Tihi pakt nacionalista – Dejton se napada sa svih strana

Dodik je u subotu u Beograd došao sa predstavnicima opozicionih partija iz Republike Srpske, a neposredan povod bila je nedavno usvojena deklaracija SDA u kojoj se ističe da je dugoročni cilj te stranke da BiH bude „republika“. SDA zamišlja tri nivoa vlasti – državni, regionalni i lokalni – dakle bez entiteta.

Nakon sastanka delegacije iz RS sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, Dodik je u izjavama za javnost – iako je član Predsedništva BiH – opet nagoveštavao mogućnost otcepljenja srpskog entiteta kao odgovor na deklaraciju SDA.

Dodik je ponovo povezivao pitanje statusa Kosova sa teritorijalnim integritetom BiH, kroz ideju da se Srbiji pripoje četiri severne kosovske opštine ali i Republika Srpska, a govorio je i o naoružavanju…

Nijedan problem se ne rešava

Docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević kaže da je očigledno da ne postoji politička volja da se problemi rešavaju unutar Bosne i Hercegovine, jer aktuelnim liderima i u BiH i u regionu odgovara razvlačenje trenutnog stanja.

„To je model ponašanja elita u regionu: oni ne rešavaju probleme, već ih komplikuju. Reč je o nekoj vrsti pakta između nacionalista u regionu koji na sličan način traje već dugo. O tome svedoči i činjenica da gotovo nijedno pitanje iz devedesetih godina prošlog veka nije ozbiljnije rešeno“, ocenjuje Spasojević za DW.

Da li je Dodik preterao u izražavanju „brige“ povodom Deklaracije SDA? To misli Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose koji ocenjuje da Dodik pokušava da prikrije krizu u kojoj je njegov režim.

„Jasno je da njegova pozicija u samoj RS nije sigurna. On ni kao član Predsedništva BiH vidljivo nema rezultate niti želi da ih ima na nivou zajedničke države. To je već ranije viđen mehanizam takozvane mobilizacije da bi se on izvukao iz krize“, kaže Janjić za DW.

Istoričar Milivoj Bešlin smatra da politički subjekti iz RS pitanja poput Deklaracije SDA treba da rešavaju u BiH, a ne da po odgovore dolaze u Beograd. „S druge strane, Srbija nikako bi smela da se posle ratnog iskustva i iskustva genocida na ovako grub način meša u unutrašnja pitanja BiH. A sve o čemu se pričalo na tom sastanku u Beogradu su isključivo unutrašnja pitanja BiH“, kaže Bešlin za DW.

Bešlin je saglasan sa ocenama da Dodik zapravo pokušava da prikrije probleme, pošto je, kako ocenjuje, njegov entitet „bankrotirao, a kriminalni i autoritarni režim“ u Banjaluci se urušava.

Vučić uštopovao Dodika?

S druge strane, nakon subotnjeg sastanka u Beogradu čelnici opozicije iz RS davali su umerenije izjave od Dodika i pozivali na smirivanje tenzija. Slično se ponašao i Aleksandar Vučić, koji je poručio da je „mir poteban kao hleb nasušni“ jer bi sve drugo značilo ekonomski krah za sve.

Na pitanje kako vidi Vučićevu ulogu na sastanku, Dušan Janjić kaže da upada u oči da je on ovaj put zajednički primio i Dodika i opoziciju iz RS, dok ih je ranije primao odvojeno.

„To je znak da Vučić ne želi da uđe duboko u te priče. Zagovaranje povezivanja pitanja Kosova i RS je deo Dodikove politike i nije novina. Obnova te priče nije ozbiljno tretirana ni na samom ovom sastanku. To nije realno i nije nikakvo rešenje da se od jednog problema prave četiri“, kaže Janjić.

„Objektivno, to bi otvorilo probleme prekrajanja granica i to bi moglo da ide i do prekrajanja granica Srbije. Otuda ona kontra (predsednika SDA) Bakira Izetbegovića sa Sandžakom. I sve to sve više tanji živce javnosti. Vreme je da se Dodiku kaže da s tim prestane. Ja sam tako i razumeo Vučićev poziv na suzdržanost“, navodi Janjić.

S druge strane, činjenicu da je Vučić pozivao na smirenost Dušan Spasojević vidi kao konstantu na prvi pogled šizofrene politike Srpske napredne stranke.

„U Srbiji vidimo histerične ministre i Vučića koji ih smiruje, a ovo je na regionalnom nivou. Dodik je neformalni deo velike naprednjačke koalicije. Šalju se mešane poruke koje treba da pokriju spektar birača od krajnje radikalskog dela, do onih koji su nekada glasali za demokrate“, kaže Spasojević.

Milivoj Bešlin primećuje da Vučić nije reagovao nakon Dodikovih huškačkih izjava. Umesto toga, on neprestano ponavlja da je Srbija „garant“ Dejtonskog mirovnog sporazuma.

„To je stara manipulacija srpske političke elite koja datira još iz vremena Miloševića, a slično se ponaša i Hrvatska. Srbija i Hrvatska nisu nikakvi garanti Dejtona, niti su protektori BiH, one su parisko-dejtonski mirovni ugovor potpisale kao učesnice u ratu na teritoriji BiH a taj rat je imao obeležja međunarodnog konflikta“, kaže ovaj istoričar.

„Garanti Dejtona se isključivo nalaze u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC), u kojem ne sede predstavnici ni Srbije ni Hrvatske. Sve drugo je čista teritorijalna pretenzija Srbije i Hrvatske. S druge strane, Dodik ne bi mogao da izgovara sve to što je izgovarao, kad ne bi, uz podršku Moskve koja se jasno demonstrira kroz blokiranje donošenja odluka PIC, imao i podršku Beograda“, uveren je Bešlin.

A sada – autoput

U matricu se uklapa to što nakon zapaljive retorike sledi ekonomska saradnja. Naime, najavljeno je da osmog oktobra tročlano Predsedništvo BiH dolazi u Beograd na trilateralni sastanak Srbije, BiH i Turske. Tada će biti položen i kamen-temeljac za izgradnju autoputa Sarajevo-Beograd.

Danas tobože na ivici rata, sutra tobože u cvatu ekonomskih odnosa. I tako u krug, dve decenije nakon završetka ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android