Vučićevo licemerje
Ne samo da je argument uverljiv, već bi on mogao biti formula za politiku dodele azila oko koje bi se mogli složiti sve partije u Nemačkoj i sve zemlje Evropske unije: cilj mora da bude poboljšanje situacije u zemljama iz kojih dolaze izbeglice, kako ljudi ne bi imali razlog da odlaze. Evropljani rado formulišu dugoročne strategije, naročito prema Africi.
Svi hoće u Evropsku uniju
Ko bi onda protivrečio? Ipak, pogledamo li prema Balkanu, moramo posumnjati u ostvarljivost tog cilja. Radi se o Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Sve te zemlje hoće u EU i Brisel im je ponudio pristupnu perspektivu.
Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija su čak kandidati za punopravno članstvo. Bosna i Hercegovina je poseban slučaj. Posle rata je država, sa svojim zavađenim narodima, postala protektorat Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Tako je i zapadni uticaj veliki, sa ciljem stabilizacije i pomirenja, izgradnje državnih struktura i oživljavanjem ekonomije. A i Kosovo, sa još nerazjašnjenim međunarodno-pravnim statusom, spada u područja u kojima Evropska unija igra odlučujuću ulogu, preko svoje misije Euleks, u izgradnji upravnog aparata, policije i pravosuđa.
Dvadeset godina izgradnje
Otprilike dve decenije Evropska unija pokušava da stimuliše razvoj, sa novcem i svojim činovnicima, kako bi ljudi u svojoj otadžbini videli perspektivu za sebe. Danas moramo konstatovati da Evropska unija nije ostvarila taj cilj na jednom relativno malom geografskom prostoru.
Zašto bi, inače, hiljade ljudi sa tog područja iz meseca u mesec tražile svoju tobožnju sreću u Nemačkoj? Ako strategija za zapadni Balkan nije uspela i to u relativno dobrim okolnostima, šta može EU da postigne u zapadnoj i severnoj Africi?
Brisel se dobrovoljno odriče uticaja
Ipak, bilo bi pogrešno da se padne u očajanje i odustane se od cilja. Naime, neuspeh je delimično prouzrokovan time što Evropska unija nije dovoljno odlučna u sprovođenju ciljeva. Srbija i njena politika prema manjinama je primer. Skoro svi potražioci azila koji iz Srbije stižu u nemačku jesu Romi. Uprkos tome, Srbija je za Berlin „sigurna zemlja porekla“. Čak je i Angela Merkel priznala da postoji diskriminacija Roma u Srbiji. Zaštita manjina je bitan preduslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Znači, Evropska unija ima sredstvo pritiska na kandidata za pristup, na Srbiju. To sredstvo mora samo da upotrebi.
Prilikom nedavne posete Angele Merkel Beogradu, premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su izbeglice „zajednički problem“ za čije rešavanje je potrebna evropska pomoć. To je licemerna rečenica uzme li se u obzir sistematska diskriminacija Roma.
Jasna poruka Beogradu mora da glasi: Sve dok diskriminišete sopstvene manjine, nećete napredovati na putu u Evropsku uniju: trebalo bi samo da se dođe do tako jasnog stava. I učinak neće izostati.