Referendum u RS – test za secesiju?

„Referendum u Republici Srpskoj zakazan je za 25. septembar. Političko rukovodstvo s Miloradom Dodikom na čelu, želi da pita narod da li bi 9. januar, dan osnivanja RS, i dalje trebalo da se proslavlja kao praznik, iako je to Ustavni sud Bosne i Hercegovine godinu dana ranije proglasio neustavnim. To pitanje ni u kom slučaju nije banalno, kako se to onima koji ne poznaju situaciju na prvi pogled čini“, piše Berliner cajtung.

„Političari RS se igraju vatrom“, izjavio je za berlinski list Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. „Odlike Ustavnog suda su konačne i moraju se sprovesti. Sve ostalo bi bilo pravna anarhija“. List piše da je iza Incka stalo inače potpuno posvađano Veće za implementaciju Dejtonskog sporazuma (PIC), koje garantuje sprovođenje tog sporazuma. „Ali sankcije Republici Srpskoj nisu usledile. Ovlašćenja koje ima Visoki predstavnik (OHR), već godinama se ne koriste“.

Test za secesiju

„Ako bi neko mogao da urazumi političke elite u Republici Srpskoj, onda je to Aleksandar Vučić. Ali konzervativni premijer Srbije, koji je i sam dolazio kod predsednika RS Dodika na proslavu 9. januara, u tom pogledu nije uradio ništa. On je, zajedno sa predsednikom Srbije, izjavio da oni doduše neće podržati referendum – ali ništa više. Posmatrači u referendumu vide test za budući plebiscit na kojem bi moglo da se odlučuje o kompletnom otcepljenju RS od Bosne i Hercegovine. Dodik želi da demonstrira da njegov entitet može da radi šta hoće, da sam sebe vidi kao državu i da ne dopušta nikome da ga odgovori“, piše Berliner cajtung.

„Dodik je niz godina cilj da od RS stvori nezavisnu državu. Do tada, on institucije zajedničke države želi da svede na minimum, kako bi dokazao da ona ni u kom slučaju ne može uspešno da funkcioniše. Međunarodna zajednica to je godinama ćutke posmatrala. I ovoga puta diplomate ocenjuju da se pre svega radi o etno-populizmu i da je Dodiku važno da podigne raspoloženja pred lokalne izbore 2. oktobra. Ali izgledi na otcepljenje od nevoljene zajednice s Bošnjacima i Hrvatima, što on kontinuirano propagira, i isticanje srpskog, a ne bosanskog identiteta, pokazuju svoje dejstvo: kada bi se danas održao referendum o otcepljenju, 90 odsto građana Republike Srpske reklo bi: 'Da!'“, piše Berliner cajtung.

Ruska podrška Republici Srpskoj

Austrijski Standard na istu temu piše: „'Hvala Rusijo! Živela demokratija, sloboda izbora i predstojeća nezavisnost!' Tim se rečima nacionalisti na Fejsbuk-stranici 'Yes Srpska' zahvaljuju podršci Moskve referendumu koji bi trebalo da se održi 25. septembra. Ruski ambasador u Sarajevu Peter Ivanov pruža podršku Dodiku. 'Čini se da preostaje samo jedno – sprovesti referendum, kako bi međunarodna zajednica i Ustavni sud videli šta ljudi u RS misle o tome'.“

„Rusija se tako na Balkanu suprotstavila Zapadu i Ustavnom sudu BiH. Odluka Ustavnog suda je obavezujuća, ali Moskva, međutim, podržava provokaciju proruskih separatista iz Banjaluke. Ne sme se zaboraviti ni da je Dodik 2014. podržao referendum o Krimu. Potcenjuje se kakvo dejstvo referendum ima na druga dva naroda u BiH, Bošnjake i Hrvate, jer, ako RS ne prihvata Ustavni sud, onda ni oni više ne mogu da prihvataju RS. Radi se o tome da bi sada sve strane mogle da dovedu u pitanje Ustav, čime bi nastao haos. Zapadne diplomate pokušavaju ove sedmice da odgovore Dodika od referenduma. Raspoloženje je napeto. Bosanci po društvenim mrežama pišu o 'poluvremenu pred sledeći konflikt'. Neki se pitaju hoće li ponovo izbiti rat“, piše austrijski „Standard“.

Izbori u Hrvatskoj bez jasne većine

„Na prevremenim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj koji se održavaju ove nedelje (11.9), nijedna od dve diskreditovane velike stranke nema izgleda da dobije jasnu većinu“, piše Štutgarter cajtung i svoj izveštaj iz te zemlje potkrepljuje opisom dešavanja u selu Babina greda na istoku Hrvatske. „Dok se na roštilju peče prase, na binu, uz aplauz dvestotinak aktivista, izlazi kandidat Socijaldemokratske partije (SDP), bivši premijer Zoran Milanović: 'Želimo da Babina Greda bude selo kao u Koruškoj. Borimo se za to da se na hrvatskom selu živi kao na Zapadu!' Obećanjima nema zamerke, ali realnost izgleda drugačije. 'Od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013, povećala se samo emigracija', žali se jedan bradati učesnik izborne kampanje u crvenoj majici. 'Nekada su samo muškarci išli na rad u inostranstvo, a sada se iseljavaju čitave porodice. Ovde nema ni posla, ni perspektive!'“

„Nije prošla ni godina dana od proteklih izbora, koji su doneli povratak na vlast konzervativnoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ), sa bivšim šefom tajne službe Tomislavom Karamarkom na čelu. Ali njihova vlada premijera Tihomira Oreškovića, nastala koalicijom sa Mostom raspala se zbog svađa. Ostavka prvog potpredsednika vlade Karamarka došla je prekasno da bi spasila koaliciju. Novi šef HDZ-a, bivši evropski poslanik Andrej Plenkovoć, želi da svoju stranku da usmeri u mirnije vode“, ocenjuje list iz Štutgarta.

„'Sve su to lažne patriote. Nesposobni su da vladaju', kaže u Babinoj Gredi Zoran Milanović, 50-godišnji šef hrvatske opozicije, koji je od 2011. do 2015. i sam bezuspešno vodio vladu. Milanović je u razgovoru s ratnim veteranima Srbiju nazvao 'šakom jada', a susedna Bosna i Hercegovina je za njega bullshit. Ni stranke izrasle iz protesta takođe ne nude izlaz iz mizerije. Most je diletantski sam sebi stegao omču oko vrata i doveo do pada vlade“, zaključuje „Štutgarter nahrihten“.