Igrice oko Južnog toka

Koren nesporazuma sa Južnim tokom relativno je jednostavan: Evropska unija ne želi da Gasprom u svojim rukama ima i supu i kašiku, pa da deli kako mu je ćef. Prema zakonima EU, jedno pravno lice ne može istovremeno biti vlasnik gasovoda i jedini isporučilac koji određuje cene. Odgovor Rusije ne zvuči ništa manje logično – ono što mi plaćamo i gradimo, naše je i samo naše, pa ćemo tuda sprovoditi naš gas i zarađivati novac. Ako treba prognozirati ishod nove energetske kavge na liniji Brisel-Moskva, najrealnije deluje da će se nešto već dogovoriti – možda već u januaru kada pregovarači EU u ime sedam država kroz koje prolazi Južni tok treba sa Rusima da utvrde kako da i vuci budu siti i ovce na broju. Jer moderni gasovod je u interesu svih. Osim Ukrajine naravno, jer bi ova ona izgubila ekskluzivnu poziciju najvećeg tranzitnog puta za ruski gas.

Autoput i podstanari

„Gasovod mora da funkcioniše kao autoput – svako može da ga koristi ako plati putarinu“, priča za DW Marlen Holcner, portparolka komesara za energiju EU. „U ugovorima koje je Gasprom zaključio sa pojedinim državama tako nešto nije predviđeno, čitavi kapaciteti zadržani su samo za ovu rusku firmu.“ Problem je i što bi Gasprom potpuno jednostrano mogao da određuje i cene gasa i njegovog tranzita, objašnjava za DW Antonio Hurtado, direktor Instituta za energiju pri Tehničkom univerzitetu u Drezdenu. „Za konkurentnost i mušterije je loše kada jedna firma poseduje čitav lanac za proizvodnju i dostavljanje jednog proizvoda. Stoga Gasprom ne bi trebalo da upravlja gasovodom koji gradi“, kaže ovaj stručnjak.

Ima i drugačijih mišljenja – „ako u Berlinu izgradite kuću, hoćete li dozvoliti da jednu trećinu koristi neko drugi?“, pita se Jelica Putniković, urednica Balkan magazina. Ona podseća da je u slučaju Severnog toka Evropska unija napravila izuzetak, a slično se najavljuje i za Prekojadranski gasovod. „Nema razloga da i kod Južnog toka ne bude napravljen pravni izuzetak tako da se Gasprom ne primora da otvori gasovod i za druge ponuđače gasa“, kaže ona za DW. Putniković smatra da je odluka Evropske komisije da dovodi u pitanje valjanost ugovora Gasproma i Bugarske, Srbije, Hrvatske, Grčke, Mađarske, Slovenije i Austrije motivisana politički, i da, nakon Ukrajine, predstavlja novu rundu u evroazijskom obaranju ruke Moskve i Brisela.

U to je uveren i austrijski profesor Gerhard Mangot koji poteze EU oko Južnog toka naziva nelogičnim i zakasnelim. „Zašto tek sada reaguju? Apsurdno je objašnjenje da je EU tek nedavno dobila uvid u međudržavne sporazume sa Rusijom“, kaže stručnjak sa Univerzitete u Insbruku za DW. On naglašava da se ovde ne radi o dodatnim količinama gasa koje bi načinile Evropu potpuno zavisnom od ruskih energenata. „U pitanju je alternativni, moderniji gasovod koji neće imati smetnje u funkcionisanju. Znamo u kako je jadnom stanju ukrajinski gasovod. Zato, sa stanovišta energetske bezbednosti Evrope, ova odluka Evropske komisije nema nikakvog smisla“, dodaje Mangot.

Briselski aduti

Potpisujući ugovore sa Gaspromom, države EU znale su da to i nije baš po evropskom pravu, ali su se uzdale da će Brisel popustiti svoj kruti stav pred „normativnom snagom činjenica“ – da Južni tok koristi mnogim državama Evrope, kaže Mangot. Međutim, Brisel za sada ne popušta iako je spreman za razgovore. Kako prenosi Marlen Holcner, ukoliko se ugovori sa Gaspromom ne ispregovaraju iznova tako da budu podobni sa pravom EU, može se ići i do suda i drakonskih novčanih kazni za države EU koje su ugovore zaključile. Da se ne bi došlo dotle, postoje dva modela: „Prva opcija je da postoji nezavisno rukovodstvo gasovoda koje određuje ko će sprovesti koliko gasa i koliko košta tranzit. U tom slučaju bi Gasprom ostao vlasnik mreže, ali ne bi imao uticaj na svakodnevnu poslovnu politiku. Radikalnije rešenje je da Gasprom uopšte ne bude vlasnik Južnog toka ili da njime uopšte ne sprovodi svoj gas“, nabraja Marlen Holcner.

Antonio Hurtado veruje da će Rusija svakako pristati na nove pregovore, s obzirom da Brisel ima načina da spreči sprovođenje ovakvih ugovora. „Naravno da bi bila šteta da se radovi obustave jer bi to izazvalo znatne finansijske gubitke“, kaže on. Njegov kolega iz Insbruka Mangot smatra da Gaspromu nisu atraktivna rešenja koja nudi Brisel – ako ne bude monopolista nad sopstvenim gasovodom, Gasprom bi svakako ostao bez dela kolača. „Rusija može da pošalje zvaničan zahtev da se u slučaju Južnog toka napravi izuzetak od evropskih pravila. Ali Moskva ne želi na taj način da se podredi briselskim zakonima i postane apsolutno zavisna od dobre volje u Evropskoj komisiji“, objašnjava Mangot. Brisel u rukama ima još jedan adut – za finansiranje Južnog toka (ukupno oko 16 milijardi evra) Gaspromu trebaju krediti, a banke postaju veoma škrte kada pravne osnove posla nisu razjašnjene, podsećaju naši sagovornici.

Kako se vi dogovorite…

Još jedna tema za debatu je da li Evropska unija kočenjem Južnog toka (bez obzira da li je to pravna ili politička odluka) zapravo favorizuje Prekojadranski gasovod koji bi dopremao gas iz Kaspijskog regiona (vidi grafiku)? Marlen Holcner iz Evropske komisije priznaje da je taj gasovod prioritet jer „omogućava pristup novim izvorima energenata“, ali demantuje da se zbog toga koči Južni tok. Jelica Putniković podseća da bi Prekojadranski gasovod Evropi donosio svega deset milijardi kubnih metara gasa godišnje) preostalih šest milijardi ostale bi u Turskoj) i da Azerbejdžan više od toga i ne može da isporuči. I, što je posebno interesantno za Srbiju, Prekojadranski gasovod zaobilazi ovu zemlju u širokom luku, uostalom isto kao i (planirani pa u međuvremenu propali) Nabuko.

Srpski zvaničnici za sada reaguju prilično uzdržano na razmirice između EU i Rusije – neka se oni bilo šta dogovore, a mi ćemo pristati, rekao je otprilike premijer Ivica Dačić. „Srpski političari razumeju koliko je Južni tok važan“, kaže Putnikovićeva. Posebno što sada Srbija svoj gas dobija preko Mađarske i za to mora da plaća Budimpešti ogromne namete. Srbija je zapravo jedina zemlja koje se problematika Južnog toka tiče, a koja nije članica EU. „Srbija je međutim članica Energetske zajednice i za nju važe iste odredbe“, kaže Marlen Holcner. „Jedino što, ukoliko odredbe ne poštuje, Evropska komisija nikako ne može da je kazni.“ Na pitanje da li bi kazna došla sa druge strane, kočenjem pregovora o članstvu Srbije, Holncerova kaže da Brisel tako ne funkcioniše i da te dve stvari nemaju veze jedna sa drugom.

Autor: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković