Nova uloga Hrvatske na Zapadnom Balkanu

Dojče vele: Kakvo stanje ste zatekli u Ministarstvu spoljnih poslova? Gde je hrvatska diplomatija danas?

Miro Kovač: U Ministarstvu ima mnogo sposobnih ljudi, posebno onih koji su radni vek započeli u samostalnoj Hrvatskoj, tako da sam siguran da ćemo moći da ostvarimo svoje spoljnopolitičke ciljeve. Ono što je bilo nezadovoljavajuće, jeste stanje koje smo zatekli na planu hrvatske spoljne i evropske politike. To naša vlada mora da promeni. Prvo, moramo da budemo mnogo angažovaniji u evropskoj saradnji – mislim pre svega na ulogu Hrvatske unutar Evropske unije, ali i u jačanju transatlantske dimenzije. To podrazumeva da ćemo snažno razvijati i srednjeevropsku, vertikalnu i jugoistočno-evropsku, horizontalnu saradnju. Drugo, potrebno je biti mnogo aktivniji u odnosima sa susedima. U nekim slučajevima odnose sa susedima moramo da saniramo, u nekima da poboljšavamo. I treće, služba spoljnih poslova mora u potpunosti da bude u funkciji jačanja hrvatske privrede i pretvaranja Hrvatske u konkurentno društvo. Snažno ćemo podržavati hrvatska preduzeća na stranim tržištima i isto tako biti aktivni u privlačenju ulagača.

Spomenuli ste odnose prema susedima i Evropskoj uniji. Šta je ostalo od poznate i nekad redovno isticane uloge Hrvatske kao mosta između Evropske unije i zemalja na Balkanu koje žele da postanu članice EU?

Hrvatskoj je nedostajala ambicija. Ona mora ponovo da se definiše i repozicionira, da vrati izgubljenu verodostojnost. Setimo se kako smo ušli u Evropsku uniju – jeftinim pokušajem prevare hrvatskih birača i evropskih partnera. Moramo konačno da shvatimo šta smo i šta predstavljamo kao članica Evropske unije, koje su naše mogućnosti, kako možemo da delujemo. Hrvatska u odnosu na zemlje u susedstvu koje nisu u Evropskoj uniji ima zaista veliku odgovornost, ali i veliku šansu. Aktivno ćemo se zauzeti za kandidaturu Bosne i Hercegovine za članstvo u EU. Sam proces integracije BiH u Evropskoj uniji biće dugotrajan i mukotrpan, ali je ključno da bude pokrenut. To je važno za Hrvate u BiH, koji bi na taj način mogli ponovo da se definišu i postanu neka vrsta motora evropske integracije. I to, u saradnji s Hrvatskom, za celu BiH može da bude vrlo pozitivno. Kao jedan od tri ustavotvorna naroda, Hrvati bi na taj način mogli da žive svoju potpunu ravnopravnost s prijateljima Bošnjacima i Srbima. Što se tiče ostalih zemalja, tu mislim na Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Kosovo, podržavaćemo, dakako, i njihovo priključenje evropskoj porodici. Naravno, insistiraćemo na poštovanju kriterijuma. Bićemo strogi, ali pošteni.

U Berlinu ste posetili Štazijev dokumentacioni centar, simbol suočavanja s prošlošću DDR-a. Može li Hrvatska nešto da nauči od Nemačke kada je u pitanju suočavanje s prošlošću?

Okrenuti smo budućnosti, ali zaista moramo da imamo jedan „normalan“ odnos prema prošlosti, bez kompleksa. Neka svi u našem društvu dobiju šansu da govore o svojim osećanjima vezanim uz prošlost, pa i o Drugom svetskom ratu. Da konačno jednom to raspravimo. Hrvatska mora da pronađe svoj put kad je reč o suočavanju s prošlošću. Možemo oko sebe da gledamo i upoređujemo kako su neka druga društva uspela ili se nisu suočila s prošlošću, ali svoj put moramo da pronađemo sami. To će naročito da koristi mlađoj generaciji koju ćemo time lišiti tog „istorijskog tereta“, ali i ekonomski ćemo se onda bolje razvijati. To pokazuje primer drugih postkomunističkih zemalja.

Kada govorite o mladima, mislite li i na mlade u dijaspori? Izgleda da ni jedna vlada do sada nije iskoristila te potencijale. Šta planirate na tom polju kao bivši ambasador u Nemačkoj i kao neko ko je dosta vremena proveo s dijasporom i zna „kako diše“?

U prošlosti je bilo mnogo izjava i najava, ali u stvarnosti se nije mnogo toga dogodilo prema Hrvatima u iseljeništvu. Međutim, mi zaista želimo da se oni u Hrvatskoj osećaju ugodno, da ne budu diskriminisani. Mislim da je tu važna i uloga novog predsednika vlade Tihomira Oreškovića koji je i sam povratnik iz iseljeništva. Biće to velik doprinos boljem razumevanju Hrvata u Hrvatskoj i Hrvata u iseljeništvu. Moramo napokon da stvorimo okruženje u kojem će svi u Hrvatskoj moći da budu kreativni i u mogućnosti da žive od svog rada.

Trenutno je izbeglička kriza tema broj jedan u Evropi. Da li još verujete u nemačka nastojanja da se ona reši zajednički, na evropskom nivou?

Još nemamo evropsko rešenje, imamo koordinaciju nacionalnih rešenja. Mi sarađujemo dobro sa zemljama u susedstvu, ali smatramo da bi, ako ne bude bilo moguće da naši grčki partneri obezbede spoljnu granicu Evropske unije, trebalo podržati ideju slovenačkog premijera Mira Cerara o ublažavanju migrantskog talasa na makedonsko-grčkoj granici. Takvo stanje više neće biti dugo održivo. Mora doći do drastičnog smanjenja broja migranata. Ponavljam: sva ta saradnja sa susedima dobro funkcioniše jedino dotle dok Nemačka, Švedska, Holandija i Austrija primaju izbeglice. Trebalo bi da bude poslata poruka migrantima i izbeglicama da ne mogu svi da dođu u Evropsku uniju. Uporedo s tim, EU bi trebalo da deluje globalno i na licu mesta, u njihovim matičnim zemljama i u susedstvu, da pomaže migrantima i izbeglicama.

U vašem političkom programu nigde se eksplicitno ne spominje Nemačka. Da li ona uprkos tome igra još uvek važnu ulogu za Hrvatsku?

Nemačka je naš strateški partner, centralna je zemlja Evropske unije i sve države srednje i jugoistočne Evrope su po prirodi stvari upućene na nju. Mi ćemo sa svojim partnerima Nemcima sigurno da nastaviti da jačamo političku, ekonomsku i svaku drugu saradnju.