Šta EU čini za ruske dezertere?

Nedavni apel ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog muškarcima u Rusiji bio je nedvosmislen: „Oduprite se kriminalnoj mobilizaciji. Bežite!“

Stotine hiljada vojno sposobnih Rusa, na delimičnu mobilizaciju već su reagovali bekstvom u susedne zemlje, u koje mogu da uđu bez vize. Satelitski snimci pokazuju kilometarske kolone automobila na granicama sa Gruzijom, Kazahstanom, Finskom i Mongolijom. Malobrojni međunarodni letovi iz Rusije prošle nedelje su rasprodati za samo nekoliko sati.

-pročitajte još: Rusi i Ukrajinci u Beogradu i Budimpešti

Zatvaranje granica za dezertere

Vlade Kazahstana i Gruzije u utorak su poručile da su svi Rusi koji beže od mobilizacije dobrodošli. Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev objasnio je da mnogi ljudi ne vide drugi izlaz u ovoj situaciji: „Moramo se pobrinuti za njihovu bezbednost. To je političko i humanitarno pitanje.“ Ta izjava pokazuje da se kazahstanska vlada sve više protivi ruskom ratu u Ukrajini i mobilizaciji. Ona odbija i da izruči dezertere Rusiji.

S druge strane, Turska izgleda želi da spreči dolazak Rusa. Avio-kompanija „Turkiš erlajns“ (Turkish Airlines) obustavila je sve linije ka Belorusiji i raznim destinacijama u Rusiji. Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Turska je bila među malobrojnim zemljama koja je još imala direktne letove iz Rusije. Za one koji žele da napuste Rusiju mogućnosti se smanjuju. Ali vojno sposobni muškarci beže kako znaju i umeju. Proteklih dana je u blizini graničnih prelaza sa susednim zemljama pronađeno na stotine bicikala.

-pročitajte još: „Ne želim da biram između zatvora i ubijanja“

Baltičke zemlje su u međuvremenu skoro sasvim zatvorile svoje granice ka Rusiji. Još od sredine septembra ne dozvoljavaju ulazak ruskim turistima. Ministar spoljnih poslova Letonije Edgar Rinkevičs rekao je da je to zbog zabrinutosti za bezbednost. Ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielijus Landsbergis je bio oštar: „Litvanija neće dati azil onima koji beže od svoje odgovornosti. Rusi treba da ostanu i da se bore. Protiv Putina.“ Premijerka Estonije Kaja Kalas na Tviteru je napisala: „Ne dajemo azil ruskim muškarcima koji beže iz svoje zemlje. Oni treba da se bore protiv rata.“

Skeptičan je i belgijski premijer Aleksander de Kro: „Ne može biti namera Evrope da kaže ´da´ svim Rusima koji izbegavaju vojsku i koji se ne slažu sa režimom u Rusiji“, kazao je De Kro za list „De Zevende Dag“.

Prema podacima evropske agencije za zaštitu granica Fronteks, prošle sedmice je u EU stiglo 66.000 ruskih državljana, od toga 30.000 samo u Finsku. To je 30 odsto više nego nedelju dana ranije. Ima izveštaja i o ljudima koji beže iz ukrajinskih oblasti koje je okupirala Rusija, navodi Fronteks.

Finska granična služba je u međuvremenu predložila da se na delovima granice sa Rusijom postavi ograda. To bi, međutim, bilo rešenje za dalju budućnost. U Finsku legalno mogu još da uđu samo oni koji imaju pasoš i u njemu šengensku vizu – iako vlasti priznaju da razmatraju zahteve za azil ruskih izbeglica.

EU traži zajedničku liniju

Prošlog ponedeljka o toj temi su razgovarali ambasadori zemalja EU. Jedan od predloga je bio da se ruskim dezerterima, barem privremeno, ponudi zaštita. Evropska komisija u Briselu u utorak je saopštila da je u kontaktu sa zemljama-članicama i da se traže rešenja.

Pravni okvir za davanje azila je jasan: „Kada je reč o ljudima koji dolaze u EU i traže međunarodnu zaštitu, to mora biti zagarantovano“, rekao je portparol Evropske komisije Erik Mamer. Zemlje EU bi morale da odlučuju o svakom zahtevu pojedinačno, ali „uzimajući u obzir geopolitičku situaciju i zabrinutost za bezbednost“. Ali države članice su iz toga izvukle veoma različite zaključke. Komisija namerava u bliskoj budućnosti da predstavi smernice vezane za tu temu.

Nemačka želi da pruži azil dezerterima

Nemačka vlada u principu potvrđuje pravo na azil za dezertere koji beže iz Rusije. „Svako ko se hrabro suprotstavi režimu predsednika Vladimira Putina i time sebe dovede u opasnost, može da podnese zahtev za azil u Nemačkoj zbog političkog progona“, objasnila je prošlog vikenda ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer u intervjuu za list „Frankfurter algemajne zontagscajtung“.

Problem je taj što prema važećim pravilima, tražilac azila zahtev mora da podnese u prvoj zemlji EU u koju uđe – a to su ili susedne zemlje ili zemlje do kojih se dolazi avionom, jer od početka rata više nema direktnih letova ka evropskim gradovima. Za Ruse je zato gotovo nemoguće da podnesu zahtev za azil u Nemačkoj.

Teška pravna situacija

Na sve to dolaze i pravna pitanja: ako jednom dezerteru preti zatvor, da li je onda reč o progonu u smislu zakona o azilu? U priručniku organizacije UN za izbeglice stoji da „strah od krivičnog gonjenja i kažnjavanja za dezerterstvo ili odbijanje služenja vojnog roka sam po sebi ne predstavlja opravdan strah od progona u smislu Konvencije o izbeglicama“, objašnjava britanski stručnjak za migracije Kolin Jeo na sajtu „Free Movement“.

Međutim, ako ruski vojni obveznici verodostojno dokažu da bi bili primorani da počine ratne zločine u Ukrajini, onda bi imali pravo na zaštitu prema Ženevskoj konvenciji o izbeglicama, dodaje advokat. „Zakon koji se odnosi na vojnu službu ne olakšava dezerteru da dokaže svoj slučaj“, kaže Jeo. Sa jedne strane je opasnost od ratnih zločina, a sa druge strane paušalni zaključak da dezerteri nemaju pravo na azil.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.