Priština agresivno, Beograd u defanzivi

Proces formiranja vojske Kosova je naišao na protivljenje u pojedinim zapadnim zemljama i NATO, ali poslednji koraci pokazuju da je Kosovo ipak dobilo zeleno svetlo za taj potez. Kako svedoče i poslednje izjave pojedinih američkih i britanskih zvaničnika, formiranje vojske Kosova vidi se kao pravo suverene države, i na taj način je zapravo demonstrirana podrška prištinskim vlastima.

Kao i što se očekivalo, i u ovom slučaju je presudna bila podrška SAD – kada je Amerika dala svoj blagoslov bilo je jasno da je reč o nepovratnom procesu.

Jasna podrška iz senke

Ta podrška iz senke jasno se videla i sasvim je sigurno da se vlasti u Prištini ne bi odlučile na takav smeli politički potez bez podrške Vašingtona, ocenjuje za DW vojno-politički komentator Aleksandar Radić.

„Stvari su postale potpuno jasne kada je ambasador SAD u Prištini podržao stvaranje vojske Kosova. Upravo u vreme najveće bure na Zapadnom Balkanu oko stvaranja kosovske vojske, SAD su donirale laka oklopna vozila Kosovskim bezbednosnim snagama. A to je bio više nego simboličan čin“, kaže Radić.

Vojska Kosova – politička kalkulacija?

Motivi Vašingtona su jasni, jer Amerika promoviše nezavisnost Kosova na svakom koraku, te stoga i podrška stvaranju tamošnje vojske nije preveliko iznenađenje. Postoje, naravno, tvrdnje da to nije preveliko iznenađenje i za srpske vlasti, ali da po prirodi stvari zvanični Beograd praktično mora da u javnosti izražava duboku zabrinutost.

Vojni analitičar i novinar agencije Fonet Davor Lukač smatra „kako je politička situacija takva da se ide na neke kalkulacije, i mislim da neki dogovor možda postoji. Da li to znači da će vojska Kosova biti stvorena u zamenu za nešto što će dobiti Srbija- to je pitanje na koje još uvek nemamo odgovor. Zato me ne bi začudilo da i Srbija pristane na tu vojsku, iako se zakoni ne mogu menjati bez poslanika Srpske liste“, smatra Lukač.

Lepo upakovana propaganda

Kosovske vlasti su, govoreći o formiranju vojske, istakle da se ona ne stvara da bi bila upotrebljena protiv Srba, ili bilo koga drugog, već da bi mogla da uzme učešće u međunarodnim misijama. Ta lepo upakovana rečenica je svakako muzika za američke uši, koja se suočava sa sve manjim entuzijazmom saveznika za pojedine vojne akcije. Svakako da se Priština potrudila da uradi dobar PR za predstavljanje vojske, primećuje Aleksandar Radić.

„Kosovske bezbednosne snage su i do sada, prema postojećim propisima, mogle da uzmu učešća u međunarodnim misijama. Tako da sada tvrditi da će se usvajanjem novih zakona o vojsci desiti nešto novo je obmana, koja doduše lepo zvuči u medijskoj eksploataciji. To naročito dobro zvuči u SAD, ali realnost je da u novom zakonu o kosovskim snagama bezbednosti piše da je ta vojska namenjena zaštiti integriteta Kosova“, napominje Radić.

To je jedna vrsta propagande, ističe i Davor Lukač, jer učešće u međunarodnim misijama zahteva puno pripreme, obuke, ali i novca. „Kosovo za to dugo neće biti spremno“, kaže Lukač.

Strah je (ne)opravdan

Dobar deo javnosti u Srbiji, ali i znatan broj medija, proces uspostavljanja vojske Kosova vide kao veliku opasnost za srpsku zajednicu na Kosovu. Upozorava se tako da će dan nakon proklamacije o formiranju vojske Kosova ta vojska krenuti na sever Kosova, i da će to biti nemoguća situacija za srpske vlasti u Beogradu i Srbe na Kosovu. Taj strah nije opravdan, smatra Davor Lukač:

„Dovoljno je samo videti koji mediji objavljuju takve stvari. To su mediji u kojima je Srbija do sada već deset puta ratovala sa Hrvatskom, Kosovom, i ne znam s kim sve ne. Takva bojazan je postojala i zbog formiranja ROSU- koje po Briselskom sporazumu ne mogu na sever- ali one tamo odlaze i nije se desilo ništa o čemu šire paniku pojedini mediji“, navodi Lukač.

Situacija svakako nije naivna, skreće sa druge strane pažnju Aleksandar Radić. „Stvaranje vojske Kosova za Srbiju jeste ozbiljno političko- bezbednosno pitanje. Ali, u delu medija je stvorena slika da je reč o pripremi za etničko čišćenje. Naravno da je tu reč o prenaglašenoj poruci“, dodaje Radić.

Emotivna defanziva

Čitava situacija ipak odaje utisak da je Beograd zatečen – ili kako su istakli srpski zvaničnici „sateran u ćorskokak“ – i da trenutno nema neki previše pametan potez kao odgovor na formiranje vojske Kosova. U tom kontekstu se često pominje izjava premijera Ane Brnabić, koja je upozorila kako se nada „da Srbija neće morati da upotrebi svoju vojsku da bi zaštitila Srbe“.

Ta izjava je kasnije korigovana, a Davor Lukač kaže da „Srbija može da pošalje vojsku na Kosovo ako za to dobije dozvolu NATO i KFOR. Jer, onog trenutka kada stavite u pogon tenkove u Raškoj – to registruju mnogi i to bi bio sulud potez. Tako da je Srbija u ovom trenutku zaista nemoćna“, ocenjuje Lukač.

Priština nastupa agresivno, a Beograd je trenutno u defanzivi, dodaje Aleksandar Radić. „Srbije je trenutno pasivna i nema mnogo toga što može da učini. Jedino što Beograd može je da kroz razne diplomatske kanale upozori da je po Rezoluciji Ujedinjenih nacija jasno definisan mandat KFOR-a, i da ne može da postoji konkurencija nad oružanom silom na Kosovu“. Radić napominje da je izjava premijerke Brnabić pokazatelj viška emocija koje nastaju upravo iz osećaja nemoći. „Kada ste u defanzivi omakne vam se nešto što možda nije trebalo izgovoriti. Zato se u ovoj situaciji moraju pažljivo birati reči, posebno kada je reč o vojnim pitanjima“, skreće pažnju Radić.

Davor Lukač smatra da se i nakon eventualnog zvaničnog početka formiranja kosovske vojske ništa posebno neće desiti. Kako bi u tom slučaju izgledao dan posle?

„Možda će biti nekih protesta na severu Kosova, i sve će prštati od oštrih izjava Vučića i Vulina. Marko Đurić će se oglasiti oštrim saopštenjem i to je sve. Ali Kosovo neće poslati vojsku na sever sve i da hoće. Jer, mora se završiti proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga, i mora se promeniti Ustav. Ovo sada je trenutno samo predlog Vlade Kosova, ali za to bi trebalo promeniti Ustav, a za to su potrebni glasovi srpskih poslanika. Jednim potezom pera i preko noći se ne može formirati vojska“, zaključuje Davor Lukač.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android