Tehnika vlasti: okupiraj opozicione teme
29. avgust 2017.
Zaokret: Odustajanje od nuklearne energije
„Kada vidim koliko se nuklearnih elektrana gradi u svetu, mislim da bi stvarno bila velika šteta kada bi mi prestali da tako proizvodimo energiju“, rekla je Merkelova 2009. Ali, samo dve godine kasnije, pod utiskom katastrofe u Fukušimi 2011, donela je upravo takvu odluku, najavivši brzo i definitivno odustajanje od nuklearne energije u Nemačkoj. To je decenijama bio ključni zahtev Zelenih. Doktorka fizike otada smatra da „rizici nuklearne energije ne mogu bezbedno da se drže pod kontrolom“.
Ćao vojna obavezo – za sada!
Čak i „sveta krava“ – vojna obaveza, „stradala“ je te 2011. – na užas posebno konzervativne klijentele njene partije. Međutim, dobar deo mlađih u populaciji favorizovao je profesionalnu vojsku i to Merkelovoj nije promaklo. Ali, pošto Nemci u celini imaju mešovit stav u vezi s vojskom, model „građani u uniformi“ je za početak samo suspendovan.
Novi model: Tata, mama, dete
Na žalost mnogih konzervativaca u CDU, Merkelova je stranku politički prilično pomerila – zdesna ka sredini. Zahtev „malo više crnog!“ (crno je tradicionalno boja CDU, prim.ur.) ona ne želi da čuje. Umesto toga, značajno je korigovala čak i tradicionalnu politiku porodice u stranci. Model „Tata zarađuje, mama se brine o kući i porodici“, prestao je da bude politički relevantan – otkako postoje vrtići i za decu mlađu od tri godine. To je istovremeno i reakcija na potpuno novu stvarnost na radnom mestu i u društvu. To je bio zahtev Levice, ali na papiru stoji da ga je u život sprovela konzervativna kancelarka.
Iznenađenje: Brak za sve
Koliko je kancelarka politički fleksibilna vidi se po temi „brak za sve“. Politički barometar javnog servisa ZDF iznenadio je početkom ovog leta s demoskopskom senzacijom, naime da čak 73 odsto Nemaca podržava zakonsku ravnopravnost istopolnih i klasičnih brakova. Čak je i u strankama unije za istopolni brak bilo 64 odsto članstva. Merkelova je uvek bila protiv toga, ali su SPD, Liberali i Zeleni donošenje tog zakona postavili kao uslov za moguću koaliciju posle izbora. Samo nekoliko dana kasnije, Merkelova je svoje kategorično „ne“ promenila u: „Neka svaki poslanik glasa po savesti“. Istorijsku odluku Bundestag je doneo 30. juna. Angela Merkel je glasala protiv. Ona tako može da kaže da nije promenila svoj stav i uprkos tome „okupira“ jednu važnu temu izborne kampanje.
Prihvatanje stvarnosti: Nemačka je useljenička zemlja
Decenijama se ovde to negiralo, prikrivalo, izbegavalo, a konsenzus u strankama Unije bio je da Nemačka ne bi trebalo da bude useljenička zemlja. Političari su i sami hteli da veruju u to što su govorili – da su stranci u Nemačkoj samo gostujući radnici, „gastarbajteri“. Međutim, industrija i ekonomija, kao i demografi, već dugi niz godina ukazuju na činjenicu da su, zbog malog nataliteta, zemlji hitno potrebni novi građani. Zapravo, skoro četvrtina Nemaca ima migracionu pozadinu. Dakle, Nemačka koja je odavno useljenička zemlja – sada je to i zvanično postala. Takođe je druga najomljenija među migrantima, posle SAD (čak i pre Trampa!) I kod te teme je Angela Merkel prepoznala duh vremena i sprovela zahteve, pre svega levičarske opozicije.
Više od obične rečenice: „Islam spada u Nemačku“
To nije njena rečenica, ali ta kulturno-politička radikalna korekcija ima njen blagoslov. Izgovorio ju je njen stranački kolega Kristijan Vulf u oktobru 2010, u vreme kada je bio predsednik države. Toj apodiktičkoj definiciji najviše su se opirali u njihovim sopstvenim redovima. I ponovo kancelarka iz CDU odustaje od ključne pozicije konzervativaca i vodi politiku za levu polovinu republike. Otada je hrišćansko-zapadna kultura Nemačke obogaćena islamom.
„Mi to možemo“ – izbeglice
Najveće od svih iznenađenje: Angela Merkel širom otvara vrata za izbeglice – i oni u leto 2015. dolaze u velikim talasima. Ironično da je baš kancelarka stranke zakona i-reda, CDU, dopustila da u zemlju nekontrolisano ulaze stotine hiljada ljudi. Mnogi Nemci su u početku oduševljeni, leva opozicija fascinirana, dok su u CDU mnogi zbunjeni. Kada se pokazalo da ni vlasti kao ni mnogi dobrovoljci sa svojom istorijskom kulturom dobrodošlice ne mogu da izađu na kraj sa prilivom izbeglica, Merkelova menja poziciju. Pozivajući se na ustav, ona i dalje odbija da ograniči broj izbeglica koje Nemačka hoće da primi, ali sada odobrava deportacije u Avganistan. Kontroverzni sporazum sa Turskom, kao i oni sa drugim državama, drastično su smanjili priliv izbeglica.
Njena večita tema: Klima
I klimatske promene je Merkelova prisvojila kao svoju večitu temu. S ciljem – suzbijanje globalnog zagrevanja ona osvaja bodove ne samo kod kuće, nego i u svetu, naročito otkako je Tramp istupio iz Pariskog sporazuma. Angela Merkel važi za veliku zaštitnicu životne sredine i Nemci je cene, pokazuju ankete. A konzervativna kancelarka ponovo usvaja jednu od ključnih tema Zelenih i marginalizije opoziciju.