuju porodice na ulicu – zaključno sa veoma važnom temom decentralizacije Beograda, kako da beogradskim opštinama ostane više prihoda i imovine, a ne da sve bude centralizovano. Dakle, toliko smo tema već pokrenuli, ali recite mi gde ste imali prilike da ih čujete?

Slabo sam imao priliku, zato Vas i pitam, dobro da ste bar ovde mogli da kažete. Ima li uopšte više u Srbiji politike? Pominjali ste „diktaturu" u Skupštini gde se vladajuća većina i predsednica parlamenta skandalozno ponašaju, a opozicija na to odgovara performansima. Imali smo sviranje gitare, a sada i unošenja kamena i recitovanja Đure Jakšića.

Radi se u nečemu potpuno drugom – o pokušaju gušenja svakog glasa opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, o neregularnom stanju u kojem je naš parlamentarizam. Samo u poslednjih sedam dana imali ste predsednika Skupštine Maju Gojković koja je ukrala 257 minuta za raspravu o prosvetnim zakonima, zatim su utvrdili dnevni red nove sednice bez kvoruma, dakle protivzakonito. Isključena su već tri narodna poslanika opozicije sa sednice i narednih dvadeset dana ne mogu prisustvovati skupštinskim zasedanjima što može da se protegne i do završetka beogradskih izbora. Nemamo pravo na repliku niti na reklamaciju povrede Poslovnika, ministri ne dolaze u Parlament da odgovaraju na pitanja opozicije, nijedan ministar nije podneo izveštaj o svome radu u prethodnih godinu dana niti dolaze na nadležna skupštinska radna tela gde bi trebalo da odgovaraju na pitanja.

Imamo neregularno stanje u kojem se guši svaki glas opozicije. Najnoviji primer je postavljanje poslaničkog pitanja od strane Srđana Noga koji je otvorio temu sprege vlasti i kriminala i praktično je isključen zbog postavljanja poslaničkog pitanja. To je nenormalno stanje i pokušavamo da se na razne načine tome suprotstavimo i zaustavimo tu skupštinsku diktaturu koju predvodi Maja Gojković.

Za kraj, čestitali ste Alternativi za Nemačku (AfD) uspeh na izborima, vidite ih kao neku vrstu sestrinske partije. Što je zanimljivo, s obzirom da budući šef poslaničke grupe te partije hvali vojnike Vermahta, neki negiraju holokaust, a treći bi da pucaju na izbeglice na granicama.

Ono što znam jeste da je AfD napravila iskorak na nemačkoj političkoj sceni uvodeći u Bundestag teme koje su do sada bile zabranjene, poput evroskepticizma i kritike Brisela do kritike ovakvih posledica migrantske krize koja je preplavila Evropu. Sve to govori da evroskeptične političke opcije širom Evrope napreduju i u tom smislu pozdravljamo širenje evroskepticizma. Ne samo izlazak Velike Britanije iz EU, nego jačanje raznih političkih opcija evroskepticizma što Dveri predstavljaju ovde, u Srbiji. Brisel ne može biti centralni komitet koji će nam svima nametati kako ćemo živeti u Evropi. Mislimo da je dobra vest za Evropu kada sarađuju alternativne političke opcije koje ne razmišljaju onako kako im naređuju evropski komesari iz Brisela.

Ne smeta Vam što negiraju holokaust ili koketiraju sa rasizmom?

Sigurno da između SP Dveri i AfD možete naći hiljadu razlika. Oni zastupaju nemačke interese i imaju nemački pogled na svet, mi zastupamo srpske interese i imamo srpski pogled na svet. U tom smislu smo dve razdvojene priče. Ali ja Vam govorim o trendu evroskepticizma za koji mislim da je koristan i lekovit za Evropu. Moramo razbiti taj centralni komitet u Briselu koji misli da može da određuje nama Evropljanima kako ćemo živeti u svojim nacionalnim državama. Na to ne pristajemo i to danas objedinjuje i Orbanov Fides i Slobodarsku partiju Austrije i Nacionalni front u Francuskoj i AfD. Sve je više takvih političkih organizacija širom Evrope, bez obzira što među nama postoje vrlo velike političke ili ideološke razlike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android