Opozicija se budi?
6. oktobar 2017.
Skoro svake godine su vrelu političku jesen najavljivali sindikati, a ove godine će se pojedinim sindikatima izgleda pridružiti i opozicione političke partije. Nakon nekoliko izbornih ciklusa obeleženih strogo kontrolisanim medijima i (pred)izbornim manipulacijama, opozicioni lideri su izgleda shvatili da se ti nenormalni izborni uslovi neće promeniti sami od sebe.
Kao neka vrsta pripreme za važne lokalne izbore u Beogradu, Pokret slobodnih građana (PSG) je tako odlučio da pozove građane na ulični protest 6. oktobra, a dan kasnije, 7. oktobra, svoj protest najavljuju i vojni i policijski sindikati. Da li je opozicija shvatila da od pisanja stranačkih saopštenja nema neke prevelike koristi ili je procena da se samo dodatnim pritiskom može naterati vlast Srpske napredne stranke (SNS) na ravnopravne izborne uslove, tek predstojeći period će izgleda imati novu dinamiku u do sada neravnopravnoj političkoj borbi.
Test građana i opozicije
Izlazak na ulice će u svakom slučaju služiti i kao provera narodnog (ne)zadovoljstva, ali istovremeno i kao test snage same opozicije. Politikolog Boban Stojanović za DW stoga kaže da se „opozicija očito odlučila i za nešto drugačiji vid političke borbe, ali da je važnije od toga što su se opozicione stranke pokrenule oko teme beogradskih izbora, prave neke dogovore, i to već daje neke rezultate. Vi tako vidite da je već sama najava povratka u politiku bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa izazvala nervozu unutar vlasti“.
I ne samo to. Vest da bi Dragan Đilas ponovo mogao biti kandidat za gradonačelnika bila je praćena medijskim objavama kako vlast sprema hapšenje bivšeg gradonačelnika ukoliko se zaista bude kandidovao. Boban Stojanović kaže da to ne predstavlja nikakvo iznenađenje. „Ne znam samo da li bi išli toliko daleko da ga uhapse ili bi to opet bilo neko razvlačenje po medijima. A ako ste već imali nešto protiv njega zašto to nije pokrenuto u protekle četiri godine? To, dakle, može biti neka vrsta zastrašivanja ili ponovo početak jedne prljave i negativne kampanje Naprednjaka“.
Podgrevanje petooktobarske energije
Sam tajming protesta Slobodana Georgieva, novinara BIRN-a, podseća na potrebu da se nekako ponovo aktivira sećanje na 5. oktobar 2000. godine i da se na taj način ponovo pokrena neka slična energija. Međutim, Georgiev upozorava da pre svega nisu baš najjasniji sami ciljevi najavljenog protesta Pokreta slobodnih građana, a sa druge strane kaže „da se iz istorije protestovanja u Srbiji vidi da oni ne mogu uspeti ako im se ne pridruže oni koji imaju najviše energije – a to su studenti. S druge strane, ovde više nema prave radničke klase, nema pravih sindikata, i kada protestuju to su neke sporadične akcije, bez solidarnosti. Sve u svemu, ne vidim tu neki veliki potencijal u protestima“.
Što se tiče eventualne uloge Dragana Đilasa u ponovnoj borbi za Beograd, Slobodan Georgiev misli da je „Đilas završio priču oko rukovođenja prestonicom i da to nije neka baš pametna ideja da se ponovo kandiduje. Upravljao je gradom, nekad dobro, nekad loše, i to je po meni završena priča“.
„Pribojavam se da opozicija na svoje ime nema neku snagu da pokrene neki širi krug ljudi“, smatra i Boban Stojanović. „Deluje mi da još uvek nismo u situaciji koja može da izvuče veliki broj ljudi na ulice, ističe Stojanović. Ako opozicija to nije uspela nakon Savamale i sumnji u regularnost predsedničkih izbora, teško da će to moći i sada bez ozbiljnijeg povoda“. A na pitanje da li je problem u opoziciji ili pasivnosti građana, Stojanović odgovara – i jedno i drugo. „Jednostavno, vi u opoziciji nemate nikoga ko ima preko 20 posto podrške. To je sad pitanje zakona fizike. A s druge strane građani su pasivni, kritikuju i vlast i opoziciju, ima tu i straha, mnogi i nemaju vremena da svakodnevno ili jednom nedeljno šetaju“.
A ono što za opoziciju može biti pogubno, i zbog čega protesti predstavljaju dvosekli mač, jeste upravo pitanje koliko opozicija ljudi može da izvuče na ulicu. Zato Boban Stojanović kaže da „ukoliko se na tim protestima pojavi do par hiljada ljudi, to može imati samo negativan efekat. To bi pokazalo da opozicija ne može da izvuče veliki broj ljudi na ulice, a to je nešto što opozicija u ovom trenutku ne bi trebalo da pokaže“.
Vlast spremna na sve?
Kao dokaz da vlasti već spremaju izborne manipulacije, PSG tvrdi kako se na pojedinim beogradskim opštinama dramatično povećava broj građana upisanih u biračke spiskove i da se brojni aktivisti SNS iz unutrašnjosti prijavljuju na beogradske adrese kako bi tu i glasali. Slobodan Georgiev kaže da su to „vrlo ozbiljne optužbe, koje bi trebalo proveriti. Vrlo je teško o tome govoriti ako nemamo neku pouzdanu statistiku“. Na našu opasku da li je moguće verovati institucijama u Vučićevoj Srbiji, i da će one to moći da provere i izađu sa tačnim podacima, Georgiev kaže da „neke institucije ipak rade, da bi možda Poverenik za informacije od javnog značaja mogao da zatraži te podatke. To je zapravo samo nastavak priče kako vlast ne valja – a to već znamo. Ne verujem da će to dovesti do toga da birači ove radikalske vlasti, a ja ih i dalje smatram radikalima, promeniti mišljenje i prestati da glasaju za sadašnje vlasti“.
Koliko god ove primedbe opozicije i dalje bile samo u domenu teško proverljivih optužbi, za mnoge je to već nesumnjiv dokaz kako se vlasti neće libiti da koriste sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva kako bi sprečili gubitak Beograda. „Apsolutno da, kaže Boban Stojanović i dodaje kako Aleksandar Vučić „jednostavno ne sme da izgubi Beograd. Ukoliko opozicija uzme Beograd, to će im po automatizmu doneti mnogo veću prisutnost u medijima, doneće im resurse, i moći će da promovišu neke drugačije stvari. Zato verujem da su vlasti spremne, pored prljave kampanje, i na svaku zakulisnu radnju, uključujući tu i ovu da povećavaju broj stanovnika pojedinih beogradskih opština“.
(Ne)moguće političko delovanje
Zakulisne radnje, maskirani batinaši, kontrolisani mediji, vlast spremna na sve – kako se onda uopšte boriti protiv takvog sistema vladavine? „Ako je to zaista tako, onda smo mi u vanrednom stanju, ocenjuje Slobodan Georgiev. A to zahteva potpuno drugačiju strategiju delovanja: da li se uopšte može politički delovati, ili je potrebno praviti neki paralelni sistem političkog života? Ali, ta odluka mora brzo da se donese, i da se kaže da smo probali sa izborima, ali da su oni lažirani, i da kao opozicija kažemo koje korake ćemo dalje preduzeti“.