Sto dana Vučićevog tehničkog servisa
5. oktobar 2017.
Dostignuća Vlade Srbije u prvih sto dana rada nije lako oceniti jer ne znamo gde počinje, a gde se završava neka Vlada. Drugo, pri analizi poteza Vlade i premijerke Ane Brnabić niste sigurni da li su to zapravo potezi i ideje predsednika Srbije, koje Vlada samo aminuje, ili je reč o samostalnom delovanju premijera i ministara.
Tokom proteklih 100 dana zapravo je nastavljena stara priča svih Vlada Srpske napredne stranke (SNS) da o svemu odlučuje jedan čovek, a da su ministri tu da te odluke obrazlažu javnosti. Uostalom, i sama premijerka je u proteklih nekoliko meseci izjavljivala povodom nekih važnih pitanja, kakvo je recimo unutrašnji dijalog o Kosovu, „da o tome nema neko posebno mišljenje“, i tako samo potvrdila svoj status posmatrača u Vladi koju vodi.
I pored svega, Ana Brnabić najavljuje da će 14. oktobra predstaviti rezultate rada svoje Vlade u prvih sto dana.
Vlada kontinuiteta
Imamo posla sa Vladom Aleksandra Vučića, s tom razlikom što Vučić više ne sedi u Nemanjinoj 11, ocenjuje za DW odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm. „To je pre svega vlada kontinuiteta, a kad to kažem tu pre svega mislim na autoritarnost koja se ispoljila u srpskoj politici. Mislim na autoritarnost vlasti, na dalji pritisak na medije i njihovo gušenje, prisustvu cenzure, i društvo u kojem nema dijaloga nego postoji samo diktat.“
Upravo stoga Filip Švarm napominje da je teško govoriti da li je bilo nečeg dobrog za proteklih 100 dana vlade, „jer se samo nastavilo ono što smo imali i do sada: arogantan odnos prema javnosti, odnos prema inostranstvu je varirao – od varnica u regionu do poslušnosti i poniznosti prema velikim centrima odlučivanja. A kada je reč o ekonomiji, tu smo imali usporen rast, manji od očekivanog.“
Kao vladu kontinuiteta sadašnje stanare Nemanjine 11 ocenjuje i Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka. „U praksi to znači da Vlada ne crpi legitimitet iz sebe same već iz institucije predsednika Srbije. Vlada se u tom smislu pretvorila u neku vrstu tehničkog servisa koji rešava operativne probleme. Možda je u tom smislu izuzetak Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, koji je jedan od retkih ministara sa političkom težinom. Zato i možemo reći da Vlada ima dva krila – tehnokratsko i političko.“
Ako bismo sa treće strane opet krenuli da analiziramo šta su eventualna dostignuća, Cvetićanin kaže da je ona „nastavila da radi ono što se inače mora uraditi, a to je dalja profesionalizacija javne uprave, saniranje spoljnog duga kao i makroekonomska stabilnost. A na spoljnopolitičkom planu je nastavila sva druga strateška usmerenja zemlje. U svemu tome nije bilo ni nekih spektakularnih dostignuća, ali ni nekih velikih promašaja.“
Premijerka kao sekretarica
Skepsa koja se pojavila nakon vesti da će premijerka biti Ana Brnabić nije razvejana ni nakon proteklih sto dana. Kritičari tog nameštenja i dalje smatraju da je Vučić samo vešto iskoristio seksualnu orijentaciju premijerke i na taj način dobio dodatne poene na Zapadu. U tom smislu se može postaviti pitanje da li je Ana Brnabić u proteklom periodu pokazala da može da vodi samostalnu politiku, ili je opravdala status fikusa, koji je dobila i pre stupanja na dužnost?
„Stiče se utisak da je ona na stalnoj telefonskoj vezi sa Vučićem“, smatra Švarm. „I sama je na početku mandata rekla da nema autoritet, i to se vidi kako u njenom odnosu prema ministrima tako i na osnovu poteza koje povlači. Naprosto, kompletan utisak je da se ona tu našla sasvim slučajno, da je ona izbor jednog čoveka kako bi izbegao da u svojoj stranci stvori drugog moćnog političara, i da se od Ane Brnabić manje više očekuje da bude nekakva sekretarica i sprovodnik odluka koje se ne donose u Vladi nego na nekom drugom mestu – a to je Vučićev kabinet.“
Kao rezultat stalnog balansiranja između Vučićeve percepcije stvarnosti i tekućeg političkog života došlo se u situaciju da Vlada tek navršava 100, dana a da se već govori o njenoj rekonstrukciji, a čak se pojavljuju i najave vanrednih parlamentarnih izbora.
Filip Švarm primećuje da i to govori o kontinuitetu Vučićeve „politike neobjavljenog vanrednog stanja i politike stalne izborne kampanje. Zato mi i nemamo suvisli politički život, već živimo tu političku kampanju, jer je to jedino što SNS i njen predsednik Vučić znaju“. Neven Cvetićanin dodaje da i to nije ništa novo, jer je Srbija od uvođenja višestranačja imala brojne cikluse izbora, i da su u tom periodu samo dve vlade izgurale čitav mandat.
Isto prema medijima
Vlada Srbije je nastavila inegativan odnos prema medijima, tačnije prema svim medijima koji iznose kritičke stavove na račun Vlade. Ana Brnabić je tako povodom slučaja novina Vranjskih najpre izjavila da nema dovoljno informacija, a nakon toga da su te novine iako kritične prema Vladi dobile novac od države. Kasnije je napomenula da ne razume ko se to plaši da napiše nešto protiv nje i Vlade, i kao primer da u Srbiji vlada sloboda medija navela par nedeljnika, jedan dnevni list i jednu televiziju. Ostali po njenom rečima misle da vlast odlično radi svoj posao i stoga nemaju potrebu da je kritikuju.
Filip Švarm kaže da nije iznenađen tim izjavama, jer „kad bi rekla nešto drugo ne bi mogla ni doći na taj položaj. Ona prosto govori ono što misli Aleksandar Vučić“.