O „ustašama“ i „antifašistima“ u Hrvatskoj

„U Hrvatskoj, članici Evropske unije, došlo je do pobune protiv ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, simpatizera nacista. Pokušaji da se ustaški zločini poriču ili relativizuju, u levoj polovini hrvatske javnosti su izazvali maksimalno ogorčenje“, piše Norbert Mapes-Nidik za internet-dnevnik Frankfurter rundšau: „Zapravo je nova hrvatska vlada trebalo da prevaziđe jaz u društvu i u prvi plan iznese reforme i privredni oporavak zemlje. No, tek je tri nedelje na dužnosti, a već je došlo do pune kolizije među suprotstavljenim taborima“.

Autor objašnjava da je povod za razmirice bio imenovanje dvojice desničarskih ministara u inače umerenu vladu. Ministar za veterane, Mijo Crnoja, hteo je da sastavi listu „izdajnika“ države, pa je posle burne reakcije javnosti već posle nedelju dana morao da podnese ostavku. „Otada je spor koncentrisan na novog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića. Taj 42-godišnji istoričar spada u muslimanske Hrvate, retku vrstu koja je nastala u Drugom svetskom ratu. Posle napada nacističke Nemačke na tadašnju Jugoslaviju 1941, „Nezavisna država Hrvatska“ je prisvojila čitavu Bosnu, u kojoj su trećinu stanovništva činili muslimani. I dok su Srbi i Jevreji progonjeni i masovno ubijani, ustaški režim i Himlerovi esesovci su nastojali da pridobiju bosanske muslimane. Kao naučnik, ali i politički aktivista, novi ministar kulture je za svoj životni zadatak proglasio rehabilitaciju svojih starih.“

U nastavku je opisan i skandal sa fotografijom Hasanbegovića na kojoj on ima kapu koja izgleda kao ustaška, objavljenom u „desnoekstremnom magazinu Nezavisna Država Hrvatska, za koji je Hasanbegović i sam pisao“, a prenose se i izjave premijera Oreškovića „da je Hasanbegović ubeđeni antifašista“, te reakcija ministra prema kojoj je to „floskula“ i da „sam sebe nikada ne bi tako okarakterisao“, te da „ni na koji način nije bio apologeta nekog zločinačkog režima“.

„Koliko dugo će se ministar održati na funkciji – to će biti i dokaz da li je premijer Orešković u stanju da se odupre HDZ-u, najjačoj vladajućoj stranci. Nestranački menadžer iz Kanade nije zainteresovan za politička prepucavanja i želi da u prvi plan iznese ekonomske teme, što se posle sedam godina recesije, može razumeti. Orešković se pri tome oslanja na manjeg koalicionog partnera, liberalnu listu Most. Njeni predvodnici sada traže od ministra da se sam okarakteriše kao antifašista.“

Početak dugog putovanja

Zidojče cajtung piše da je „Bosna i Hercegovina podnela zahtev za prijemom u Evropsku uniju. Predsednik bosanskog Predsedništva, Dragan Čović, rekao je u Briselu da se nada da će njegova zemlja uskoro postati kandidat za prijem, a komesar EU za proširenje Johanes Han rekao je da je ovo bio veliki dan za tu balkansku zemlju. Ali i da je taj zahtev tek početak jednog dugog putovanja. Važno je da država nastavi putem reform. Kandidati za prijem su Srbija. Crna Gora, Makedonija, Albanija i Turska. Bosna i Hercegovina je, pored Kosova, bila jedina balkanska zemlja koja još nije bila podnela zvaničan zahtev za prijemom u EU.“

„Niko u Sarajevu do ponedeljka ujutro nije ozbiljno verovao da će Bosna i Hercegovina zaista podneti zahtev za članstvom u Evropskoj uniji“, prenosi berlinski Tagescajtung. Ali, slike ne varaju. Predsednik tročlanog predsedništva države, Dragan Čović, predao je zahtev holandskom ministru spoljnih poslova Bertu Kundersu. Još pre nekoliko dana je bilo rasprava o donošenju zahteva. Predstavnici civilnog društva su strahovali da bi zahtev u poslednji čas mogla da blokira Republika Srpska. Bosna i Hercegovina je još pre osam godina bila za ovaj korak, ali su nacionalističke stranke blokirale nastavak pregovora.“