Zagrljaj Franje i Kirila
Fotografija na kojoj bi se papa Franja i patrijarh Kiril zagrlili, sigurno bi bila jedna od fotografija godine 2016. Susret pape i patrijarha Ruske pravoslavne crkve najavljen za danas (12.2.) u Havani, uporediv je sa sličnim susretom 1964. Tada su se u Jerusalimu sreli Vaseljenski patrijarh Atinagora i papa Pavle VI. Pre toga su se poglavari katoličke i pravoslavne crkve sreli 1439. Nekoliko meseci posle jerusalimskog susreta 1964, poglavari su ukinuli međusobnu anatemu koja je bila posledica crkvenog raskola 1054.
Ako se ništa ne ispreči ovom susretu na Kubi, to će biti prvo takvo viđenje ruskog patrijarha sa poglavarem Rimokatoličke crkve. Već četvrt veka, po viđenju ruskog patrijarha, ovakvom susretu stoje na putu dve okolnosti. Diskriminacija pravoslavnih hrišćana na zapadu Ukrajine, za koju je prema ovom viđenju odgovorna Unijatska crkva povezana sa Rimom. Druga okolnost je agresivna katolička misionarska delatnost u postsovjetskom prostoru, koju sa druge strane Rim poriče. Susret na Kubi znači da je Moskva faktički povukla svoje optužbe protiv Rima.
Moskva stupa u pravoslavno-katolički dijalog
Najverovatnije je susret inicirao Kiril. On je učenik mitropilita Nikodima koji je šezdesetih i sedamdesetih vodio odeljenje za spoljne odnose Moskovske patrijaršije. On se zalagao za poboljšanje odnosa sa Rimom, dopadalo mu se kako se vodi i upravlja katoličkom crkvom. Izgleda da je on to preneo i na Kirila.
Za jun je planiran sabor poglavara 15 pravoslavnih crkava na Kritu, kojim će predsedavati Vartolomej I, vaseljenski patrijarh koji je tek prvi me+u jednakima. Do sada je on negovao odnose sa Vatikanom i susretao se sa poglavarima katoličke crkve, počev od Jovana Pavla II. Vartolomej je šezdesetih godina studirao na Papskom orijentalniom institutu u Rimu. On je zagovornik ekumenizma, približavanja raznih hrišćanskih crkava, ali pre svega pravoslavne i katoličke.
Ruska pravoslavna crkva je najveća u pravoslavnom svetu. Moskva se ljuti zbog toga što Vartolomej razgovara sa katoličkim poglavarima u ime svih pravoslavnih hrišćana. Odnosi Moskve i Konstatinopolja opterećeni su otcepljenjem raznih pravoslavnih grupacija od Ruske pravoslavne crkve i njihovim za sada neuspešnim naporima da naiđu na razumevanje i priznanje kod vaseljenskog Patrijarha. Rusko-ukrajinski sukob nameće pitanje da li će Ukrajinska pravoslavna crkva ostati pod nadležnosti Moskovske patrijaršije. Mnogi pričaju o istorijskom „razvodu“ Kijeva i Moskve.
Da li je patrijarh Putinov izaslanik?
Posle susreta sa papom, Kiril bi mogao da se trijumfalno pojavi na Kritu i kaže da je otvorio novo poglavlje u istoriji hrišćanstva. No, kod kuće ga neće sačekati samo oduševljenje. Najaktivniji delovi ruske crkve važe kao konzervativni i skloni teorijama zavere. Ti vernici i sveštenstvo posmatraju papu u najboljem slučaju kao „jeretika“, a u najgorem kao „sotoninog slugu“. Ukoliko bi se dve crkve na Kubi zaista približile, onda bi se mogli pojaviti i javni napadi na Kirila. Izgleda da on procenjuje da rizik nije prevelik.
Liberalni deo Ruske pravoslavne crkve tumači odlazak na Kubu patrijarha vernog Kremlju kao vešt potez ruskog državnog aparata na čelu sa predsednikom Putinom. Vladimir Putin, prema njihovom mišljenju, na taj način želi da poveća svoj ugled na Zapadu. Ali u ovom slučaju su i liberalni delovi crkve žrtve teorije zavere. Nema naznaka da Kremlj na bilo koji način utiče na patrijarhov odnos prema Svetoj stolici.
Očekuje se zajednička izjava
Zajednička izjava patrijarha i pape verovatno neće biti usredsređena na aktuelne krize u svetu već izazovima koji očekuju obe crkve: sekularizacija, potrošačko društvo, rodna ideologija, radikalni islam i sve veći progoni hrišćana.
Međutim, da li će dvojica crkvenih poglavara navesti i glavne prepreke u ostvarivanju jedinstva pravoslavaca i katolika? Na primer, primat pape sa ambicijom da bude poglavar svih hrišćana, Da li će pravoslavlje priznati važenje katoličkog obreda. U tim zamršenim pitanjima nije moguć brz dogovor na jednom jedinom sastanku. Ali ovaj susret omogućava dalje razgovore o realnim koracima. Ti koraci bi trebalo da u nekoj daljoj budućnosti dovedu ne samo do administrativnog već i duhovnog jedinstva hrišćanske crkve.
Konstantin fon Egert, poreklom Rus, je analitičar, novinar i komentator.