Katolici i pravoslavci – otuđena braća

Nakon godina stagnacije ponovo se obnavlja dijalog između Katoličke i Pravoslavne crkve. Nakon što su se već sastajali ove godine, papa Franja i vaseljenski patrijarh Vartolomej ponovo će se sresti. Toliko česti susreti nisu organizovani otkada su se dve crkve 1054. godine podelile.

Crkveni povod za putovanje pape Franje u Tursku jeste jedan od najvažnijih pravoslavnih praznika – praznik svetog apostola Andrije. Dvojica crkvenih poglavara susrešće se u Istanbulu upravo na taj dan tokom ovog vikenda. S obzirom na nasilje i teror u Siriji i Iraku, ti razgovori sigurno su važni i u političkom smislu. Sigurno je takođe da će pažnja javnosti biti usmerena na posetu pape Franje Aja Sofiji, ali i na reči koje će uputiti muslimanima.

Ponovno približavanje Istočne i Zapadne crkve je „projekat veka“ koji je počeo pre dobrih 50 godina. Nema sumnje da će biti potrebno još vremena za to i teško da će tokom pontifikata pape Franje doći do konkretnog sporazuma.

Rimokatolici i pravoslavci formalno su podeljeni od 1054. godine, odnosno od „Velike šizme“ koja je stavila tačku na sukob koji se stolećima konstantno obnavljao. Hrišćani na Zapadu i Istoku žive različite forme pobožnosti, u različitim kulturama, u različitim, često međusobno suprotstavljenim, političkim sistemima.

Protivljenja na obema stranama

Kada je papa Pavle VI u decembru 1963. godine, tokom Drugog vatikanskog koncila (1962-1965) najavio da će putovati u Jerusalim kako bi se susreo sa patrijarhom, to je bila senzacija. Prvo putovanje u inostranstvo u novije vreme potpuno svesno je bilo usmereno ka pravoslavlju. Bio je to susret praćen crkveno-političkom dramatikom: „Otpori su postojali na obema stranama tako da ni pred sam taj susret nije bilo jasno da li će do njega zaista i doći“, napisao je Matijas Kop u svojoj knjizi „Franja u Svetoj zemlji“.

Posete umesto anateme

Susret Pavla VI sa vaseljenskim patrijarhom Atenagorom u januaru 1964. godine doneo je konkretne rezultate. Krajem 1965. godine obe strane ukinule su međusobne anateme između patrijarha u Konstantinopolju i Rimu. Od tada postoji katoličko-pravoslavni dijalog, koji u poslednjih 20 godina ipak postaje sve složeniji. U svakom slučaju, zvanične delegacije nisu prestajale da se posećuju, najčešće povodom praznika – Svetog Petra (Rim), koji se obeležava 29. juna i Svetog Andrije (Konstantinopolj), koji se obeležava 30. novembra.

Ni za vreme pape Jovana Pavla II (1978-2005), ni za vreme Benedikta XVI (2005-2013), vatikanskim crkvenim diplomatama nije pošlo za rukom da ponovo organiziraju susret s patrijarhom iz Konstantinapolja, današnjeg Istanbula. To se dogodilo tek prilikom hodočašća pape Franje u maju ove godine. Tada je odjednom bilo organizovano više zajedničkih susreta na različitim mestima u Jerusalimu, kao i upečatljiva ekumenska molitva u tamošnjem Hramu Vaskrsenja Hristovog (Crkva Svetog Groba). Uspehu tog susreta doprinele su obe strane.

Nakon izbora pape Franje u martu 2013. godine, Vartolomej je bio prvi patrijarh Pravoslavne crkve koji je otputovao na inauguraciju jednog poglavara Rimokatoličke crkve. Možda je na njega ostavilo utisak to što je, kako se naglašava, novi čovek u Vatikanu daleko manje obeležen evropskom dogmatskom mišlju nego što je to bio slučaj s njegovim prethodnikom – inače, prilikom prvog pojavljivanja u lođi na Trgu Svetog Petra on je predstavljen kao „rimski biskup“, a ne kao papa. To da je Vartolomej nepune dve sedmice kasnije ponovo bio prisutan kada se papa Franja u Vatikanu sreo s predsednicima Šimonom Perezom i Mahmudom Abazom na molitvi za mir, nije više iznenadilo skoro nikoga.

Sada je dakle na redu susret u Istanbulu, Konstantinopolju, gradu prepunom crkvene istorije. Vartolomej (74) uoči susreta govori o „ličnom prijateljstvu“ koje ga povezuje s Franjom (77). Takođe kaže da će njihov ponovni susret dodatno pozitivno uticati na obe crkve. Najvažniji predstavnik patrijarha na Sredozemlju vidi apsolutno novu perspektivu za celokupan ekumenski pokret. Svaki takav susret pape Franje i Vartolomeja od velikog je značaja, kaže mitropolit u Nemačkoj Avgostin, u razgovoru za Dojče vele. „Vaseljenski patrijarh je često u istoriji ekumenskog pokreta imao vodeću ulogu“, podseća mitropolit. Ipak, da li će doći do napretka, biće vidljivo najranije na vaseljenskom saboru koji je planiran za 2016. godinu i koji bi, između ostalog, trebalo da dovede do razgovora između pravoslavaca i katolika.

Politička dimenzija

Niko više ne govori da je reč samo o folkloru bez političke relevantnosti. Intenzivni dijalog između katolika i pravoslavaca upravo za Evropu ima veliki značaj jer, recimo, linije političkog konflikta na Balkanu delom se i danas pružaju duž starih granica između dve konfesije. Razilaženja Moskve i Zapadne Evrope i razvoj situacije u Ukrajini takođe podsećaju na konflikte čiji je razlog takođe bila religija.

Nakon političkih promena u istočnoj Evropi, značaj katoličke crkve u više istočnoevropskih zemalja vidno je ojačao. Tek je papa Benedikt XVI osetio povređenost na pravoslavnoj strani i potrudio se da bude više razumevanja za to. Papa Franja se nadovezao. Prepreke, međutim, i dalje predstavlja anti-ekumenizam, svojevrsni neistorijski način razmišljanja, koji se još uvjek može sresti na pravoslavnoj strani, ali i nacionalizam. Zbog svega toga danas je dijalog između Zapadne i Istočne crkve možda još važniji.