Političari iznad odluka suda

Odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Upravo ta rečenica stoji na kraju obrazloženja svake presude najviše sudske instance u Bosni i Hercegovini. Međutim, kako sada stvari stoje, odluke Ustavnog suda BiH, iako konačne, često nisu i obavezujuće.

Aktuelnost tog pitanja dodatno je podgrejao najavljeni referendum u Republici Srpskoj, gde je Ustavni sud presudio da je Dan Republike Srpske koji se obeležava 9. januara, neustavan, jer se njime podstiče neravnopravnost konstitutivnih naroda. Međutim, u skupštini tog entiteta odlučili su da ignorišu Ustavni sud i po tom pitanju raspišu referendum.

Iznad Ustava

I Mostar već pet godina čeka da poslanici BiH izmene deo Izbornog zakona i statuta Grada Mostara i Zakona o državljanstvu, ne sprovodi se Odluka o konstitutivnosti Srba, Hrvata i Bošnjaka na celom području BiH, a ni odluke Suda za ljudska prava u Strazburu.

To su samo neke, od trenutnih 25 odluka Ustavnog suda, koje još uvek čekaju na sprovođenje, dok je u poslednjih deset godina doneseno čak 88 rešenja o neizvršenju, a predmeti upućeni Tužilaštvu BiH. I dok se neke odnose na žalbe građana, značajan broj njih ima političku pozadinu i godinama političari ih godinama ignorišu. Da li su oni iznad Ustava i zakona?

Uzaludan rad sudija

Za Ninu Gvozdića, advokata iz Mostara, nesprovođenje odluka Ustavnog suda dokaz je nepostojanja pravne države. „Činjenica je da je tako, a i u praksi za to postoje brojni primeri. To potvrđuje nefunkcionalnost vlasti. Podela vlasti samo je formalna. Političari imaju veliku moć i mnoge važne odluke koje se donose, nisu dostupne javnosti, odnosno o važnim stvarima se odlučuje van institucija. Mislim da je poseban problem i rad Tužilaštva BiH, koje optužnicama nije sprečio nesprovođenje odluka Ustavnog suda“, ocenjuje za DW advokat Gvozdić, inače nekadašnji sudija Opštinskog suda Mostar.

Pravna država, kaže, mora da zaživi kako bi Bosna i Hercegovina imala nezavisno pravosuđe. Gvozdiš pritom posebno kritikuje instituciju Visokog predstavnika (OHR). „Ponosim se što danas nisam sudija u ovakvoj BiH, gde je rad sudija Ustavnog suda uzaludan i takvim ga čine političari. Lično sam visokom predstavniku Valentinu Incku rekao da se povuče s dužnosti, ako ne može političare u BiH da natera na sprovođenje odluke Sejdić-Finci. A ne može. Nažalost, OHR koji je nekada 'žario i palio', danas je jalova institucija“, zaključuje mostarski avokat.

„Švedski sto“ – ovu hoću, ovu neću

Dervo Sejdić i Jakob Finci, predstavnici romske i jevrejske nacionalne manjine, Ilijaz Pilav, Bošnjak iz Republike Srpskei Azra Zornić, građanka BiH bez prava na nacionalno neizjašnjavanje, četiri su državljana te zemlje koji u svojoj domovini, i to uprkos presudi Suda za ljudska prava u Strazburu, nemaju pravo da budu birani na izborima.

„Izgleda da je kod nas važno dobiti sudsku odluku – i onda je nesprovoditi. Ili, što je još zanimljivije, sprovoditi onu koja vam se sviđa, a arhivirati onu koja vam se ne sviđa. Kao da su odluke Ustavnog suda ponuđene na 'švedskom stolu'. To je potpuno nerazumljivo“, komentariše za DW Jakob Finci.

On smatra da u Bosni i Hercegovini postoji veliki nonsens. „Ne postoji mogućnost prisilne primene odluke. Dok tu mogućnost imaju niži sudovi, poput opštinskih, Ustavni je nema. Nadam se da će s tim u vezi u dogledno vreme biti više razumevanja“, zaključuje Finci.

BiH opet „specifična zemlja“"

Penzionisani novinar iz Mostara Fazlija Hebibović jedan je od oko 90.000 glasača u tom gradu koji, zbog neprimenjivanja presude Ustavnog suda, već petu godinu nema pravo da glasa u svom gradu. „U svim civilizovanim i demokratski uređenim zemljama nezamislivo je komentisanje odluka Ustavnog suda. One se bez pogovora izvršavaju u zadatom roku. Bosna i Hercegovina je i ovom slučaju specifična zemlja, a odluke Ustavnog suda skoro da se i ne sprovode i za to ntko ne odgovara“, kaže za DW Hebibović.

I on kritikuje predstavnike međunarodne zajednice u BiH. „Ni na to se niko više ne osvrće, pa ni visoki predstavnik – vrhovni tumač Dejtonskog mirovnog sporazuma koji, konkretno za Mostar, mirno posmatra i kaže da je to stvar političkih stranaka.“ Hebibović naglašava da je javno komentarisanje i negodovanje, neprihvatanje i na kraju osuda same presude, već uvrežena praksa u BiH.

„Ironija je da odluke skoro uvek prvi komentarišu, a neretko i osuđuju, i sami članovi Predsedništva BiH. Isto se radi i u oba entiteta, u županijama i opštinama. Svi oni koji su dobro plaćeni za poštovanje zakona, izvlače se na tobožnju zaštitu vitalnih nacionalnih interesa jer su, po njima, odluke uperene protiv jednog, drugog ili trećeg konstitutivnog naroda. Ostali građani u ovoj zemlji njih ne interesuju, a oni, kao u slučaju Mostara, ispaštaju, smatra Hebibović.

Čini se da u Bosni i Hercegovini obespravljeni građani često dobijaju sudsku satisfakciju samo na papiru, a „vodu ne pije“ čak ni Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. „Naravno, jer nikom od aktuelnih političara i nijednoj od etno-nacionalističkih grupacija, nije u interesu da bilo šta promene. Oni najbolje funkcionišu u haosu koji su sami stvorili i sada uživaju u plodovima svog (ne)rada“", zaključuje advokat Nino Gvozdić.