Kosovo hoće svoju armiju, Srbija preti
14. decembar 2018.
Kosovo je u novembru uvelo carine od 100 odsto na robu iz Srbije. To je bila reakcija na odbijanje da bude primljeno u Interpol koje je pre toga izdejstvovala Srbija. Međusobna trvenja su uvertira u preteće zaoštravanje krize između Srba i Kosovara. A EU je ponovo odložila liberalizaciju viza za građane Kosova, što kod njih dalje hrani razočaranje spram EU. Sledeći stepen eskalacije preti već danas, 14. decembra. Tada kosovski parlament namerava da dâ znak za početak formiranja sopstvene armije.
Gore ne može biti. Trenutno tamošnji političari stvaraju situaciju koja bi trebalo da posluži kao osnov za trajno rešenje kosovskog pitanja, doduše, rade to drukčije nego što to zamišljaju evropski posrednici.
Šta se desilo?
Posle višegodišnjeg zastoja u „zamrznutom konfliktu“, 2018. godine je prvi put počelo da se otvoreno diskutuje i pregovara o razmeni teritorija i menjanju granica između Srbije i Kosova – što je bilo apsolutno kršenje tabua u evropskom poretku vrednosti! Lično su srpski predsednik Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači pokrenuli su temu i pregovarali o njoj. Osnovna ideja: područja na Severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom bi trebalo da (ponovo) pripadnu Srbiji, a područja na jugu Srbije sa većinskim albanskim stanovništvom bi trebalo da pripadnu Kosovu.
Zvanično više niko ne govori o tome nakon što je letos prilikom jednog sastanka u Briselu došlo do incidenta kada je srpski predsednik kipteći od besa napustio sastanak, da bi, nekoliko dana kasnije, prilikom jednog nastupa na severu Kosova, govorio jezikom starog kursa: Kosovo je Srbija. Ni traga od kompromisa. Na Kosovu se, međutim, kosovski predsednik Hašim Tači suočio sa snažnim otporom vlade kada je reč o planovima o podeli. Njegov nekadašnji saborac u kosovskom ratu, premijer Ramuš Haradinaj, mobilisao je političare i javnost protiv razmene teritorija.
No, uprkos brojnim opomenama evropskih političara, pre svega iz Nemačke, da ne povlače etničke granice, ta tema nije skinuta sa dnevnog reda. Stalno se iznova govori da Vučić i Tači i dalje pregovaraju.
U međuvremenu je vidno počeo da opada uticaj Evropske unije, koja je godinama posredovala u dijalogu dve strane. Ona za balkanske države nema više pozitivnih atraktivnih privlačnih momenata, a još manje ima čime da preti. Perspektivu pristupa datu Srbiji, koja je početkom ove godine još smelo vezivana za 2025, danas u Briselu više niko neće da konkretizuje. A i na Kosovu, koje ni pet članica EU još nije priznalo kao nezavisnu državu, ne može više da oseti ništa od nekadašnje euforije spram EU, nakon što je vizna liberalizacija ponovo odložena – iako je ta zemlja ispunila sve uslove za nju. Tako je kosovsko stanovništvo ostalo jedino u regionu koje ne sme slobodno da putuje „u Evropu“.
Razočaranje Kosovara
Razočaranje Kosovara je zbog toga veliko. Gotovo da nema Kosovara koji nema bliske rođake u Nemačkoj ili noej drugoj zemlji EU. Čitava zemlja živi od klackanja između svetova. Jedini izlaz: pasoš sa slobodom putovanja. A takav postoji u susednoj Albaniji. Albanski premijer Edi Rama otvoreno je ponudio Kosovarima albanske pasoše – ukolilko EU ponovo odbije da liberalizuje vizni režim. Sada je došlo dotle – ponuda bi mogla da postane realnost.
Ima još nešto što Albanija nudi severnom susedu: ekonomsko povezivanje. I time i pravu alternativu Srbiji, od koje je Kosovo dosad bilo bezmalo ekonomski zavisno. No, nakon što je Srbija sprečila ulazak Kosova u Interpol, Kosovo je uvelo carine na robu iz Srbije i tako praktično zaustavilo uvoz. Uprkos svim upozorenjima i opomenama međunarodnih posrednika i stručnjaka, kosovska vlada ne odstupa od te odluke kojom su obustavljeni trgovinski tokovi iz Srbije koji su za Kosovo bili od životne važnosti. Sada Albanija popunjava rupu.
Nekoliko dana nakon što je počeo carinski spor u kosovskom gradu Peći došlo je do zanimljivog sastanka: pod motom: „Jedan narod, jedan jezik, jedan san“, 26. novembra su se sastale vlade Kosova i Albanije. One su postigle saglasnost oko dalekosežnih političkih, ekonomskih i kulturnih ciljeva: zajedno u regionu i ka Evropi, sa dve glave, ali jednim glasom – to je bila patetična i jasna poruka sastanka koji su političari manifestovali na grupnoj fotografiji sa simbolom albanskog dvoglavog orla. Koji je u Srbiji omražen.
To zbližavanje sa Albanijom znači novu dinamiku u regionu: Kosovo sada postaje ne samo politički, već i ekonomski gotovo potpuno nezavisno od Srbije. Zbog toga ispaštaju Srbi sa Severa Kosova koji su sada odsečeni od Srbije, ali odbacuju uklapanje u kosovske strukture. Etnička granica unutar Kosova se produbljuje.
Interesi Rusa i Amerikanaca
Ne može se isključiti ni mogućnost da razvoj situacije poslednjih nedelja dovede do faktičke podele Kosova, a na duži rok – do faktičke konfederacije ostatka Kosova sa Albanijom. Analitičari i političari u regionu već se poigravaju sa tim scenarijem. Za Srbe je to traumatična ideja. „Sirotinjska kuća Kosovo“ je ekonomski od malog značaja za Srbiju, ali je Kosovo istorijsko jezgro Srbije i črvsto usađeno u kolektivno pamćenje Srba – sa utemeljenjem koje je više emotivno nego racionalno.
U situaciju se uklapa i zveckanje oružjem. Srbija preti ratom ako Kosovo u petak zaista odluči da formira sopstvenu armiju i pošalje trupe na Sever. Sve i ako na Kosovu i jeste stacionirano 4.000 vojnika međunarodnih snaga KFOR koji bi trebalo da obezbede granice i mir, ne može se isključiti mogućnost srpske akcije zaštite stanovništva Severa – tako je bar zapretila srpska premijerka Ana Brnabić. „Nadam se da nikada nećemo morati da angažujemo vojsku“, glasila je njena namerno višeznačna formulacija. Time bi prekrajanje granica o kojima su Vučić i Tači politički pregovarali, bilo faktički izvršeno.
Veća vojna eskalacija nije verovatna, jer se Kosovo nalazi pod direktno zaštitom Amerike i Bondstil je jedna od najvećih baza SAD van SAD. Novi ambasador SAD se, za razliku od ostalih predstavnika NATO, već pozitivno izjasnio o formiranju Armije. Stav generalnog sekretara NATO Jesa Stoltenberga je blag. Osnivanje armije on hoće da uzme kao povod za testiranje angažovanja NATO u zemlji. Tonovi iz Moskve su alarmantniji. Formiranje kosovske armije bi moglo „dovesti do teških posledica ne samo po srpsko stanovništvo u regionu, već i po bezbednost čitavog Balkana“.