Za jedne kraljica, za druge samo HDZ-ovka

Na današnji dan pre tačno godinu dana, u večernjim satima, Kolinda Grabar-Kitarović preuzela je Pantovčak od svog prethodnika Ive Josipovića kako bi tačno u ponoć postala prva hrvatska predsednica. Ako je suditi po aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, popularnost koju je on uživao u toj fazi mandata, nije uspela da nadmaši. Paradoksalno, upravo joj najveći kritičari zameraju populizam i pokušaje da se svakome dopadne.

Kada bismo predsednicu procjenjivali prema komentarima obožavalaca na njenom Fejsbuk-profilu, zaključili bismo da je reč o nacionalnoj heroini izuzetne lepote, svojevrsnoj „kraljici Hrvata“ (upravo je tako mnogi nazivaju), a koja je u narodu izazvala „pojačan osjećaj domoljublja“ i oterala „crvene i komuniste“ s vlasti. No to je samo jedna polovina društva. Ona druga, kritičnija, ovih dana podvlači crtu i podseća da predsednica nije ispunila svoja obećanja, od kojih su mnoga bila van njenih ovlašćenja. Među njima su ponovno uvođenje vojnog roka, jeftinija javna uprava, demografska obnova i preseljenje predsedničkog ureda na jeftiniju i građanima bližu lokaciju. Zameraju joj i druženja s osobama koje su pod istragama, kao i pomilovanje čoveka koji je oprostio milionski kredit najvećem donatoru njene kampanje.

Predsednica praktična vernica

„Javnost nije preoštra, kritike na njen rad su opravdane i to počevši od preuzimanja dužnosti, do danas“, ocenjuje za Dojče vele dr Ivica Maštruko, sociolog, nekadašnji novinar i bivši diplomata. Na spisak grehova predsednice on stavlja mnogo toga: od samog pristupa inauguraciji kojoj su prisustvovale osobe s kriminalnim dosijeima i istragama, preko vraćanja počasne garde i sklanjanja Titove biste s Pantovčaka, do postavljanja sopstvene kartonske figure u rezidenciji tokom Dana otvorenih vrata. „Pokazala je da je osoba manekenskog mentaliteta koja želi da se dopadne svima, ali bez političke imaginacije, ličnih ideja i stavova. Ona želi da se što dopadljivije prezentira“, kaže Maštruko. On posebno kritikuje jedan od njenih prvih poteza – blagosiljanje predsedničkog ureda, što su mnogi protumačili kao ruganje sekularnoj državi.

Međutim, dr Neven Šimac, stručnjak za međunarodno pravo i član Komisije Iustitia et Pax Hrvatske biskupske konferencije, ima više razumevanja za poteze predsednice. „Treba jasno kazati da vera nije samo privatna stvar neke osobe koja mora da se zaustavi kada ona izađe iz kuće. Ako želimo da neku osobu poštujemo u njenom integritetu, moramo poštovati i činjenicu da iz te osobe govori i njeno versko uverenje, kao i borba za određene vrednosti. Versko mora imati pravo javnosti – versko koje je tolerantno i nije suprotstavljeno drugim verama. Moramo se pomiriti s tim da država ne može biti laicistička, ali mora biti laička“, kaže Šimac za Dojče vele i odbacuje optužbe da predsednica pokušava da svoje verske stavove nametne građanima koji nisu vernici.

Predsednica svih ili većine?

„Dosta mojih, njegovih, naših i vaših. Svi ste vi moji“, izjavila je predsednica nakon izborne pobede. Međutim, prema Maštruku, ona nije uspela da postane predsednica svih građana. On to ilustruje podatkom da su svi njeni savetnici iz jedne političke opcije. Grabar-Kitarović nije uspela da pomiri zaraćeno hrvatsko društvo, a svojim pismom predsedniku Srpskog narodnog veća Miloradu Pupovcu, dodatno je raspirila vatru između većinskog hrvatskog naroda i srpske manjine, smatra naš sagovornik. Naime, nakon što se Pupovac požalio na vređanja i napade koje doživljava kao pripadnik manjine, mnogi su predsedničin odgovor saželi u četiri reči – sami ste si krivi. „Podigla je tenzije. Pupovčevo pismo bilo je sasvim razumljivo, ali ona je reagovala kao političarka, a ne kao predsednica. Reagovala je kao što bi reagovao član rukovodstva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) – emotivno, kao što bi se političar suprotstavio drugoj političkoj opciji“, kaže Maštruko.

„Predsednica ima jednostavan stav, a to je da su svi hrvatski građani jednakih prava i da bi manjine trebalo da uživaju posebna prava“, tvrdi s druge strane Šimac. „Imam utisak da je uspela da bude predsednica svih građana – iako, niko ne može da brani i promoviše interese svih, ali može interese većine. S prošlom vladom imala je dosta teškoća. Pokušala je nešto na šta ima pravo – da bude na sednicama vlade, pa čak i da predlaže neke teme. Nije uspela jer je naišla na neprijateljski i nedemokratski stav.“

Feminizam i inicijative

I kada je reč o spoljnoj politici, predsednica je bila jednako hvaljena i kritikovana u Hrvatskoj. „Tokom posete Nemačkoj, Sjedinjenim Državama, Ujedinjenim nacijama, neprihvatljivo je kritički govorila o hrvatskoj vladi. U Sjedinjenim Državama posetila je Nacionalnu gardu, pa se kao predsednica Hrvatske fotografisala s oružjem ruci. Time je na neki način obećala da će Hrvatska biti poligon američke Nacionalne garde“, priseća se Maštruko. On misli da su govore Kolinde Grabar-Kitarović u inostranstvu većinom obeležile feminističke teme u kojima je opet skrenula pažnju na sebe govoreći o problemima s kojima se žene susreću u politici. „Njena inicijativa Baltik-Jadran-Crno more je poput svete vodice – ne šteti, ali i ne koristi. Te brojne regionalne inicijative mogu da imaju pozitivan efekat na nivou demonstracije i manifestacije, ali bez konkretnih rezultata“, dodaje Maštruko.

Šimac pak misli da je Grabar-Kitarović zauzela mesto na evropskoj i svetskoj sceni, u srazmeri sa „težinom“ Hrvatske, pa možda čak i nešto više od toga. „Uspela je da mobiliše politiku na bitnim pitanjima, na odnosima u EU. Naravno da su joj u tome poslužili školovanje i iskustvo. O njenim inicijativama može se raspravljati. Šta se želi reći kada se osovini Baltik-Jadran želi dodati i Crno more? Ali inicijativa je tu, kao i volja da Hrvatska bude aktivna u Evropskoj uniji i NATO. Nisam veliki fanatik prekoatlantskih saradnji, moramo uvek imati na umu da smo evropska kontinentalna zemlja, a ne anglosaksonska, ali predsedničine inicijative su korisne. Nije pogrešila u svojim govorima kao što je pogrešio njen prethodnik Josipović u Sarajevu ili Knesetu. Ona mnogo zdravije, ozbiljnije, istorijski otvorenije i opravdanije nastupa na javnoj sceni.“

Hrvatska sada nije samo „mali od kužine“ koji sledi ono što govore drugi, uveren je Šimac. U predsedničinom pokušaju da se Hrvatska odmakne od istočnih suseda i Balkana ne vidi ništa čudno: „Mislim da je to prepoznatljivije nego pre. Hrvati su tu južnoslovensku ideju izumeli i dva puta su pogrešili. Vidjelo se da u takvoj zajednici Hrvatska ne može da bude ravnopravna, pa je i normalno da predsednica insistira da mi nismo nikakav zapad Balkana, već da smo zapadno od Balkana.“

Promena stava oko žice

Primetno je i da je predsednica ublažila stav kada je reč o migrantskoj krizi. Prethodnoj vladi prilično je otežala situaciju stvaranjem atmosfere straha i tvrdnjama da bi na granicu trebalo poslati vojsku. „Mislim da će u budućnosti biti potrebna nekakva ograda ili fizička prepreka. Ali nemojte to zvati žicom“, svojevremeno je izjavila Grabar-Kitarović. No poruke koje je odaslala s nedavno održane bezbednosne konferencije u Minhenu govore o potrebi uklanjanja bodljikave žilet-žice s granica. „Ona je pokušala da kreira tu atmosferu, ali je promenila stav videći raspoloženja javnosti u Hrvatskoj i progresivnim delovima Evrope. Ono što je govorila u Minhenu, okarakterisao bih kao pozitivno. Ali njene inicijative u vreme kada je izbeglička kriza počela bile su neprihvatljive. To svedoči da je bez ličnih ideja i stavova i da su njeni stavovi u spoljnoj, a naročito u unutrašnjoj politici, zapravo rezultat pripadanja desnici, odnosno HDZ-u“, objašnjava Maštruko.

Šimac odgovara da Hrvatska nije useljenička zemlja i da sve izbeglice koje beže od rata ili traže bolji život samo prelaze preko nje. „Hrvatski interes jeste da žice nema i ona koju su u prvi mah postavile Slovenija i Mađarska veoma je ružna. Predsednica ima pravo kada kaže da žice treba ukloniti, naročito jer se radi o tranzicionim zemljama. Hrvatska u tom pogledu ne može da ima neku posebnu inicijativu, osim da tim ljudima olakša prolazak kroz zemlju.“

Navodni sukob s premijerom

Pobeda Domoljubne koalicije na parlamentarnim izborima donela je olakšanje predsednici koja je bila u konstantnom sukobu s bivšim premijerom. S nominalno nestranačkim Tihomirom Oreškovićem postoji mnogo veći prostor za saradnju i on će biti iskorišćen, tvrdi Maštruko. Ipak, iako je potpisala smenu šefa tajnih službi, ni nakon dve nedelje premijerov potpis na to nije dobila. „Taj potez s nepotpisivanjem razrešenja Dragana Lozančića, deo je uobičajene političke igre kako bi se pokazalo da je Orešković ravnopravni partner predsednici. Mislim da iza toga ništa ozbiljno ne stoji. On mora da igra igru koju mu nameću Petrov i Karamarko, jer od njih zavidi njegova sudbina. Jasno je da je Karamarku u interesu da saradnja između predsednice i premijera bude dobra“, zaključuje Maštruko.

Kolinda Grabar-Kitarović tek je prešla prvu petinu mandata. Najverovatnije da će u njegovoj završnici i ispuniti neka od predizbornih obećanja. Po svemu sudeći, ona ne želi da bude „predsednica za samo jedan mandat“. To koliko će uspeha imati u osvajanju drugih pet godina, mnogo će zavisiti i od toga koliko će Domoljubna koalicija i HDZ ispuniti očekivanja građana.