„Klasičan udar na ustavni poredak BiH“
28. avgust 2019.Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda Milorad Dodik najavio je da će Republika Srpska „povući saglasnost na sporazum o Oružanim snagama BiH i time rešiti pitanje NATO ukoliko bošnjačka strana nastavi da insistira na Godišnjem nacionalnom programu za NATO kao uslovu za formiranje Saveta ministara“. Najavio je i „povlačenje iz sporazuma o indirektnim porezima i formiranje „svoje“ (entitetske) službe za poreze umesto Uprave za indirektno oporezivanje BiH.
Dodik je ranije nagovestio da će, ukoliko do 5. septembra ne bude formiran Savet ministara BiH u skladu s nedavnim dogovorom stranačkih lidera i rezultatima opštih izbora iz 2018. godine, tražiti da se u Skupštini RS razmotri svrha i drugih nadležnosti koje su od završetka rata prenesene na državu BiH, među kojima su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, Ministarstvo bezbednosti (uključujući državne bezbednosne agencije SIPA i OSA), Sud i Tužilaštvo BiH.
To bi, prema mišljenju analitičara iz BiH, značilo povratak na stanje neposredno nakon završetka rata u BiH, što bi anuliralo gotovo sve reformske procese u toj zemlji postignute uz asistenciju međunarodne zajednice (visokih predstavnika), posebno Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Za Dodika je to povratak „izvornom Dejtonskom sporazumu“.
Šta je važnije: Savet ministara ili program za NATO?
Odgovaraći na pitanje šta je za Bosnu i Hercegovinu u ovom trenutku važnije: formiranje novog Saveta ministara ili slanje Godišnjeg nacionalnog programa za NATO, politički analitičar iz BiH Slavo Kukić kaže da je vrlo teško praviti gradaciju te vrste.
„Svakoj zemlji, pa i BiH, važno je da, nakon parlamentarnih izbora, formira vlast na osnovu formirane parlamentarne većine. BiH tu vlast nema, i to je činjenica zbog koje nema ni novih zakona, ni novih strateških razvojnih dokumenata, ni novih odluka važnih za budućnost zemlje. Ali isto tako je važno da oni koji vlast čine poštuju pravni poredak sopstvene zemlje, njen Ustav i zakone, ali i sve odluke koje su ranije vlasti donosile, naravno dok se svi oni eventualno ne promene. U BiH imamo situaciju da jedna od stranaka novoformirane parlamentarne većine, SNSD Milorada Dodika, unapred daje do znanja da se poštovanje pravnog poretka zemlje na nju ne odnosi. Jer, poštovanje pravnog poretka podrazumeva da se u sedište NATO dostavi prvi Godišnji nacionalni plan, u vezi s kojim je odluka donesena pre punih deset godina. I to odluka u čijem donošenju je učestvovala ta ista stranka“, kaže Kukić za DW.
On dodaje da je SNSD „evroatlantskim integracionim procesima počela da pretpostavlja evroazijske integracione procese, one koji se oslanjaju na Moskvu i neke druge istočne geopolitičke centre“. Kukić upozorava da bi vraćanje nadležnosti sa države na entitete bio „klasičan udar na ustavni poredak BiH“.
„Istina je da su neke nadležnosti nakon rata prenesene s nivoa entiteta na nivo države. Ali, istina je da je takva mogućnost predviđena Dejtonskim sporazumom – kojim je, usput, utvrđeno i da se za eventualno vraćanje tih nadležnosti na nivo entiteta mora poštovati ista procedura koja je primenjena za prenošenje tih nadležnosti na nivo države. Drugim rečima, za vraćanje tih nadležnosti na nivo entiteta zeleno svetlo bi morao prvo da dâ Državni parlament, a nakon njega i parlamenti dva entiteta. Sve ostalo su unilateralne akcije koje predstavljaju udar na ustavni poredak“, ocenjuje Kukić.
Udar na ustavni poredak – uvod u nove sukobe?
Kako je „udara na ustavni poredak“ BiH bilo i ranije, primera radi u slučaju neustavnog obeležavanja 9. januara kao „Dana RS“, ne bi trebalo isključiti mogućnost unilateralnih poteza kakve Dodik i najavljuje „povlačenjem iz sporazuma o Oružanim snagama BiH“.
„Takav udar na ustavni poredak bi istovremeno značio i pokušaj disolucije zemlje, a to nije moguće zamisliti bez novog rata. I odmah da kažem, novi rat se ne bi zaustavio na granicama BiH. Bio bi, hteli to ili ne, ponovo sukob regionalnih razmera jer bi u njega, po zakonu spojenih posuda, bile uvučeni i prvi susedi Bosne i Hercegovine. A u kom pravcu bi se sve to razvijalo, niko živ u ovom trenutku ne može da nagađa. Stoga ne bi trebalo očekivati da bi na takve akcije Dodika svetski centri moći mogli da ostanu ravnodušni. Štaviše, siguran sam da bi istog časa intervenisali, ne zbog našeg, nego zbog mira u njihovoj sopstvenoj kući“, kaže Kukić.
Podrška Miloradu Dodiku stiže iz Republike Srpske, od njegovih stranačkih kolega i koalicionih partnera, a kritike idu na adresu člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda Šefika Džaferovića.
Predsednica RS Željka Cvijanović kaže da Džaferović, insistiranjem na slanju Godišnjeg nacionalnog programa za NATO „deset meseci nakon izbora, blokira formiranje vlasti na nivou BiH, nastojeći da obezvredi volju birača u RS. Nije valjda da nam Džaferović poručuje da je dobro za RS i njene građane da trpe samovolju političkog Sarajeva i uzurpaciju njihovih političkih prava ili da je dobro da trpe finansijsku štetu od raspodele indirektnih prihoda“, pita predsednica RS. Ona naglašava da je na sceni „apsolutna uzurpacija prava građana u RS i sprečavanje da se kroz implementaciju izbornih rezultata sprovede njihova izborna volja“.
Dodik: IPAP može, ANP ne može
Uoči vanredne sednice Predsedništva BIH u utorak (27.8.) koja je otkazana i čija je jedina tačka trebalo da bude imenovanje Zorana Tegeltije za predsedavajućeg Savetu ministara, sa članovima Predsedništva BIH susreo se i načelnik Štaba vrhovne komande Savezničkih snaga za Evropu i komandant Misije „Altea“ Olivije Ritiman.
„Rekao sam mu da sam saglasan da ’Altea’ ostane u BiH, da zajedno radimo na miru, da predstavnici Oružanih snaga BiH učestvuju u međunarodnim mirovnim misijama i da BiH sa NATO ima dogovoren obim vežbi u toku godine. I spreman sam da na kraju godine, kada ističe IPAP, glasam za obnovu tog sporazuma, jer to ima i Srbija. Ali, u ovoj zemlji sve se svodi na priču o članstvu“, izjavio je Milorad Dodik.
Olivije Ritiman je razgovarao i sa ministarkom odbrane BiH Marinom Pendeš (HDZ BiH) koja je tom prilikom istakla da u pogledu aktiviranja Akcionog plana za članstvo u NATO (MAP), očekivano podnošenje Godišnjeg nacionalnog plana (ANP) predstavlja samo tehničko pitanje koje ne bi trebalo posmatrati kao problem na putu ispunjavanja spoljnopolitičkih ciljeva Bosne i Hercegovine, već kao korake ka prosperitetu za sve građane.