Svođenje računa
8. jun 2018.
Samit NATO koji se sredinom jula održava u glavnom sedištu vojne alijanse u Briselu, mogao bi da bude poprilično neprijatan. Mnoge diplomate računaju s tim da će američki predsednik Donald Tramp, kao na samitu pre godinu dana, otvoreno da ispostavi račun. On pre svega od Nemačke traži da uplaćuje više novca u budžet NATO. Sve članice Alijanse su, na samitu u Velsu 2014, postigle dogovor da povećaju izdvajanja za budžet odbrane na oko odsto odsto svog bruto društvenog proizvoda.
Nemačka ministarka Ursula fon der Lajen na sastanku ministara odbrane NATO, još jednom je jasno stavila do znanja da će Nemačka do 2025. za Bundesver i druge bezbednosne zadatke da izdvaja samo 1,5 procenata svog BDP. Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja to mora da objasni Trampu – i to tako da on to razume – izričito podržava taj kurs.
Američka ambasadorka pri NATO, Kej Bejli Hačinson kritikovala je to što – kako se izrazila – uplate u budžet Alijanse rastu samo neznatno. Nemačka bi, kaže Hačinsonova, morala da preuzme vodeću ulogu, pa tako i na polju finansija.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je u poslednje vreme postao neka vrsta moderatora između SAD i zemalja-platiša, u Briselu je izričito hvalio nemačke namere u pogledu uplata u kasu NATO. Rekao je da je Nemačka „dosegla tačku promene trenda“ i da, nakon godina smanjivanja izdataka za NATO, sada ima plan kako da ih poveća. „To su koraci u pravom smeru“, rekao je Stoltenberg u novom sedištu NATO – novom kompleksu zgrada koji se zvanično, nakon višestrukih kašnjenja, stavljaju u funkciju tokom samita u julu.
Sistem „šupljih struktura“
Nemačke diplomate pri NATO izračunale su da apsolutno povećanje troškova u budžetu za odbranu tokom jedanaest godina od 2014. do 2025. iznosi skoro 80 procenata. S obzirom na to da se bruto društveni proizvod ekonomski razvijene Savezne Republike Nemačke i dalje povećava, 1,5 odsto od toga takođe je mnogo novca. Oni su međutim odbacili zamerku da Nemačka ne može da potroši novac iz budžeta za odbranu s obzirom na to da se taj novac brzo priliva u kasu. Ipak, poslednjih godina, novac za odbranu u potpunosti bi bio potrošen. Nemačke oružane snage, kako to dobro znaju u vrhu Ministarstva odbrane u Berlinu, imaju ogromne potrebe da nadoknade sve nedostatke u opremi i osoblju. Tokom godina štednje, prešlo se na tzv. sistem „šupljih struktura“, koje bi sada trebalo popuniti.
Predviđa se da će samo otprilike polovina od 29 zemalja-članica NATO do 2024. godine da postigne cilj od dva odsto BDP u smislu izdvajanja za odbranu u okviru NATO. Situacija u Nemačkoj može se ilustrovati sledećim primerom: Bundesver se složio da Alijansi od 2019. godine stavi na raspolaganje „predvodnicu“ trupa za interventne snage. To je brigada od oko 5.000 vojnika, koja bi trebala da bude operativna u roku od četiri do sedam dana. Takvu potpuno opremljenu tenkovsku brigadu, Bundesver trenutno nema.
Veliki delovi opreme za te snage NATO – tenkovi, oklopna vozila, vojni transporteri i kamioni, kao i raketni bacači – moraju se pozajmiti od drugih brigada i staviti na raspolaganje Tenkovskoj brigadi 9 u Minsteru. Tek u 2031. godini Bundesver bi trebalo da raspolaže s osam kompletno opremljenih brigada, spremnih za vojni angažman u okviru NATO, ali i za zadatke u okviru rastućih izazova u okviru Evropske unije.
30 bataljona u 30 dana
Kako bi se razočaranje SAD na samitu NATO zadržalo u podnošljivim granicama, nemačka ministarka spremila je i druge ustupke. Nemačka će osnovati multinacionalnu transportnu komandu za NATO u Ulmu, koja će za nekoliko godina biti u stanju da preuzme kontrolu i organizaciju kompletnog prevoza trupa Alijanse u Evropi. Ovaj projekat izričito je odobren od strane ministara odbrane NATO u Briselu. Ursula fon der Lajen takođe želi da realizuje ideju američke strane i poveća operativnu spremnost trupa NATO. Do sada je samo mali deo trupa bio spreman za borbu u roku od nekoliko dana, na primer, kako bi odgovorio na ruske pretnje na istočnoj granici.
NATO planira da formira 30 bataljona (30.000 vojnika), 30 eskadrila i 30 pomorskih jedinica koje će moći da, u stanju pune borbene gotovosti, napuste kasarnu u roku od 30 dana. „Ali ko će koje trupe i kada da stavi na raspolaganje, o tome bi odluka tek trebalo da se donese“, kažu diplomate u NATO. Zbog toga će samit u julu biti prva proba za predstojeći projekat i zadatke. Poljski ministar odbrane Marijuš Blažčak predložio je novi vid finansiranja vojske – to bi moglo da se dopadne biznismenu i predsedniku SAD Donaldu Trampu. Poljska vlada traži od SAD da stacioniraju svoju diviziju u Poljskoj. Zauzvrat, SAD će dobiti kompenzaciju od 1,5 do dve milijarde dolara.
Novčana nagrada za vojnu podršku? Nemački zvaničnici odbacuju taj model. Oni ukazuju da je NATO i dalje vojni savez. Pored toga, stalni angažman stranih borbenih trupa na teritoriji bivšeg Varšavskog pakta predstavljao bi kršenje sporazuma koji je NATO zaključio s Rusijom. Poljska je bila deo Varšavskog pakta koji je predvodio Sovjetski Savez, a koji je tokom Hladnog rata bio protivnik NATO i Zapadne Evrope. Američki odgovor na taj prijedlog još nije poznat.
Poverenje u NATO
Takođe, tema razgovora na sastanku ministara NATO bili su i pogoršani transatlantski odnosi. Trgovinski spor sa Evropom i Kanadom, i kršenje Sporazuma s Iranom od strane SAD, takođe će, prema rečima diplomata NATO, biti tema i na samitu u julu. Međutim, nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen pridaje veliku važnost činjenici da među članicama Alijanse „vlada puno poverenje kada je u pitanju vojna saradnja“ i to uprkos Trampu. „Naravno, postoje stvari o kojima kritički razgovaramo“, rekla je Fon der Lajen novinarima. „Ali uvek smo svesni toga koliko je siguran temelj na kojem stojimo.“ U krajnjoj liniji, NATO i jeste savez za odbranu zajedničkih vrednosti.