Približavanje dve crkve, posle 1000 godina

Posle potpisa deklaracije u kojoj se poziva na približavanje Rimokatoličke i pravoslavne crkve, Franja i Vartolomej su održali zajedničku moltvu u crkvi Hristovog groba u Starom gradu Jerusalima. Svetske agencije ocenjuju da je to istorijski događaj u hrišćanstvu, jer katolici i pravoslavci nikada nisu bili tako bliski doktrinarno od velike šizme 1054. godine, kada je došlo do kanonskog odvajanja i prekida liturgijske zajednice zapadne i istočne crkve.

Cilj papine posete Svetoj zemlji jeste obeležavanje 50. godišnjice istorijskog susreta u Jerusalimu pape Pavla VI i tadašnjeg vaseljenskog patrijarha Atinagore.

Poziv Palestini i Izraelu

Franja je na svom prvom putovanju po Svetoj zemlji pozvao na misi u Vitlejemu predsednike Izraela i Palestine da zajedno dođu u Vatikan i mole se za mir. "Na mestu gde je rođen Princ mira, želim da pozovem Šimona Peresa i Mahmuda Abasa da se zajedno sa mnom u Vatikanu mole za mir. Mir se gradi malim gestovima, ali zato mnogi pate i strpljivo čekaju", rekao je papa vernicima na misi. "Oni koji su u službi naroda treba da budu utemeljivači mira i to prvenstveno molitvama. Teško je izgraditi mir, a još teže živeti bez njega", rekao je Franja.

Na iznenadan poziv, dvojica predsednika, Peres i Abas su reagovali potvrđujući da će sledećeg meseca otputovati u Vatikan, javlja AP.

Papa je ranije danas nazvao izraelsko-palestinski sukob "sve neprihvatljivijim" i pozvao obe strane da donesu hrabre i kreativne odluke kako bi se sklopio konačan mir. Ranije pape su svoja hodočašća Bliskom istoku uvek počinjala sletanjem u Izrael, pa su tek onda odlazila na Zapadnu obalu.

Poglavar Rimokatoličke crkve danas je odstupio od protokola i neočekivano stao ispred zida koji deli Izrael i Zapadnu obalu. Papa je nenajavljeno izašao iz automobila i molio se nekoliko minuta ispred zida, na kojem se i dalje nalaze grafiti i pored toga što je prefarban pred njegov dolazak.

Izrael je u junu 2002. godine počeo izgradnju zida, koji prolazi kroz najveći deo Zapadne obale. Zid još nije dovršen i trebalo bi da bude dug 712 kilometara. Pored betonskog zida visokog devet metara nalaze se električna ograda, bodljikave žice i rovovi.

U ponedeljak će se Franja odvojeno sastati s jerusalimskim glavnim muftijom i izraelskim rabinima. Takođe će održati molitvu kod Zida plača i posetiti memorijal Holokaustu Jad Vašem. Papa će sutra će održati misu na Sionskoj gori, mestu poslednje večere Isusa Hrista za hrišćane, i Davidovom grobu za Jevreje.

Protesti pred papin dolazak u Jerusalim

Dva izraelska policajca su lakše povredenja a 26 pripadnika ekstremne desnice je privedeno na skupu organizovanom danas protiv posete poglavara Rimokatoličke crkve Franje Sionskoj gori, nadomak Starog grada u Jerusalimu, saopštila je policija.

"Demonstranti su bili okupljeni oko Davidovog groba i bacali su kamenice i flaše na policiju. Dva policajca su lakše povređena u tom incidentu", rekao je Frans presu porparol policiji Miki Rozenfeld.

U Jordanu sa sirijskim i iračkim izbeglicama

Poglavar Rimokatoličke crkve Franja juče je u Jordanu, na početku trodnevne posete Bliskom istoku, kritikovao trgovce oružjem i zatražio hitan prekid građanskog rata u Siriji. U obraćanju izbeglicama iz Sirije i Iraka koji su pronašli utočište u Jordanu, Franja se pomolio Bogu da "preobrazi one koji žele rat, one koji prave i prodaju oružje". Papa se sastao s oko 600 izbeglica i dece u crkvi u Vifaniji, a prethodno je obišao reku Jordan i dotakao vodu na mestu gde je, prema Jevanđelju, kršten Isus Hrist.

Franja je na početku posete Jodanu razgovarao s kraljem Abdulahom Drugim, kraljicom Ranijom i njihovom decom. Papa je zahvalio Jordanu na "plemenitoj dobrodošlici" sirijskim izbeglicama i zatražio da se hitno završi građanski rat u toj zemlji.

"Pozivam međunarodnu zajednicu da ne prepušta Jordanu da sam rešava humanitarnu krizu izazvanu dolaskom velikog broja izbeglica, već da nastavi i čak poveća svoju podršku i pomoć", rekao je papa.

Papa je potom na misi na stadionu u Amanu zatražio od vernika da "ostave po strani nevolje i razlike" radi mira i jedinstva.

"Mir nije nešto što se može kupiti; to je dar koji se traži stpljivo i stvara delovanjem, velikim i malim, u našim svakodnevnim životima", rekao je on pred oko 25.000 ljudi.

U razgovoru s jordanskim verskim i političkim vođama, Franja je rekao da je "verska sloboda činjenica temeljnih ljudskih prava" i izrazio nadu da će biti održana širom Bliskog istoka i sveta.

Jordanski kralj je rekao da su hrišćanske zajednice "integralni deo" Bliskog istoka i založio se za "istniski duh islama, islama mira" koji teba da štiti sveta mesta i hrišcana i muslimana. On je tražio od pape da iskoristi svoju "humanost i mudrost" da pomogne u okončanju rata u Siriji, ali i da ohrabri političare da preduzmu hrabre korake za okončanje izraelsko-palestinskog sukoba.