Uspesi ukrajinskih trupa u oblasti Harkova, koja je prethodno bila okupirana od strane Rusije, bili su tako ozbiljna pretnja ruskoj stvari da je Putin hitno proglasio mobilizaciju. Poznat je razlog Putinovog sve većeg vojnog problema: nema dovoljno vojnika, to jest topovskog mesa.
Ako hitno ne ojača armiju desetinama hiljada regruta, front će kolabirati što bi vodilo gubitku čak i onih teritorija koje predsednik Rusije odavno smatra svojim: Donjecka, Luganska i čak Krima.
Takva vojna katastrofa bila bi kraj Putinovog režima – nema te propagande koja bi mogla da opravda očigledni poraz u ratu.
Sa druge strane, dobro dokumentovane posete regrutera zatvorima pokazuju koliko je neuspešna regrutacija ruskih građana. To najpre pokazuje da nema ni govora o masovnoj aktivnoj podršci građanstva vlastima niti punoj veri u propagandu. Da je drukčije, od prvog dana rata bi pred vojnim odsecima bili nepregledni redovi ljudi.
Proteklih meseci se često postavljalo pitanje kako to da skoro niko u Rusiji nije zabrinut zbog smrti hiljada vojnika u Ukrajini. Prisećalo se Čečenskog rata kada su majke vojnika glasno protestovale, i pitalo se gde je takav protest sada.
Odgovor je jednostavan: Do sada su u Ukrajini uglavnom bili oni koji su to hteli – mahom specifičan soj ljudi. Mnogi od njih nisu imali nikog ko bi ih oplakao.
Za većinu Rusa rat je sve vreme nešto udaljeno, poput televizijske sapunice. Neko se negde bije, „naši“ stalno pobeđuju i napreduju, a od gledaoca se jedino traži da pohvali Putinovo mudro vođstvo ili, ako baš mora, da kaže kako stvari nisu najjasnije.
Sada je sam Putin promenio igru. Sada će na front podjednako oni koji su mislili da je rat već dobijen, oni koje rat nije zanimao, i oni koji su mu se protivili. Svi će uzimati puške i ginuti. Rat će ući u svaki dom.
Prvog dana mobilizacije privedeno je više od 1.300 ljudi koji su izašli na proteste. Neki su odmah u pritvoru dobili vojni poziv.
Razume se da je broj demonstranata i dalje premali da bi se zaustavio rat. Sva je prilika da su čak i danas na ulici samo oni koji su odavno protivnici i ovog rata i Putina.
Mobilizacija daje nove razloge za protest. Ali, takođe režimu otvara novu mogućnost zastrašivanja. Jer danas je posebno neugodno biti priveden na demonstracijama, kad je muškarcima pametnije da se skrivaju od vlasti kako ne bi završili u rovu.
Da li će horor realnosti doći do većine stanovništva u Rusiji? Istorijski primeri nas uče da hoće, ali ne baš preko noći.
Za mesec-dva, kad desetine hiljada novih vojnika budu već na frontu i vide užase, za njih će saznati i njihove porodice i onda svi ostali.
Čak i najlojalniji građanin uvideće da je Putin prekršio prećutni sporazum na kojem vlada već dve decenije: vi se ne petljajte u politiku, i vlast vas neće dirati. Podanici koji su disciplinovano izbegavali politiku, glasali za koga treba, verovali propagandnim bajkama, prezirali one koji kritikuju – odjednom će biti kažnjeni zbog vere u Putina.
Mnogi od onih koji su mu bili najodaniji ostaće bogalji, siročad, udovice ili će biti mrtvi. To je trenutak u kojem se gubi vera u Putina.
Putin je bankrotirao. Uložio je sve što ima pozivanjem stotina hiljada Rusa na front, nadajući se da će brzo dobiti rat, poraziti Ukrajinu i tako utuliti sve sumnje i pitanja koji su se nakupili u narodu. On više ne vidi drugu opciju.
A druga opcija je realnija: Ukrajina, uz podršku iz sveta, neće pokleći nego će pobediti. Rusiju će čekati beskrajna mobilizacija, talas sahrana, lov na „dezertere“, ucveljene majke, žene i deca. Meseci bez nade. Sve dok ljudi, umorni od rata i poraza, ne izađu na ulice, a tamo najednom više ne bude nikog da ih hapsi.
Uzgred, tako se vladavina cara Nikolaja Drugog završila 1917. godine.
*Fjodor Krašenjinikov je ruski politikolog i publicista koji je bio prinuđen da napusti zemlju 2020. godine. Ima kanal na Telegramu pod @fyodork.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.