Nemačko-poljski odnosi: komemoracija i reparacije

Frank-Valter Štajnmajer (SPD) ima dobre veze sa Poljskom: od 2017, otkako je predsednik Nemačke, već sedam puta je posetio tu susednu zemlju.

Njegovu poslednju posetu ove sedmice, 18. i 19. aprila, trebalo bi posebno istaći. Ona gotovo da zaslužuje atribut istorijska: Štajnmajer je prvi predsednik Nemačke koji je pozvan da učestvuje na komemoraciji povodom godišnjice ustanka u Varšavskom getu.

„Beskonačno dragoceni poklon“

Štajnmajer je tu priliku iskoristio ne samo za upečatljiv govor, već i za svojevrsnu ofanzivu šarma prema Poljskoj. Njegove demonstrativne izjave o prijateljstvu imaju za cilj da smire antinemačko raspoloženje u desno-konzervativnoj poljskoj vladajućoj koaliciji.

U govoru koji je održao ispred spomenika herojima Varšavskog geta, budućnost nemačko-poljskih odnosa imala je jednako važnu ulogu, kao i nemački ratni zločini i herojstvo jevrejskih boraca u aprilu i maju 1943. Pomirenje s Poljskom, kao i sa Izraelom, Štajnmajer je nazvao „beskonačno dragocenim poklonom“ koji Nemci „nisu mogli, a nisu ni smeli da očekuju“. Govorio je o „dubokom prijateljstvu“ i naglasio: „To prijateljstvo između naših zemalja zaista je čudesno delo.“

Nakon što je rekao da se to „čudo pomirenja“ mora sačuvati i u budućnosti, usledila je izjava vredna pažnje: „Naše zemlje, naše liberalne demokratije, poslednjih meseci još više su se zbližile, a naše prijateljstvo sada ima još jače temelje.“

To je smela teza s obzirom na tenzije između Varšave i Berlina.

Štajnamajeru uručen izveštaj o reparacijama

Samo nekoliko sati pre Štajnmajerovog dolaska u Varšavu, poljska vlada demonstrativno je još jednom potvrdila svoje pravo na ratnu odštetu od Nemačke. U odluci donetoj u utorak, kabinet premijera Mateuša Moravjeckog pozvao je na potrebu da se reše „pitanja reparacija i kompenzacija“.

Zamenik ministra spoljnih poslova Arkadijuš Mularčik dodatno je objasnio da ta odluka služi za pripremu još jedne note koja će biti upućena nemačkoj vladi. Prva je poslata u Berlin na Dan ujedinjenja Nemačke 3. oktobra 2022, što je bilo uoči posete ministarke spoljnih poslova Analene Berbok svom kolegi tog dana u Varšavi.

-pročitajte još: Šolc odbacuje reparacione zahteve Poljske

Poljska vlada procenjuje ratnu štetu na 6,22 biliona zlota, što je trenutno oko 1,35 biliona evra. Izveštaj o poljskim ratnim gubicima na engleskom jeziku Štajnmajeru je lično uručio poljski ministar kulture Pjotr Glinski.

Reparacije u prvom planu

„Prihvatamo predsednikovo žaljenje, ali očekujemo reparacije“, prokomentarisao je u sredu uveče provladin onlajn portal wPolityce.

U govoru u poljskom parlamentu prošlog četvrtka 13. aprila, šef poljske diplomatije Zbignjev Rau, koji je potpisao prvu notu upućenu nemačkom ministarstvu poslova, stavio je problem reparacija u prvi plan poljsko-nemačkih odnosa. On je optužio Berlin da „nacionalizuje“ dobitke od EU i „internacionalizuje“ gubitke koji su rezultat grešaka u nemačkoj politici. Rau je takođe rekao da kredibilitet nemačke „prekretnice“ zavisi od spremnosti Berlina da se ukine sporazum NATO-Rusija, iz 1997, za šta se zalaže Poljska.

Antinemački akcenti postali su sastavni deo javnih nastupa političara u vladajućoj koaliciji Ujedinjene desnice. Lider stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski pritom prednjači, upozoravajući na nemačke planove da uspostavi „Četvrti rajh“ i da uz pomoć EU natera Poljsku „pod nemačku čizmu“. On ujedno liberalnu opoziciju optužuje da je „nemačka partija“, a za njenog predsednika Donalda Tuska kaže da se je „nemački kolaborant“.

Rat u Ukrajini pogoršao odnose

Paradoksalno je da je ruski napad na Ukrajinu dodatno pogoršao nemačko-poljske odnose. Neuspeh nemačke politike prema Rusiji i dugo insistiranje na gasovodu Severni tok 2 dali su poljskoj vladi jake argumente za kritiku Nemačke.

-pročitajte još: Nova istočna politika nemačkih socijaldemokrata

Ali, umesto da iskoristi jaču poziciju Poljske u Evropi za smanjenje asimetrije između dve zemlje i za novo partnerstvo, Varšava pokušava da politički i moralno diskredituje Berlin. „Evropi nije potrebno nemačko vođstvo“, izjavio je ministar spoljnih poslova Rau u pomenutom obraćanju parlamentu.

Duda se trudi da bude nezavisniji

Poljski predsednik Andžej Duda, godinama poslušni izvršilac politike Kačinjskog, od reizbora 2020. pokušava da vodi nezavisniju politiku. To mu je poslednji mandat, nema šta da izgubi i razmišlja o međunarodnoj karijeri.

Duda je tako, između ostalog, blokirao pokušaj vladajuće PiS da ućutka američki televizijski kanal TVN, koji kritikuje poljske vlasti. U decembru 2022. otputovao je u Berlin kako bi se lično zahvalio Štajnmajeru za to što je Nemačka Poljskoj predala jedan sistem protivvazdušne odbrane Patriot, nakon što je Kačinjski javno doveo u pitanje smisao projekta.

U svojim pokušajima da, uprkos sporovima, održi dijalog s poljskim rukovodstvom, Štajnmajer se oslanja na Dudu.

Kako dalje ako PiS ostane vlasti?

Da li će najnovija Štajnmajerova ofanziva šarm dovesti do uspeha? To je veoma neizvesno: borba pred parlamentarne izbore na jesen u Poljskoj ima svoju unutrašnju logiku koja uključuje i oštro razgraničenje od Nemačke.

Za razliku od Štajnmajera, nemačka vlada izuzetno je oprezna u ovoj ranoj fazi burne predizborne kampanje. „Ograničenje štete“ je fraza koja se često čuje iz vladinih krugova u Berlinu. Kontakti sa vlastima u Varšavi svedeni su na neophodan minimum.

Kancelar Olaf Šolc nije bio u Poljskoj od decembra 2021. Poslednje nemačko-poljske međuvladine konsultacije održane su 2018, iako bi prema ugovoru trebalo da se održavaju „najmanje jednom godišnje“. Nema planova da se to nadoknadi ove godine.

Pitanje je kako će to dalje ići s Nemačkom i Poljskom ako stranka PiS ostane na vlasti i posle jesenjih izbora. Odgovor na to nije mogla da pruži odgovor ni ova Štajnmajerova poseta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.