Vojska ponosa, pa tek onda sve ostalo
14. decembar 2018.
„Sigurno će to biti mala vojska, zbog malog budžeta koji će imati buduće Ministarstvo odbrane Kosova“, kaže za DW Špetim Gaši, iz prištinskog Saveta za inkluzivno upravljanje. I dodaje: „Verujem da je ovo više vojska ponosa, a tek onda prava vojska“.
Ipak, kako za DW pocenjuje Lazar Rakić, iz Centra za alternativno rešavanje sporova u Severnoj Mitrovici, iako „to dugoročno predstavlja početak tranzicije u Vojsku Kosova, za njenu punu operacionalizaciju sigurno će biti potrebne godine.“
Rakić takođe ocenjuje da je to „kratkoročno – populistički potez kosovskih vlasti, jer nisam siguran da možemo govoriti o nekim spoljnim, bezbednosnim pretnjama za Kosovo sve dok postoji i jedna NATO-zastava na Kosovu.
Učešće Srba?
Ima li u toj vojsci mesta za srpsku zajednicu? Špetim Gaši, podseća da Srbi na Kosovu, odnosno Srpska lista, bojkotuju tu vojsku. „Za sada će vojska imati samo albanske državljane Kosova, ali Ustav kaže da u svim javnim institucijama deset odsto mora biti iz redova manjina. Njihova (srpska) kvota biće rezervisana do trenutka dok ne odluče da učestvuju“, objašnjava Gaši.
Ristić sa druge strane ukazuje da je „bitno reći da su Srbi na političkom nivou skrajnuti i zaobiđeni u procesu transformacije, prosto kroz zaobilaženje Ustava.“ On naglašava da je u ovom slučaju Ustav zaobiđen, jer „da bi se vršila bilo kakva ustavna promena na Kosovu, potrebna su minimum četiri glasa srpskih predstavnika u parlamentu.“
Šta dalje?
Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje ne očekuje da će se sada, nakon ratifikacije, bilo šta vanredno desiti. „Sada imamo nešto lakog oružja koje je upravo stiglo iz SAD, ostalo će stići. Ali ne očekujem bilo kakav dalji razvoj. Sva ova politička retorika na Kosovu i u Srbiji će nestati. I svi ćemo videti da to nije rizik za bilo koga, ali ni velika pomoć bilo kome. To pomaže samo našim političarima“, zaključuje Gaši.
Ipak, Lazar Rakić iz Centra za alternativno rešavanje sporova smatra da je veoma važan momenat u kom se sve ovo dešava. „Već dvadeset dana su tenzije podignute nakon uvođenja carina od sto odsto, tako da će ovo samo dodatno nadograditi tenzije. I na neki način se čini kao da neko namerno gura stvari u eskalaciju“.