Sastanak s Putinom – izlazna strategija?

Ustavni sud Bosne i Hercegovine odlučivao je na osnovu dve apelacije, onoj Narodne skupštine Republike Srpske da se čitav proces vrati na početak, odnosno da se poništi odluka Ustavnog suda iz prošle godine po kojoj je 9. januar proglašen neustavnim i drugoj, bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, da se održavanje referenduma privremeno zabrani. Prva je odbačena, druga usvojena i to je, sudeći prema reakcijama i onom što bi moglo da usledi narednih dana, jedna od najbitnijih pravosudnih odluka u BiH u poslednjih nekoliko godina.

RS neće sprovesti odluku

To se vidi po reakcijama iz Republike Srpske, odakle, i pored ekspresnog reagovanja međunarodnih predstavnika, kancelarije Visokog predstavnika (OHR), američke ambasade, evropskih zvaničnika, stižu poruke da će referendum, kako je i najavljeno, biti održan u nedelju 25. septembra i da nijedna odluka Ustavnog suda to ne može da spreči.

„Nisam ni očekivao drugačije ponašanje političkog organa koji sebe naziva Ustavnim sudom. U kontinuitetu politički pogrešnih odluka na štetu srpskog naroda, ništa nije iznenađujuće. Oni ne mogu da obustave našu odluku. To jedino može Narodna skupština, a ona po tom pitanju neće da zaseda. Mi ćemo održati referendum“, rekao je u prvim reakcijama predsednik RS Milorad Dodik koji je ranije rekao da ukoliko Ustavni sud BiH prihvati apelaciju Narodne skupštine da u tom slučaju nema svrhe za održavanjem referenduma.

Pravno-entitetska linija razgraničenja

Neki politički lideri, ali i pravni stručnjaci, postavili su pitanje ko je taj ko će sprovesti odluku i sankcionisati odgovorne ukoliko se ne prihvati odluka Ustavnog suda BiH. Kako političke reakcije, tako i one sa stručnog stanovišta, razliku se po tome iz kog entiteta dolaze. Pravnici u RS smatraju da BiH nema ustavnu nadležnost da odlučuje o referendumu, dok oni iz Federacije to vide kao okidač za delovanje drugih organa, poput Tužilaštva BiH i međunarodne zajednice.

Svi lideri političkih partija, vlast i opozicija u RS jednoglasni su u stavu. Odluka je došla u jeku izbore kampanje i teško je očekivati pomirljive tonove, jer bi to u odnosima kakvi vladaju u BiH bilo ravno političkom samoubistvu. Dragan Čavić, lider NDP-a, stranke koja je članica Saveza za promene, kaže da opozicija u RS neće tražiti sazivanje sednice po tom pitanju.

„Nećemo sazivati sednicu Narodne skupštine RS o toj temi jer ne smatramo da je to potrebno. Oni koji eventualno dođu sa takvim predlogom u Narodnu skupštinu neka znaju da će Savez za promene prisustvovati sednici i zatražićemo debelu argumentaciju za takvu vrstu kapitulacije“, kaže Čavić.

Ni Predsedništvo BiH nema jedinstven stav

Šta u ovom slučaju znači kapitulacija niko se ne usuđuje komentarisati, ali je izvesno, kako smatraju neki analitičari, da bi povlačenje odluke o referendumu značio i politički kraj Milorada Dodika. Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, čija je apelacija prihvaćena kada je reč o privremenoj zabrani referenduma kaže da bi nepoštovanje te odluke značilo nepoštovanje Dejtonskog sporazuma, ali i krivično delo.

„Nadam se da će Dodik odustati od referenduma, jer nakon odluke Ustavnog suda o uvođenju privremene mere, nastavak aktivnosti na organizaciji referenduma predstavlja nedvosmisleno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i krivično delo suprotstavljanja odlukama Ustavnog suda BiH, koje može biti sankcionisano Krivičnim zakonom BiH“, izjavio je Izetbegović.

S druge strane, srpski član Predsjedništva Mladen Ivanić kaže da poštuje institucije RS i da za njega važe odluke Narodne skupštine RS, uključujući i onu o referendumu. Kaže da će ovakva odluka suda pogoršati odnose u BiH. U isto vreme hrvatski član Predsedništva Dragan Čović kaže da niko nema pravo osporavati odluke pravosudnih institucija.

„Odluke Ustavnog suda se moraju poštovati, šta god ja mislio o njima. Ko sam ja da komentarišem odluku te institucije? Ako to počne da se radi mi ćemo dobiti anarhiju, a to nam ne treba“, poručuje Čović.

Sastanak s Putinom, izlazna strategija?

Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije problem vratio na početak, nego je tu priču o 9. januaru, kao neustavnom danu za obeležavanje Dana RS, okončao. Odluka je obavezujuća, a da li će se poštovati, zavisi isključivo od vlasti u Republici Srpskoj. Sudeći prema najavama, Dodik bi tri dana pre zakazanog referenduma trebao da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Iako Dodik tvrdi da je ta poseta dogovorena još u junu mnogi upravo taj sastanak vide kao izlaznu strategiju za otkazivanje referenduma.

„Ovaj sastanak je ranije dogovoren. Bilo je ostalo da se definiše tačno vreme. Ovaj sastanak nema nikakve veze sa činjenicom da se referendum održava, to je gotova stvar. Sve tehničke pripreme za njega su urađene“, kaže Dodik.

I zaista, sve tehničke pripreme su urađene, završeno je štampanje glasačkom materijala, koje je krajem ove sedmice distribuirano u opštinske izborne komisije. Dakle, tehnički gledano, nema više prepreka za održavanje referenduma, ukoliko izuzmemo odluku Ustavnog suda BiH, najviše pravosudne instance u zemlji. U ovakvim odnosima „snaga“ niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će referendum biti održan.

„Miloradu Dodiku isteče vreme za odluku, to je jedino što ne radi u njegovu korist u ovom trenutku. Sve ostalo ide u prilog njemu i politici koju on zastupa. Niko ne može da tvrdi kakav će ishod svega ovoga da bude. S jedne strane, tu je pritisak iz Srbije koja nije dala podršku referendumu, s druge kompletne međunarodne zajednice koja traži da se referendum otkaže. Negde između je rešenje. Da li se ono zove Putin – to ćemo da vidimo 22. septembra“, kaže novinar „Dnevnog avaza“, Goran Dakić.

Komisija i spiskovi

Ustavni sud BiH zaključio je da je referendum zakazan za 25. septembar neustavan, te da bi njegovo održavanje predstavljalo direktan čin podrivanja ustavnog poretka zemlje. Da li se taj poredak podriva utvrđivanje biračkog spiska samo na teritoriji RS, niko danas ne može da govori jer se radi o novoj situaciji. Do sada je Centralna izborna komisija dostavljala opštinama birački spisak, ali tokom vanrednih izbora u pojedinim opštinama. Izborna komisija Republike Srpske, nakon što je CIK odbio da dostavi birački spisak, utvrdila je na osnovu podataka iz MUP-a i drugih institucija birački spisak na kojem je 1.219.399 građana sa pravom glasa. Utvrđena su i mesta glasanja za građane distrikta Brčko, kaže predsednik Republičke izborne komisije Siniša Karan: „Glasačka mesta obezbeđena su u Donjem Žabaru i na teritoriji Bijeljine. Oni će se posebno osposobiti da omoguće građanima Distrikta koji imaju državljanstvo RS da uredno glasaju“.

A kako je sve počelo?

Bakir Izetbegović podneo je apelaciju Ustavnom sudu BiH pre četiri godine u vezi s 9. januarom, a sud je prošle godine doneo oduku da je datum neustavan jer vređa druga dva naroda u RS, i naložio izmene zakona o praznicima. Međutim, Narodna skupština Republike Srpske 15. jula donosi odluku o referendumu sa pitanjem: „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?“ i datumom održavanja 25. septembrom. Potom je usledio veto Kluba Bošnjaka u Veću naroda, koga je Ustavni sud RS na kraju odbacio kao neosnovan.

„Sud je rekao svoje, odluka se ne poštuje. Pokušava se da se uključi kolektivna odgovornost za nesprovođenje odluka. Zaista, to je politika koja više nema smisla i pravosuđe koje više nema smisla. Ako je potrebna reforma pravosuđa, ona je potrebna u RS“, kaže prvi čovek Kluba Mujo Hadžiomerović.

Bez podrške Beograda

Nakon toga, ništa više nije stajalo na putu održavanja referenduma, ali se tražila podrška zvaničnog Beograda po tom pitanju. Politički predstavnici iz RS na sastanku sa državnim vrhom Srbije, nisu je dobili.

„Vidim da su svi svoje odluke već doneli. Mogli smo i da preskočimo sastanak. Ja ne kršim dogovore koje postignem. I kada se dogovorim da o nečemu razgovaram, onda to i radim, a ne idem u javnost s tim šta je moja politika“, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa političarima iz RS pre nekoliko dana u Beogradu.

Nakon tog sastanka, Centralna izborna komisija odbila je zahtev RS da dostavi biračke spiskove, nakon čega je tačan broj birača utvrđen preko nadležnih institucija poput evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova i ostalih koji imaju pristup podacima građana.

Poslednja u nizu je odluka Ustavnog suda BiH kojom se privremeno zabranjuje održavanje referenduma, a odgovor iz RS je da se ona neće poštovati i da će se referendum sprovesti. Jedini način za smirivanje situacije mnogi vide u poseti Dodika Rusiji, tri dana pre održavanja referenduma.

Reakcije međunarodnih institucija

Nakon odluke Ustavnog suda BiH, reakcije stižu iz OHR, ambasade SAD, zvaničnika Evropske unije. Visoki predstavnik pozvao je sve strane da poštuju odluke Ustavnog suda.

„Visoki predstavnik poziva vlasti u RS da se uzdrže od održavanja referenduma koji nema zakonske osnove i kojim bi se direktno prekršila odluka Suda. Ovde više nije reč o praznicima Republike Srpske, nego o direktnom osporavanju državnog pravosuđa. Kao konačni autoritet za provođenje civilnih aspekata Mirovnog sporazuma, visoki predstavnik ponavlja da je Ustavni sud temelj Aneksa 4. Mirovnog sporazuma, i od ključne važnosti za njegovo sprovođenje. Osporavanje njegovih nadležnosti održavanjem referenduma, predstavljalo bi direktno i ozbiljno kršenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir, što bi imalo uticaj na stabilnost zemlje“, saopšteno je iz OHR.

Iz Delegacije EU u Bosni i Hercegovini saopšteno je da visoka predstavnica EU Federika Mogerini i komesar Johanes Han smatraju da se Ustavni sud Bosne i Hercegovine nije upustio u preispitivanje odluke o Danu Republike Srpske, te je usvojio privremenu mjeru kojom se privremeno suspenduje održavanje referenduma u Republici Srpskoj. „Ohrabrujemo institucije u Bosni i Hercegovini da reše to pitanje i poštuju vladavinu prava putem ustanovljenih pravnih procesa i postojećeg ustavnog okvira, a kroz konstruktivan dijalog. Sve strane trebalo bi da se uzdržavaju od aktivnosti koje mogu da dovedu do eskalacije situacije“, navodi se u zajedničkoj izjavi Mogerinijeve i Hana. Takođe, ambasada SAD u BiH pozvala je na poštovanje odluka Ustavnog suda Bosni i Hercegovini.