Stare rane: nemačko-poljski odnosi i pitanje reparacija

Teška prošlost ne ostavlja Poljake i Nemce na miru: 85 godina nakon nemačkog napada na Poljsku, kojim je počeo Drugi svetski rat, pitanje nemačke reparacije susednoj zemlji ponovo je na dnevnom redu.

„Poravnanje računa bi bilo istorijski opravdano“, rekao je poljski premijer Donald Tusk kancelaru Olafu Šolcu u Berlinu 12. februara 2024. Po pitanju moralnih i materijalnih reparacija, „Nemačka još ima šta da uradi“, ali ne na način da to postane „zao usud u budućnosti“ i da optereti nemačko-poljske odnose, dodao je Tusk.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski ranije je pozvao svoju koleginicu Analenu Berbok da se „kreativno pozabavi teškim istorijskim nasleđem“.

Spor oko reparacija

Zahtevi za obeštećenjem nisu novi. Bivša desničarsko-nacionalna vlada stranke Pravo i pravda (PiS) osam godina je pokušavala da na unutrašnjem planu profitira antinemačkom retorikom. Lider PiS Jaroslav Kačinjski više puta je isticao da Nemačka još nije platila svoj istorijski račun. Prema jednoj računici, Nemačka duguje Poljskoj više od 1,3 biliona evra – za prinudni rad oko 2,1 milion Poljaka, gubitak istočnih teritorija od strane Sovjetskog Saveza i izgubljene biografije 196.000 prisilno germanizovane dece.

Poljski parlament Sejm u septembru 2022. doneo je rezoluciju kojom je Nemačku pozvao da preuzme odgovornost. Za to je tada glasala i tadašnja opozicija okupljena oko Donalda Tuska. Međutim, opozicija je insistirala da se reč „reparacije“ zameni rečju „nadoknada“. Politički protivnici zbog toga pokušavaju da diskredituju Tuska kao „državnog izdajnika“ i „agenta Berlina“.

Poljska se 1953. odrekla reparacija, odnosno potraživanja države od druge države – to je preovlađujuće mišljenje pravnika i istoričara u obema zemlje. To, međutim, ne utiče na pojedinačne zahteve za odštetu nacističkih žrtava.

U diplomatskoj noti koju je Poljska 2022. uputila Nemačkoj, 50 drugih zemalja, UN, NATO i SAD, koju bivša vlada PiS nije želela da objavi, nije bilo reči o reparacijama, kako se kasnije ispostavilo. U to vreme je u Berlinu boravio komesar za reparacije poljske vlade Arkadijuš Mularčik. Njegov zahtev za raspravom u Bundestagu o isplatama odštete Poljskoj, kao u slučaju Grčke, ostao je neispunjen.

Od promene vlasti u Varšavi, ponovo se vodi debata o reparacijama. Krajem prošlog meseca, kada je predsednik Andžej Duda dodelio ordenje autorima izveštaja o ratnoj šteti, predsednik Duda je Tuskovo odustajanje od zahteva za reparacijom opisao kao „sramotu“. On je doveo u pitanje to što se Poljska 1953. odrekla reparacija, što Nemačka smatra obavezujućim.

Markus Mekel objašnjava zašto je pitanje reparacija bilo tabu za Poljsku, čak i nakon pada komunizma. Kao prvi demokratski ministar spoljnih poslova DDR-a, Mekel je učestvovao u pregovorima u formatu 2+4 između dve nemačke države i saveznika. „Bilo je strateški pametno odreći se reparacija“, kaže Mekel za DW. „Tada je granično pitanje imalo apsolutni prioritet. Svako ko danas ponovo postavi to pitanje rizikuje da nacionalisti u obema zemljama ponovo mogu da postave pitanje granice.“

Pitanje reparacija je po međunarodnom pravu zaključeno, ali je moralno i dalje otvoreno. Takvo mišljenje preovladava danas i u Berlinu i u Varšavi. U glavnom gradu Poljske, zamenik ministra spoljnih poslova Vladislav Teofil Bartoševski, čiji je otac bio zatvorenik Aušvica, kasnije ministar spoljnih poslova, potvrdio je 22. januara 2024. na radio-stanici RMF FM da njegovo odeljenje u Ministarstvu radi na konceptu reparacije. Za to je zaslužan državni sekretar za evropska pitanja, iskusni diplomata Marek Pravda, bivši ambasador Poljske u Nemačkoj i EU.

Berlin takođe izražava spremnost da sarađuje: „Mi smo u konstruktivnoj i kooperativnoj razmeni s poljskom stranom o pitanjima sećanja i pomirenja s našom intenzivnom, zajedničkom istorijom“, rekao je za DW jedan portparol Ministarstva spoljnih poslova. „Želimo da to oblikujemo na način orijentisan ka budućnosti i zajednički sa Poljskom. Istovremeno, verujemo da je s naše tačke gledišta pitanje reparacija rešeno.“ Ponovo je na stolu i nastavak bilateralne saradnje dveju vlada koju je prekinula stranka PiS. Nemačka i Poljska, zajedno sa Francuskom, ponovo razgovaraju trilateralno, u tzv. formatu Vajmarskog trougla.

Konkretni zahtevi i simbolični gestovi

Nemačka ima mnogo mogućnosti da se iskupi za Poljsku, smatra poslanica nemačkih Zelenih u Bundestagu Nike Slavik, čiji je otac poreklom iz Poljske. „Sve demokratske stranke u Bundestagu saglasne su da bi trebalo produbiti saradnju s Poljskom“, kaže Slavik. Kao prvo i najvažnije, ona pominje kompenzaciju za pojedinačne žrtve. Konkretno, razgovara se o penzionom fondu i preuzimanju troškova, na primer za lekove i lečenje za oko 45.000 Poljaka. Slavik bi takođe želela da se ubrza izgradnja Nemačko-poljske kuće u centru Berlina.

Slavik smatra i da je Nemačka dužna da se zauzme za izgubljena kulturna dobra Poljske. Najvažniji primer, po njoj, je rekonstrukcija Saksonske palate u Varšavi, koju su nemački okupatori digli u vazduh posle gušenja Varšavskog ustanka 1944. godine.

Zajednička bezbednost umesto papirologije

Markus Mekel, jedan od arhitekata pomirenja između dva naroda, želi da Poljskoj pruži više bezbednosnih garancija. S obzirom na ruski napad na Ukrajinu, Mekel smatra da je ključna stvar bliža bezbednosna saradnja Nemačke i Poljske i zalaže se za veće nemačko prisustvo na istočnom krilu NATO. Mekel ide dalje od mnogih nemačkih političara i takođe zahteva da Nemačka radi zajedno sa Poljskom na članstvu Ukrajine u NATO.

Pitanje reparacija ostaje na dnevnom redu u nemačko-poljskim odnosima, čak i ako se to sada zove nadoknada. Suočen sa zahtevima prethodne vlade u Varšavi od bilion dolara, Berlin je tokom proteklih osam godina držao distancu. Danas, međutim, ponovo postoji spremnost da se u nemačkoj prestonici razgovara čak i o najtežim temama.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.