Rusi i Ukrajinci u Beogradu i Budimpešti

„Jedni beže od bombi, drugi od sankcija i Putina.“ Tako je dnevni list iz Ciriha Noje cirher cajtung (NZZ) najavio opširnu reportažu svog novinara Paula Flikigera koji je u Beogradu i Budimpešti pratio ukrštanje puteva Rusa i Ukrajinaca.

„Skoro milion prelazaka Ukrajinaca u Mađarsku zabeležio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice posle prvih nekoliko meseci rata. Najveći broj izbeglica ipak produži dalje prema zapadnoj Evropi. Zbog proruske politike Viktora Orbana, mnogi Ukrajinci ne osećaju dobrodošlicu u toj zemlji. Uprkos tome, 27.000 Ukrajinaca u Mađarskoj su dobili privremeni izbeglički status. Pored njih, verovatno je i nekoliko hiljada neprijavljenih. Opozicioni grad Budimpešta srdačno pozdravlja Ukrajince i sa natpisima na ukrajinskom u tramvajima, metrou i autobusima.“

„Ali, u Budimpešti se češće čuje ruski od ukrajinskog. Stotine ruskih turista se šetaju centrom. Dve starije žene iz Sankt Peterburga se kod velikog točka na trgu Deak Ferenc, nadomak Parlamenta, žale na skupoću. Doputovale su avionom preko Beograda. Srbija, kandidat za pristupanje EU, jedna je od retkih evropskih zemalja koja se nije priključila briselskim sankcijama protiv Rusije. ’Er Srbija’ leti dvanaest puta nedeljno za Moskvu. Beograd je tako postao ruska kapija prema jugoistoku Evrope. Odatle se često ide dalje, za Crnu Goru, Španiju ili Kipar – tamo gde Rusi tradicionalno rado idu.“

-pročitajte još: Zbog mobilizacije velika potražnja za kartom u jednom smeru

Za Beograd

Autor teksta potom opisuje svakodnevicu Rusa i Ukrajinaca u Budimpešti, koja nije lišena sukoba. Ipak, konstatuje da Rusi i Ukrajinci u Budimpešti jedni druge izbegavaju.

U tekstu se zatim opisuje putovanje za Beograd: „Čudno je da izlazak iz Mađarske traje duže nego ulazak u Republiku Srbiju. Svi putnici moraju da napuste autobus i, kao nekad na sovjetskoj granici, nogu pred nogu da dođu do pasoške kontrole. U redu su Oleg, Ksenija i Maša iz ukrajinskog Harkova. Deda, njegova ćerka i unuka žive od početka marta u Varšavi. Sada žele da se s ostatkom porodice sretnu u Crnoj Gori.“

Autor opisuje ćutljivost Olega, optimizam i veru u ukrajinsku pobedu njegove ćerke i činjenicu da u autobusu – nema Rusa: „Autobus se zaustavio u Novom Sadu. U Vojvodini, kao i u Budimpešti, na ulicama se vrlo retko vide ukrajinske zastavice. Slika se naglo menja u Beogradu. Ovde se vide veliki bilbordi sa reklamama ’Gasproma’ koji se zaklinju u srpsko-rusko prijateljstvo. Veliki grafiti kod Ministarstva odbrane koje je NATO bombardovao 1999. tvrde da je Kosovo srce Srbije, a Rusija na strani Beograda.“

Kalenić-pijaca

„Mnogi grafiti su ipak dvosmisleni“, uočava autor. „Tako je na Vračaru prikazan Putin s ruskom i srpskom zastavom, ali i sa mafijaškim sunčanim naočarama. Na Kalenić-pijaci čuju se sve vrste teorija o tesnom bratstvu Srbije i Rusije. Jedna prodavačica kaže da je Rusija 1991. načinila istu grešku, dozvoljavajući Ukrajini nezavisnost, kao što je Srbija 1974. dozvolila autonomiju Kosova.“

Autor ipak dodaje da ta prodavačica za tezgom na Kalenić-pijaci smatra da je rat loš i da najveću cenu svakako plaćaju siromašni ljudi. On je razgovarao i s drugim ljudima u Beogradu: „U diskusiji s prolaznicima postaje jasno da mnogi Srbi svoj narod – slično Rusima kada posmatraju Sovjetski Savez – vide kao stub propale federacije. Rusi i Srbi se vide kao istorijski gubitnici i naposletku kao žrtve NATO. Oba događaja – slom Jugoslavije i napad NATO – sastavni su deo propagande vlasti pod Aleksandrom Vučićem. Ali taj Srbin je, kao i njegov politički prijatelj Viktor Orban, pragmatični prevrtljivac koji već godinama zna kako da u svoju korist okrene Brisel i Moskvu jedno protiv drugog.“

Autor uočava razliku između mađarskog i srpskog stava prema Rusiji, jer, kako ocenjuje, sklonost Moskvi u Srbiji ima istorijske razloge i ukorenjena je u stanovništvu, dok je to u Mađarskoj stvar koju vlada prenosi u narod. Potom se u tekstu opisuje dolazak mladih ruskih stručnjaka informacione tehnologije u Budimpeštu i Beograd, kao i slučaj jedne takve Ruskinje koja je u grupi na jednoj društvenoj mreži povezala Ruse, Ukrajince i Beloruse koji se protive ratu.

„Ali i Rusi verni Putinu naselili su se u oba glavna grada – ili zato što je sada život u Evropi ugodniji, ili zato jer nadgledaju svoje sunarodnike. Nema pouzdanih brojki o ruskim doseljenicima u Srbiju. U Beogradu su čuju procene da ih je između 20.000 i 30.000. To je više od broja ukrajinskih izbeglica kojih je 14 000. Samo 870 njih ima privremeni izbeglički status.“

„Sve ide po planu“

„Mnogi Srbi se žale da je dolazak Rusa podigao cene nekretnina i za 15 odsto“, piše švajcarski list. „Srbija i Crna Gora su sa dva odsto svih ruskih egzilanata od početka rata najomiljenije destinacije u Evropi. Međutim, prema institutu za istraživanje javnog mnjenja ’OK Russians’, mnogo više Rusa odlazi u Tursku, čak 25 odsto, zatim u Gruziju (23%) i Jermeniju (14%). Prema rezultatima te ankete, skoro polovina ljudi koji napuštaju Rusiju rade u branši informacione tehnologije (45%), slede menadžeri i zaposleni u oblasti kulture (po 16 odsto), prosvetni radnici (14%) i novinari (8%).“

Autoru teksta u Srbiji nije bilo jednostavno da razgovara s Rusima, kao u Budimpešti. „U lokalnom vozu kod Beograda Ruskinje su samo rekle da ne govore srpski. A kada su dobile pitanja na ruskom, rekle su da ne razgovaraju s novinarima. Jedan srpsko-ruski par u vozu je insistirao na tome da samo želi na miru da otputuje na odmor. Nisu želeli ni da čuju za rat u Ukrajini. Mlada Ruskinja je rekla da se raduje što je u Srbiji i što može slobodno da se kreće i da živi u miru.“

Na kraju, švajcarski novinar zaključuje: „Srbi su pre svega pragmatični. To pokazuje šetnja po Kalemegdanu na ušću Save u Dunav. Na vidnom mestu, na ulazu u park, nalazi se štand na kojem se sa jedne strane prodaju majice sa znakom „Z“, koji je u EU najčešće zabranjen kao znak ruskih okupatora. Na drugoj strani je majica s frustriranim Putinovim licem: „Sve ide po planu“. Prodavac za tezgom kaže: ’Na žalost, obe verzije se prodaju loše. Ko još ima para po ovoj inflaciji za novu majicu…’“

Priredio D. Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.