Evropa u makazama Gazproma

Vladimir Putin dolazi lično. Za predsednika koji je uspon Rusije u energetsku super silu proglasio glavnim zadatkom, u petak (7.12.) će biti postavljen još jedan miljokaz na tom putu. Toga dana će u blizini turističkog mesta Anapa na obali Crnog mora, biti postavljene prve cevi Južnog toka. One će najpre 900 kilometara ići pod vodom, a u blizini bugarske luke Varne izlaze na površinu. Odatle bi ruski gas trebalo da protiče preko Srbije, Mađarske i Slovenije, sve do Italije.

Ovaj projekat vredan milijarde realizuje ruski energetski koncern Gazprom koji sa 50 odsto učestvuje u konzorcijumu Južnog toka. Dalji vlasnici su italijanski koncern ENI sa 20 odsto, francuski EDF i nemački Vintershal – svaki po 15 procenata. Predsednik nadzornog odbora konzorcijuma je bivši gradonačelnik Hamburga Hening Fošerau. Prema zvaničnim navodima, projekat bi trebalo da bude završen do kraja 2015, a onda bi godišnje njime trebalo da se transportuje do 63 milijarde kubnih metara gasa.

Nova strategija Gazproma

Reč je o gotovo istoj količini gasa koja trenutno, preko Ukrajine, dolazi u Evropu. Ukrajina je do sada bila glavna tranzitna zemlja za ruski gas. Preko gasovoda koji su postavljeni još u vreme Sovjetskog saveza, u Evropsku uniju je stizalo oko 80 odsto izvezenog gasa iz Rusije.

Ali ta su vremena prošla. Roland Gec koji je godinama u berlinskoj fondaciji „Nauka i politika“ bio stručnjak za Rusiju, ukazuje da je reč o „novoj strategiji“ Gazproma. Cilj tog energetskog koncerna pod kontrolom ruske države jeste da se „pod vodom, gasovodima, zaobiđu tranzitne zemlje“.

Kao prvi projekat 2011. je realizovan projekat Severni tok, koji ruski gas, preko Baltičkog mora, transportuje direktno za Nemačku. Južni tok predstavlja drugi korak, u pravcu juga, ukazuje Gec. Na geografskoj karti, ti naftovodi izgledaju kao makaze u kojima se nalazi Evropa.

Sumnje u ekonomičnost

U novim brošurama konzorcijuma Južnog toka, Ukrajina se uopšte ne spominje. Minulih godina su ruske isporuke gasa za Evropu više puta prekidane zato što su se Rusija i Ukrajina sporile oko cene gasa. Ukrajina sebe vidi kao žrtvu nove ruske energetske politike zato što će izgubiti prihode od tranzita.

Ipak, ekonomičnost projekta Južni tok je sporna. Sa planiranih 16 milijardi evra, Južni tok je duplo skuplji od Severnog toka. Ukrajinska vlada stoga ukazuje da bi modernizacija već postojećeg naftovoda sa 4,5 milijardi evra bila znatno jeftinija.

Nejasno je i kako će se ubuduće razvijati situacija kada je reč o potražnji ruskog gasa. „Južni tok gradi se u trenutku kada je evropsko tržište gasa na prekretnici“, kaže Roland Gec. „Potražnja i dalje raste, kako se i prognoziralo, a razlog za to jeste da bi novi izvori energije, kao što je biološki gas, tržište učinili netransparentnim“, ocenjuje taj ekspert. Rusiji je to poznato i u Kremlju su optimisti. „Čak i ako bi se potražnja smanjila, doći će bolja vremena“, izjavio je ovog leta Vladimir Putin.

Autori: Roman Gončarenko / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković