Upozorenje Srbiji i BiH zbog Južnog toka

Evropska komisija je povodom predviđene desete tačke dnevnog reda juöeraünjeg (8.5.) sastanka Veća ministra, pod nazivom „nacrt osnova za vođenje pregovora za zaključivanje Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Veća ministara Bosne i Hercegovine o saradnji u oblasti gasa i elektroenergetike“, podsetila vlasti u BiH da takav međuvladin dogovor mora u potpunosti da bude u skladu sa evropskim zakonodavstvom oblasti energetike:

„Bosna i Hercegovina, kao potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici, ima obavezu da primeni sve obaveze koje proizilaze iz tog Ugovora. Praktično, to znači da bi deo Južnog toka koji prolazi kroz zemlje Energetske zajednice mora da posluje po istim pravilima i principima kao i onaj u zemljama članicama EU“, stoji u saopštenju Evropske komisije.

U Briselu naglašavaju da postoje odredbe iz projekta „Južni tok“ koje nisu u skladu sa postojećim zakonima Evropske unije niti su kompatibilne sa obavezama koje proističu iz Ugovora o energetskoj zajednici:

„Izgleda da obaveze koje proizilaze iz Ugovora o energetskoj zajednici nisu na dobar način reflektovane u tom međuvladinom dogovoru. Tu govorimo o usklađivanju zakonskih okvira u oblasti liberalizacije i otvaranja tržišta energetike, postavljanje tarifa od strane nezavisnog regulatorskog tela, transparentnost vlasništva, kao i pristup treće strane tržištu. Zato ponavljamo da je BiH u obavezi da osigura da kakav god međuvladin dogovor potpiše on mora da bude u skladu sa već postojećim preuzetim obavezama iz Ugovora o energetskoj zajednici“, objašnjava portparol komesara za proširenje Peter Stano.

„Južni tok“ nije prioritet za EU

Iz sedišta Evropske komisije pozivaju vlasti u BiH da obrate pažnju na takva pitanja u „novom nacrtu međuvladinog sporazuma“ sa Ruskom Federacijom. Brisel očekuje da će BiH preduzete neophodne korake kako bi ispunila dogovor o primeni zakonskog okvira u oblasti gasne industrije koji bi bio u skladu sa evropskim pravilima. Istovremeno podseća se da je i Srbija takođe deo Ugovora o energetskoj zajednici i da bi od 1. januara 2015. godine trebalo da počne primenu trećeg energetskog paketa: „To znači da će i Srbija morati da liberalizuje svoje energetsko tržište u pogledu njegovog otvaranja, transparentnosti i nezavisnog određivanja cena. Sve će to biti nadgledano od strane kako Energetske zajednice tako i tokom pristupnih pregovora o članstvu Srbije u EU, kroz poglavlje 15, koje se odnosi na energetiku“, poručuje Stano.

Evropska komisija je još u izveštaju o napretku zemalja u procesu evrointegracija za 2013. godinu naglasila da postoje odredbe iz projekta Južni tok koje nisu u skladu sa evropskim pravilima i da se svi bilateralni ugovori na tu temu moraju preispitati. U Komisiji kažu da su oni „neutralni“ kada je reč kojim će putem ići „Južni tok“, ali da on mora, kako na teritoriji zemalja članica i aspiranata na članstvo kroz koje je predviđeno da prolazi, da uskladi svoje poslovanje sa evropskim normama.

U EU, u trenutku ukrajinske krize, koja preti da postane još jedna „gasna kriza“ na evropskom kontinentu, kažu da „Južni tok“ u ovom trenutku nije prioritet i da se Evropa fokusira na diversifikaciju izvora i dobavljača energenata, kako bi se smanjila zavisnost od Rusije. I dok zvanično Brisel kaže da „ne sprečava“ zemlje Zapadnog Balkana da potpisu bilateralne dogovore o izgradnji Južnog toka sa Ruskom federacijom, uz obavezu poštovanje evropskih zakona, nezvanično, dogovori sa ruskim „Gasporomom“ ocenjuju se kao monoplistički i netrasnparentni.