To nije bio duel
4. septembar 2017.
To nije bio duel. Jedva da je to bila razmena mišljenja. Takozvani TV duel najvećih nemačkih televizija, peti po redu, bio je najslabiji od premijere 2002. godine. To mnogo govori o nemačkoj politici, isto kao i o nemačkoj televiziji.
Angela Merkel protiv Martina Šulca (ili bolje rečeno - sa njim). Televizijski razgovor dvoje političkih protivnika - koji su trenutno u vladajućoj, takozvanoj velikoj koaliciji) sa četiri novinara, ostao je razgovor bez publike, i to ne samo u studiju nadomak Berlina.
Socijalna situacija u Nemačkoj, u kojoj ima napetosti uprkos privrednom rastu, skoro da nije ni pomenuta: sve teži položaj mnogih porodica, izazovi (ali i šanse) digitalizacije i globalizacije kada je reč o zapošljavanju i obrazovanju.
Umesto toga se predugo govorilo (na samom početku više puta sa osvrtom na 2015) o prijemu i integraciji izbeglica. Naravno, političari moraju da zauzmu stav prema besu kojeg u zemlji tu i tamo ima, ali, tu se ponovo populizam sudario sa detaljima političke svakodnevice.
U poređenju sa tim, neki aspekti spoljne politike bili su vredni pažnje.
Prvo: politika prema Turskoj. I šefica CDU i šef SPD su najavili promenu kursa: nema pregovora o carinskoj uniji, nema pregovora o pristupanju EU! SPD je dugo hteo da ostavi otvorenim pregovore o pristupanju EU, dok su konzervatici hteli da ih nekako spreče. A sada, zbog autokrate u Ankari koji uzima Nemce za taoce, nemačka politika prema Turskoj se znatno menja.
Drugo: O aktuelnoj eskalaciji u Severnoj Koreji koja bi u najgorem slučaju mogla da dovede do velikog rata, Merkel je mogla suvereno da igra na kartu svog iskustva i skrene pažnju na predstojeće telefonske razgovore sa Moskvom, Pekingom, Tokijom, Seulom i Vašingtonom.
Treće: I Merkel i Šulc smatraju da je loše to što će se Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. održati u Kataru. Retko se to čuje tako jasno. Ali, trebalo bi ih na to podsetiti kada se političari sa predstavnicima privrede sledeći put upute u tu zemlju.
No, ako je ovih 97 minuta išta pokazalo, onda ovo: Nemačkoj više nije potrebna velika koalicija. Nemojte više, molim vas! Već dugo, predugo, pod jednim krovom stanuju dve partije koje se odavno više ne podnose. I ovo veče je pokazalo da svako zna greške kod onog drugog. Da, demokratiji je potrebna jaka vlada. Ali, demokratiji je potrebna i jaka opozicija. Duel bez opozicije nije duel, to je sinoć ponovo moglo jasno da se vidi.
U Nemačkoj od 2005. postoji samo jedan TV duel velikih. I dobro da je to tako - jer nemački sistem je pouzdana parlamentarna demokratija, a ne prezidijalni sistem (Tramp je lanisran i zbog nebrojeno mnogo TV duela). U Nemačkoj se biraju partije, a ne predsednik vlade. A u parlamentarnu demokratiju spada i rad na partijskom programu i saradnja sa opozicijom. Premalo je bilo reči o obe ove teme, ove večeri koju su milioni Nemaca proveli pred malim ekranima.