„Evropski put BiH pobediće referendum“

DW: Savet za opšte poslove Evropske unije prihvatio je zahtev Bosne i Hercegovine za članstvo u EU i zatražilo od Evropske komisije da pripremi upitnik za BiH. To ste objavili još juče (20.9.) na Vašem Tviter-nalogu. Kada očekujete da stigne upitnik sa, kako zapadni mediji pišu, 1.200 pitanja i koliko vremena je potrebno da se ta pitanja obrade?

Denis Zvizdić: Prvo želim da čestitam svim građanima Bosne i Hercegovine na odluci koja jasno potvrđuje evropsku perspektivu BiH i prepoznaje i adekvatno odgovara na napore koje su vlasti BiH uložile da dođemo do ove nove faze odnosa između BiH i EU. Kada govorimo o upitniku, on će biti pripremljen u narednih šest do sedam sedmica. Još uvek ne znamo koliko će upitnik imati pitanja, verovatno više hiljada, i od sredine ili kraja novembra kada ga dobijemo, dobićemo i rok od nekih šest meseci da odgovorimo na pitanja i na takav način napravimo presek stanja po brojnim tematskim oblastima unutar BiH.

Zvaničnici EU su, nakon susreta s Vama i premijerkom Republike Srpske Željkom Cvijanović u Sarajevu, izjavili: „Impresionirani smo rezultatima BiH, ali ovo je samo početak.“ Šta su mislili kada su rekli da su impresionirani, ako se uzme u obzir da je već 21-na godina prošla od okončanja rata u BiH i dolaska međunarodne zajednice i Visokog predstavnika (OHR) u BiH?

Pre svega, morali bismo da se vratimo nekih 16 ili 17 meseci unazad, do trenutka kada je Evropa napravila jedan novi pristup prema BiH, baziran na nemačko-britanskoj inicijativi. Takva vrsta evropske perspektive, s obzirom na dugi niz godina u kojima smo imali blokadu evropskog puta, bila je prilično neizvesna. Međutim, svi nivoi vlasti, a posebno Veće ministara kao jedan od ključnih generatora u procesu evropskih integracija, jasno i snažno su se opredelili za evropski put. U proteklom periodu realizovali smo neke od ključnih obaveza s fokusom na ekonomsku agendu o kojoj smo razgovarali na sastanku koji ste spomenuli. Napravili smo presek stanja ekonomske, reformske agende i jasno konstatovali da je u jednom kondenzovanom vremenskom periodu od 12 meseci realizovan ogroman broj mera, kumulativno veći od 45 odsto. To je rezultiralo porastom svih vitalnih ekonomskih parametara, posebno bruto društvenog proizvoda, porasta izvoza, smanjenja uvoza, smanjenja spoljno-trgovinskog deficita, povećanja nivoa prihoda, rasta industrijske proizvodnje i, na kraju, otvaranja više od 25.000 radnih mesta. I u otežanim okolnostima, i unutar kompleksne političke situacije – i zbog izbora, mi pravimo progres, što je impresioniralo predstavnike Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija. Bosna i Hercegovina nastavlja da prihvata pozitivnu praksu EU, kreiramo strategije i projekte koji nam omogućavaju dalji razvoj infrastrukture, kao bazni osnov za razvoj ekonomije i kredibilno realizujemo svoje obaveze.

Da li taj progres o kojem govorite, može da zamagli najavljeni referendum u Republici Srpskoj?

Mi mamo vrlo jasne stavove i Evropske unije, i naših suseda, i, konačno, brojnih uticajnih zemalja i sa Istoka, i sa Zapada, koji su izrekli svoj precizan stav u vezi s referendumom. Niko ne podržava referendum jer osnovni postulat vladavine prava jeste poštovanje odluka Ustavnog suda. Sudske odluke moraju da se sprovode. O njima se ne raspravlja, jer su obavezujuće. Dakle referendum, odnosno takva vrsta retrogradne priče, jeste vraćanje u prošlost. Novi projekti homogenizacije ili mobilizacije glasačkog tela zbog partikularnih političkih interesa ili interesa pojedinaca, neće zamagliti evropski put. U BiH će pobediti evropski put.

Nemački mediji govore o novoj krizi u BiH izazvanoj referendumom. Može li na tu krizu da se gleda samo u kontekstu predizborne kampanje ili bi ona, s obzirom na najavu održavanja referenduma bez obzira na upozorenja OHR i međunarodne zajednice, ali i najavu Dodikove posete Putinu, mogla da ima dalekosežnije posledice i da ugrozi put BiH ka Evropskoj uniji?

Svi mi u BiH opredeljeni smo da očuvamo mir i stabilnost, jer je to preduslov i za evropski i ekonomski razvoj BiH i za prosperitetnu budućnost svih građana BiH. Naravno da postoje kategorije koje predstavljaju svetinju za svakog čoveka, a to je država i sloboda svakog građanina. Ponavljam da će evropski put i pozitivne tendencije pobediti referendum. On jeste problematičan, s obzirom na to da se od startne ideje da bude neka vrsta predizbornog džokera, pretvorio u ideju koja bi trebalo da bude lakmus-papir za neke druge referendume, one koji bi značajno mogli da nanesu štetu suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH – ali potpuno je jasno da se to neće dogoditi. To neće dopustiti patriotske snage unutar BiH, a ni međunarodna zajednica, prisutna u BiH. Svima u regionu i Evropi, potreban je mir na Balkanu i svi će aktivno raditi da se mir i stabilnost očuvaju, a promoteri retrogradnih ideja izgubiće bitku s prosperitetnim evropskim idejama kvalitetne ekonomske budućnosti.

„Samo kroz zajedničke napore, uključujući i dijalog, zemlja može da napreduje na putu ka Evropskoj uniji“, rekao je specijalni predstavnik EU u Bosni i Hercegovini Lars-Gunar Vigemark. Zajednički napori i dijalog – da li je to moguće?

Mi smo, činjenicom da smo, bez obzira na vrlo podignuti nivo tenzija i kompleksnu predizbornu situaciju, upravo kroz delovanje Veća ministara, kroz činjenicu da smo usvojili protokol o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kroz činjenicu da smo s nižim nivoima vlasti postigli saglasnost o finalizaciji teksta mehanizma koordinacije, a sve je bilo bazirano na dijalogu, pokazali da je dijalog jedini i najbolji mogući instrumenat za razgovore i definisanje najmanjeg zajedničkog imenitelja. Bosni i Hercegovini je potrebno da iskoristimo činjenicu i da su naši prvi susedi – od kojih je jedan član, a drugi na putu ka EU – da razvijemo dobrosusedsku saradnju i da trajno otklonimo bilo kakve avanturističke i separatističke ideje i tendencije u BiH i regionu. Dakle, u izboru brojnih modela, ja isto tako biram dijalog, kao najefikasniji instrument putem kojeg se može doći da pravih rešenja.

Da li možete doći do rešenja sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom?

To je vrlo teško pitanje. U ovom trenutku, u ovoj vrsti podignutih tenzija, verobatno bi bilo neproduktivno tako nešto i probati. Ali ja mislim da će posle 2. oktobra tenzije značajno da padnu i da će posle toga doći pravo vreme da se kroz dijalog naprave naredni, pozitivni iskoraci.