Vučić: Romi su tradicionalno siromašni

Premijer Srbije Aleksandar Vučić pozvao je EU, a naročito Nemačku da se više angažuju na Balkanu i upozorio na nove nestabilnosti u regionu. O tome je Vučić u više navrata govorio prethodnih dana i nedelja, pa zato ih intervjua za današnji Zidojče cajtung prenosim deo koji se odnosi na potražioce azila koji iz Srbije odlaze u Nemačku. „Oni nisu potražioci azila. Oni samo žele nemački novac. Mi se trudimo da poboljšamo životni standard u Srbiji. Za to nam je potrebna i vaša podrška. Mi važimo za sigurnu zemlju porekla. Većina ljudi koji napuštaju Srbiju su Romi. Ali, kod nas nema političkih protivnika Roma. Ipak nas brine njihova životna situacija.“

Na pitanje novinara zašto je Romima teže nego drugima, Vučić kaže da je to iz „istorijskih razloga“. „Romi su tradicionalno veoma siromašni. Drugi razlozi ne postoje. Mi nismo rasisti niti nacionalisti.“ Na pitanje o uklanjanju romskog naselja kod Belvila i konstataciju novinara da mnogi tvrde da Romi nisu dobili adekvatan smeštaj, srpski premijer kaže: „To nije sasvim tačno. Kupili smo stanove, ali Romi su ih prodali i preselili se u barake.“ Još je dodao da je Srbija „spremna da uradi sve da poboljša položaj Roma, ali za to nam je potrebna podrška Nemačke“.

Došljaci sa Balkana već danima su glavna tema nemačke štampe. Tagescajtung iz Berlina prenosi mišljenja ministara unutrašnjih poslova u čijem resoru je problem izbeglica. „Ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne-Vestfalije Ralf Jeger smatra da je dramatično to što ljudi sa Balkana, verujući krijumčarima, prodaju sve što imaju i kreću put Zapada, sa ciljem da tamo ostanu zauvek.

Od 114.125 izbeglica koji su se od januara do aprila prijavili za azil u Nemačkoj, 11.416 su bili iz Albanije. Skoro dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. Taj nagli porast je svakako u vezi sa tim što se ljudima priča da ih u Nemačkoj očekuje lakši život nego u njihovoj domovini: bolji stanovi i posao, malo luksuza. Ali to je zabluda. Albanci u Nemačkoj ne dobijaju azil. Ta zemlja, od raspada sovjetskog bloka 1989. godine više nije diktatura. Problemi su korupcija, droga, siromaštvo, nedostatak stambenog prostora, a to se u Nemačkoj ne priznaje kao razlog za azil. Slično je sa Crnom Gorom i Kosovom.

Za ministra Jegera i druge političare to je dovoljan razlog da ljude iz tih balkanskih država tretiraju, kao i one iz Albanije: brži postupak azila, vraćanje u domovinu, klasifikacija tih država kao sigurnih zemalja porekla. Premijer Bavarske i šef CSU Horst Zehofer, predložio je da se u Bavarskoj podignu posebni prihvatni centri za balkanske izbeglice. Pored toga, raspravlja se ponovnom uvođenju viza za te zemlje.

Kada se radi o pitanju ko može da dobije azil u Nemačkoj, trenutno se formira čudan savez: Zeleni, Hrišćansko-demokratska unija, bavarska Hrišćansko-socijalna unija, Socijaldemokratska partija Nemačke – u svakoj stranci postoje zagovornici strožijih pravila za one koji traže azil, a potiču iz balkanskih zemalja. Čak i Ajdan Ozuguz (SPD), opunomoćenica savezne vlade za integracije, smatra da je predlog iz Bavarske ideja. Pre izvesnog vremena, to je bilo drugačije", konstatuje taz.

Berliner cajtung je više članaka posvetio temi izbeglica. Evo izvoda iz kolumne koju je za taj list napisao istoričar Gez Ali: „Činjenica je da 40 odsto onih koji podnesu zahtev za azil u Nemačkoj dolaze iz Albanije, Crne Gore, Kosova, itd, dakle iz evropskih zemalja. Ti zahtevi nemaju šanse za uspeh. Teškoće kojima su ovi ljudi izloženi ne smeju se porediti sa užasom, ljudskim gubicima i rizicima koje su morali da prežive izbeglice iz ratnih zona Afrike i Bliskog istoka. Istinski proganjani i često teško traumatizovani, moraju imati prioritet, kako bi im se poboljšali uslovi za život i rad. Na duge staze, ne mali broj njih će ostati u Evropi. Njima bi kasnije trebalo otvoriti mogućnost za evropska državljanstva.

A sa pojedinačnim balkanskim zemljama Nemačka može da sklopi ugovore o obuci pripravnika i o privremenom radu za radnike. To bi tim zemljama zaista pomoglo, a ne masovno davanje 130 evra džeparca po osobi i mesecu u nemačkim prihvatilištima. Zato je Ajdan Ozoguz (SPD) odgovorila da ima razumevanja za predlog Zehofera, baš kao i gradonačelnik Hamburga Olaf Šolc (SPD) i zeleni premijer Baden Virtemberga Vinfrid Krečman. Ljudi iz prakse znaju o čemu pričaju, funkcioneri ne. Postavimo prioritete u politici prema izbeglicama – u ime ljudskosti“, piše Berliner cajtung.