Dobro za Merkel, loše za Šulca
4. septembar 2017.Badiše nojesten nahrihten (Karsruhe): „Pola zemlje okupljeno pred jednom televizijskom emisijom: kada se to još dešava u vreme Pay-TV-a i Netfliksa? (…) Barem neko vreme izborni matadori bili su zabavniji od pojedinih krimi-serija. Tokom 97-minutnog večernjeg duela bilo je dobrih i lošijih trenutaka. Kandidat socijaldemokrata Martin Šulc, kojeg su nakon početnog uzleta mnogi već otpisali, napadao je i jurišao. Kancelarka Angela Merkel igrala je na kartu državnika, tako osujetivši napade."
Landescajtung (Lineburg) ocenjuje da je duel bio „uspešan pokušaj da se istaknu razlike između velikih narodnih stranaka, kako bi predizborna trka dobila na zamahu. Martin Šulc imao je zadatak da na jedan drugi kolosek premesti uspavani predizborni spavaći vagon. To mu je uspelo kada je napadačkim tonom govorio o politici prema Turskoj, neusklađenoj evropskoj izbegličkoj politici i penziji sa 70 godina.“
Do drugačijeg zaključka dolazi Štutgarter nahrihten: „Od preokreta u trci za kancelarsku funkciju ni traga. Primetno često je Šulc koristio izjave poput „gospođa Merkel je tu u pravu“. To je fer. To pokazuje bliskost političkih pozicija dvoje kandidata. Ali ni jedan izazivač ne može tako da postigne dobar rezultat. Tako je ovaj televizijski duel bio verna slika predizborne borbe u kojoj dva koaliciona partnera štede jedan drugog."
Špigel onlajn: „Birači imaju pravo da očekuju da političari koji žele da vladaju u hrabrom sučeljavanju jasno kažu za šta se zalažu. Kada umesto toga, sve prekrije veo neodređenosti i kada među kandidatima nema suštinskih razlika, to nije dobro za demokratiju. Nastupi Angele Merkel i Martina Šulca nisu ostavili utisak angažovane konkurencije, već utisak neinspirativnog pledoajea za nastavak velike koalicije. Ipak, ima malo nade da će izborna bitka sada dobiti na intenzitetu i da će mnoga pitanja koja su ostala neodgovorena narednih dana i sedmica postati tema.“
I Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje da je debata bila premalo kontroverzna: „Kada male stranke vide duel velikih, ništa drugo ne mogu da vide od velike koalicije. Čak i teme kao što su energetska ili izbeglička politika nisu remetili pravila proračunatog koridora. Angela Merkel i Martin Šulc zarobljeni su u tom krugu kompromisa, iako su možda hteli da pruže pravi duel. Angela Merkel se u tome dobro oseća. Sa druge strane, Šulc se tome opire, jer je to za njega zatvor."
Berlinski Tagescajtung piše da Šulc nije uspeo da probije sjajan oklop Merkelove: „U odlučujućim trenucima Merkelova je pokazala stručnost i rutinu, dok je kod Šulca povremeno jasno mogao da se vidi pritisak i napetost. (…) Mnoge važne teme, koje se tiču svakodnevice ljudi, izostale su tokom 90 minuta. Dobro za Merkelovu, loše za Šulca".
Badiše cajtung iz Frajburga primećuje uspehe na obe strane: „Jasni stavovi, jasne izjave – time je Šulc nekoliko puta poentirao protiv Merkelove koja uvek sve pažljivo odmeri. To je posebno vidljivo bilo kada se govorilo o odnosu prema Turskoj. Merkel je ostala Merkel i iz toga izvukla najbolje: objašnjavala je, nikada ne zaboravljajući da istakne da je SPD kada su se odluke donosile uvek bio tu, kao koalicioni partner. Na kraju je isključila mogućnost saradnje sa AfD i strankom Levice, dok je Šulc, na njenu radost, mogućnost saradnje sa Levicom ostavio otvorenom.“
Nordze cajtung iz Bremerhafena ocenjuje da se Šulc pokazao kao hrabar, ali dodaje da nije uspeo da probudi nadu za politički zaokret. „Za Šulca je međutim 95 minuta u udarnom terminu veliki uspeh, jer je po prvi put mogao da se predstavi milionskoj publici. Merkelovu svi znaju, Šulca mnogi ne. Mnogi su u nedelju uveče shvatili da i on može da bude kancelar. Naročito neodlučni birači koji tek sada počinju ozbiljno da razmišljaju za koga će glasati za tri sedmice. Takozvani duel u svakom slučaju nudi pomoć u orijentaciji.“
Diseldorfski Rajniše post izvlači sledeći zaključak: „Jedno mora da se kaže nakon televizijskog duela: Nemačka ima dvoje ubeđenih i razumnih demokrata koji se bore za funkciju šefa vlade. To uopšte nije loše s obzirom na populiste i autokrate koji vladaju u drugim zemljama."
Priredio: Boris Rabrenović
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android