On ne može nazad. Ako izgubi osvajački rat protiv Ukrajine, Putina će to koštati vlasti, a možda i više od toga. Slično važi i za političare u vladi i ruskom parlamentu Dumi, koji su svoju sudbinu povezali s uspehom ili propašću šefa Kremlja. Oni su u panici.
S obzirom na uspehe Ukrajinaca u vraćanju svojih područja, Moskvi zaista preti vojni poraz – poraz s kojim niko u Moskvi nije računao. Zato je Putin sada naredio delimičnu mobilizaciju. Želi da 300.000 rezervista baci na front. Oni bi trebalo da zaustave napredovanje Ukrajinaca – napredovanje koje pokazuje da je stanje ruske vojske katastrofalno.
-pročitajte još: Delimična mobilizacija u Rusiji: „Znak panike u Kremlju“
Oslabljen i izolovan?
Još pre nekoliko dana – na marginama susreta Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu – Putin je, trudeći se da deluje opušteno, rekao da se Rusiji u Ukrajini ne žuri. Zapravo je svet video oslabljenog, izolovanog Putina. Televizijske kamere snimile su ostarelog muškarca, kojeg su drugi predsednici država i vlada ostavili da čeka.
Putin je pristojno sedeo na kauču i slušao šta imaju da mu kažu. Turska, Indija, pa čak i Kina, javno su stavile do znanja da odbijaju Putinov rat, da zagovaraju teritorijalnu celovitost Ukrajine. S razlogom: taj rat toliko opterećuje svetsku privredu, a time i moć onih političara od kojih je Putin očekivao podršku za njegov osvajački rat.
Promena kursa u Kremlju
S tačke gledišta Kremlja, stvari nisu mogle ovako da se nastave. Kad se vratio u Moskvu, Putin je požurio da promeni kurs. Na kraju krajeva, delimična mobilizacija je priznanje vojne slabosti na istoku Ukrajine. Najavom da će se za nekoliko dana na okupiranim područjima „glasati“ o pristupanju Ruskoj Federaciji jasno se pokazuje da Ukrajinci ne žele da budu deo Rusije. Jer, glasanje ispred puščanih cevi i referendume u ruševinama niko u svetu neće uzimati ozbiljno.
Putin želi da osigura plen. Okupirana područja bi trebalo da postanu deo Ruske Federacije. Onda Putin može da pozove na odbranu domovine koristeći sva vojna sredstva. Vremenski i prostorno ograničena „specijalna vojna operacija“, koja nije imala mnogo veze s svakodnevicom većine Rusa, retorički se pretvara u odbranu „ruske zemlje“ svim sredstvima – uključujući i atomsko oružje.
Kraj „specijalne operacije“
Ne mora se biti prorok da bi se predvideo skori kraj pojma „specijalna vojna operacija“. Njega će kremaljska propaganda da pokopa. Umesto toga, širiće sve luđe i čudnije laži, izmišljotine i pretnje, kojima državna televizija pokušava da indoktrinira Ruse. Već sada se tvrdi da Rusija ne vodi rat protiv Ukrajine, već da se u Ukrajini brani od SAD i Engleske. Ko u to želi da veruje, neka veruje.
Putinovo najnovije paljenje vatre ozbiljno će shvatiti svetski lideri koji su se trenutno okupili na Generalnoj skupštini UN. Ali, njihova politika prema Moskvi teško da će se promeniti. Kijev će i dalje da dobija oružje, njegova vojska će i dalje da se bori.
A 300.000 ruskih rezervista? Oni još nikad nisu bili u ratu, loše su opremljeni. To su očevi, hranitelji porodica, koje protiv njihove volje otržu iz svakodnevice. Oni bi u Ukrajini trebalo da brane Rusiju, rame uz rame s kriminalcima i čečenskim plaćenicima. To ne može dobro da se završi. Oni će sopstvenim očima da vide da Ukrajinci ne žele da budu deo Rusije.
Poginuće desetine hiljada ljudi kako bi Putin i njegova klika mogli da ostanu na vlasti i kako ne bi morali da se pravdaju za zločin nad sopstvenim narodom. To je stvarna tragedija najnovije pogrešne odluke šefa Kremlja.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.