Srbija se nudi kao partner na Balkanu

Balkan je siguran, naslov je komentara u konzervativnom Veltu. „Natezanje oko Grčke, koja tako uporno nervira Nemce kao da su stali na žvakaću gumu, dovelo je do toga da su mnogi problemi skoro zaboravljeni. Jedan od njih se nalazi u neposrednoj blizini Grčke: na Balkanu. Zbog toga je dobro što nemačka kancelarka Angela Merkel posećuje bar Albaniju, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Trebalo je da svrati i na Kosovo. Sve te države su u teškoćama i mogle bi Nemačkoj da stvore probleme i to u tri oblasti: po pitanju izbeglica, zbog svoje krhkosti i zbog tinjajuće, a ipak primetne sklonosti ka panslavizmu.

Posebno je goruće pitanje izbeglica smatra Velt. Pominjući da su Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina proglašene zemljama sigurnog porekla, list podseća na veliki i nagli talas izbeglica sa Kosova, krajem prošle godine, od kojih je samo 0,1 do 0,2 odsto dobilo azil. „Drugim rečima, i Kosovo i Albanija su zemlje sigurnog porekla! One bi taj status trebalo što pre da dobiju, kako bi svima bilo jasno da nemaju šanse da dobiju azil u Nemačkoj. Nijedan građanin države koja želi da postane članica EU i koja je podnela odgovarajući zahtev, nema pravo da dobije status izbeglice. Ili su te zemlje demokratije, ili nisu. Ako nisu, onda ih ne treba primiti u EU. Naravno, Balkanu je potrebna pomoć na nekoliko načina. U to spada i obećanje da će Evropska unija držati vrata otvorenim. Ako ih zatvorimo i ako budemo cicije, te države će biti suočene s teškim vremenima i mogle bi da potraže zaštitu, tamo gde nam to baš ne bi odgovaralo: u ruskom taboru“, komentariše Velt.

Prijem u EU iz geopolitičkih razloga često je skup

I nije jedini koji širi takvo mišljenje: Protiv Rusije: Merkel obećava Srbiji i Albaniji pristupanje EU – glasi naslov u Dojče virtšafts nahrihten: „Kao da Evropska unija nema dovoljno problema, Angela Merkel obećava Albaniji i Srbiji pristupanje EU. Obe zemlje su još uvek daleko od standarda EU. Pravu kontrolu njihovih statistika je sigurno teško sprovesti, slično kao što je to bilo kod Grčke. Ali Merkel želi te države u EU kako ne bi pale pod uticaj Rusije. Uprkos problemima koje te države imaju, EU će održati obećanja data zemljama zapadnog Balkana. Merkel je to istakla prilikom poseta Albaniji i Srbiji.

Stabilan razvoj regiona je u interesu EU, naglasila je ona posle sastanka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Ona je srpskoj vladi, kao i prethodno albanskoj, obećala da će se u Evropskoj komisiji zauzeti za otvaranje pregovaračkih poglavlja u pregovorima o pristupanju. Merkel je pohvalila vlasti Albanije i Srbije, zato što se u međuvremenu snažno zalažu za tešnje veze između svojih zemalja. Osim toga, srpska vlada se veoma trudi oko pomirenja sa Kosovom. U razgovorima koje je vodila visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini, trenutno je reč o statusu srpske manjine na Kosovu, koje se u krvavom ratu za nezavisnost, otcepilo od Srbije.

Na konferenciji za zapadni Balkan krajem avgusta u Beču, trebalo bi da se donesu odluke o nekoliko prekograničnih infrastrukturnih projekata u regionu. Nije teško pogoditi ko će te projekte finansirati. Problem je sledeći: veliki građevinski projekti su uvek mesto gde cveta korupcija, koja na Balkanu i dalje povremeno postoji. Razlog za veći angažman EU, navodi se, jeste zabrinutost da zemlje kao što su Rusija, Turska i Saudijska Arabija pokušavaju da steknu uticaj u regionu. I italijanski premijer, Mateo Renci je stoga prošle nedelje pozvao na ubrzano otpočinjanje pregovora sa Srbijom i Albanijom. Iskustvo pokazuje da je primanje u EU iz geopolitičkih razloga često skupo: Grčka je postala članica EU tek na insistiranje SAD. Ono što je usledilo, nije baš veselo“, zaključuje „Dojče virtšafts nahrihten“.

Partner na Balkanu u nesigurnim vremenima

„Merkel iznenađena brojem izbeglica u Srbiji“, piše između ostalog Tagesšau, onlajn-izdanje dnevnika ARD-a, nemačkog javnog servisa: „Srbija ima novi problem sa sve većim brojem izbeglica jer ljudi iz ratnih zona, poput Sirije i Avganistana, sve češće ka Zapadu beže preko Balkana. Srbija je tranzitna zemlja sa oko 1.000 izbeglica dnevno. Te brojke su iznenadile Merkel: 'To se u periodu od juna i jula potpuno pomerilo, pa je sada put preko zapadnog Balkana veoma korišćen. To znači da ćemo mi morati i ovde da pomognemo. I ništa tu ne pomaže da se jedni od drugih ogradimo'.

Premijer Vučić se zahvalio Merkel kao 'ključnoj figuri u stabilizaciji situacije na Balkanu'. Takođe, kad god je Srbija imala problema, nemačka kancelarka je našla način da pomogne zemlji. 'Mi ne tražimo od Nemačke novac, niti milostinju, nego znanje', rekao je Vučić. 'Mi želimo da učimo od Nemačke i da budemo tako vredni kao Nemci. I želimo da postignemo još bolje poslovne rezultate.'

To je znak napretka Srbije, kandidata za EU. Nekadašnje leglo nemira nudi se kao faktor stabilnosti i pouzdani partner na Balkanu u nesigurnim vremenima. Započete ekonomske reforme sa sobom doduše donose bolne rezove kod plata i penzija, masovna otpuštanja i zatvaranje nerentabilnih fabrika, ali i smanjenje u srpskog budžetskog deficita i ekonomski rast.

Vučić u svom timu ima dva nemačke stručnjaka i uči nemački. U bivšoj Palati Jugoslavije, a sada Palati Srbije, on je ponovio odlučnost njegove vlade da nastavi evropski put, a njegova nemačka koleginica po funkciji Angela Merkel obećala je da će mu u tome pomoći. Međutim, ona nije rekla kada Srbija može očekuje otvaranje prvog poglavlja u pristupnim pregovorima“, prenosi Tagesšau.