Dvostruki izazov za NATO
7. jun 2018.
Logična posledica refrena koji evropskim saveznicima stalno ponavlja Donald Tramp da bi trebalo „više da troše“ na odbranu, zapravo je poziv „da rade više“ u borbi protiv terorizma. Američki predsednik očekuje da mu na samitu NATO u julu bude ponuđen čitav niz mera.
Iako je teroristički napad na SAD 11. septembra 2001. godine bio jedini slučaj kada je NATO primenio Član 5 – sveti princip kolektivne odbrane – tek su aneksija Krima 2014, drsko ponašanje Rusije i jačanje tenzija na istoku Ukrajine naterale Severnoatlanski savez na dramatične reforme i reorganizaciju.
NATO učinio mnogo?!
Bez obzira na sve, u Alijansi smatraju da su poslednjih godina uradili mnogo. U početku nesposoban za dogovore sa saveznicima, NATO je ipak postao član globalne koalicije u borbi protiv „Islamske države“ koju predvode SAD: Severnoatlanstska alijansa izvodi letove Avaksa, aviona za elektronsko osmatranje terena. Takođe, u centrali u Briselu oformljena je „Obaveštajna ćelija za borbu protiv terorizma“, a pri komandi združenih snaga NATO u Napulju formiran je regionalni „Centar jug“ u cilju obezbeđivanja prisustva i izvođenja manevara na tom području.
Programi obuke u Tunisu, Jordanu i drugim zemljama imaju za cilj poboljšanje stabilnosti i smanjenje priliva terorista. Pored toga, tu je i 17-godišnji rat u Avganistanu, vođen u cilju iskorenjivanja terorističkog prisustva, kao i program obuke za iračke odbrambene i snage bezbednosti, koji će na samitu u julu formalno biti produžen. U NATO veruju da je spisak onoga što se postiglo dugačak i vredan hvale. „Intenziviramo napore u borbi protiv terorizma“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg američkom predsedniku Trampu tokom susreta u Vašingtonu 17. maja ove godine.
Kalifat suzbijen – izazov ostao
Bivši komandant američkih snaga za Evropu Ben Hodžes kaže za DW da se slaže da bi cilj trebalo da bude borba protiv terorizma. „Takođe smatram da Alijansa mora više pažnje da usmeri ka zoni Crnog mora, slično onome što je uradila u regionu Baltika“, objašnjava penzionisani američki general Hodžes, sada šef odeljenja strateških studija pri vašingtonskom Centru za evropsku političku analizu. „Ne možemo da biramo između pretnji, ne možemo da kažemo: ili Rusija ili IS.“
Jan Leser, izvršni direktor Nemačkog Maršalovog transatlantskog centra sa sedištem u Briselu, ukazuje da se taj dvostruki izazov ogleda i u anketama javnog mnjenja. Pritom Rusija nije na vrhu liste kada su u pitanju egzistencijalni rizici – oni koji dolaze s juga Evrope isto su tako prisutni.
Da li je to zadatak NATO?
Jan Bond iz londonskog trusta mozgova Centar za evropske reforme, nije međutim ubeđen da bi NATO trebalo da ima ključnu ulogu u borbi protiv terorizma i ujedno misli da Tramp ni sam ne zna šta želi. „Imali smo veoma važnu vojnu fazu u odbrani od IS u kojoj su u Iraku i Siriji korišćene vojne trupe na terenu. Ali sada smo tu fazu prevazišli. Zadatak NATO nije da hvata pojedince koji su se radikalizovali putem interneta i koji žele da izvedu samoubilački napad.“ Ipak, smatra Bond, pomoć u stabilizaciji prilika na području severne Afrike bila bi korisna vežba za Sevoreatlantski vojni savez.
Leser, koji redovno predsedava sastancima Mediteranske strateške grupe na kojima se razmatra situacija u tom regionu, naglašava da je severna Afrika veliki izazov za NATO. Za razliku od pretnje zemljama istočne Evrope, u tom regionu ne postoji jedan očigledan protivnik. Izvori nestabilnosti su višestruki, a geografsko prostranstvo, koje uključuje i kopno i more, je ogromno. Zato je važno da saradnja s drugim partnerskim zemljama, ali i s partnerskim institucijama poput EU i drugih, bude efikasna. To je novi momenat koji se pojavio na samitu NATO u Varšavi 2016, nakon što su Evropska unija i alijansa postigli dogovor da intenziviraju saradnju.
Mihael Koler, odgovoran za saradnju sa susedima u okviru Odeljenja EU za razvoj, kaže za DW da je to prvi put da Evropska unija izdvaja novac za program NATO pod nazivom „Izgradnja integriteta“, a koji uključuje obuku i vežbe s ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti u suzbijanju korupcije u odbrambenom i bezbednosnom sektoru.
EU-NATO: suzbiti radikalizaciju u korenu
Iako je takav put u iskorenjivanju terorizma spor, Koler veruje da je to i najefektnije i najodrživije. „Ako nemate vladu koja otvara šanse za mlade generacije, onda imate mnogo frustracija koje se u određenim slučajevima pretvaraju u radikalizam. Drugim rečima, ako zaista želite da uradite nešto protiv terorizma, morate da lečite ne samo simptome, već i njegove uzroke, dakle korene terorizma.“
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federila Mogerini prisustvovaće ovoga četvrtka (7.6.) radnoj večeri ministara odbrane NATO. Tom prilikom razgovaraće se o vidovima saradnje uključujući i saradnju u oblasti borbe protiv terorizma. Očekuje se i da na samitu u julu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i lideri EU potpišu novu deklaraciju o saradnji.