Ruski interesi u BiH

U odnosima Rusije i Bosne i Hercegovine do sada nije bilo problema, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu. Mnogi će međutim reći da je to proizvod dobrih odnosa zvanične Moskve s Republikom Srpskom, na šta se pozivaju vlasti u tom entitetu. Politička podrška Rusije je neupitna, a to je posebno vidljivo iz poslednjih odluka kada je reč o referenudmu gde se Rusija nije priključila ostalim zemljama unutar Saveta za implementaciju mira kada je reč o osudi referenduma.

Sastanak ranije dogovoren

Iako je to više puta demantovao, mnogi veruju da je današnja (22.9.) poseta predsednika RS Milorada Dodika Rusiji upravo na tragu referenduma u RS. „Taj sastanak je ranije dogovoren. Bilo je ostalo da se definiše tačno vreme. Sastanak nema nikakve veze s činjenicom da se referendum održava, to je gotova stvar. Sve tehničke pripreme za njega su urađene“, rekao je Dodik.

Bez obzira na to što Kolegijum Narodne skupštine RS juče (21.9.) nije zakazao održavanje posebne sednice na kojoj bi se eventualno govorilo o otkazivanju odluke o referendumu, mnogi analitičari i dalje veruju da će upravo Dodikova poseta Rusiji biti u vezi s tim pitanjem. Nesporno je, smatraju, da Rusija ima geopolitičke ciljeve na Balkanu, ali je pitanje da li će ti interesi biti iznad dobrih odnosa s Republikom Srpskom.

Ruska politika fokusirana na RS

„U današnje vreme nema nebitnih političkih partnera, pa to možemo reći i za BiH. Rusija ima interes prema BiH jer je ona geopolitički zanimljivo čvorište. Zanimljivo je SAD, Evropi, pa zašto ne bi bila i Rusiji. Gledajući etno-nacionalno, moglo bi se reći da je ruska politika prema BiH mnogo više fokusirana na Republiku Srpsku. Međutim, imajući u vidu odnose u BiH i njenu strukturu i međunarodne standarde, i zvanična Moskva bi morala da ima u vidu tu činjenicu i da svoju politiku razvija prema BiH“, kaže za DW novinar i analitičar Zekerijah Smajić.

U politici nema prijatelja, podseća profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Miodrag Živanović. Odnosi između BiH i Rusije, odnosno Rusije i Republike Srpske, prvenstveno su stvar interesa, kaže Živanović. „Mi smo toliko mali, jadni i nikakvi, da nemamo šta da tražimo s tim velikim silama. Retko ćemo mi biti nekom interesantni. Mi proganjamo njih, a ne oni nas. Jednostavno, ja mislim da nismo u fokusu interesovanja. Ne samo mi, već kompletan Balkan“.

Da interesovanje ipak postoji vidi se u ruskom kapitalu u BiH. Tu je prvenstveno naftni sektor u Brodu, gde su Rusi došli još 2007. godine kupovinom naftnog sektora u tom entitetu. S druge strane, ne treba odbaciti ni prisustvo ruskog giganta Gasproma, kao i mrežu banaka u celoj BiH.

Moskva nije usmerena samo prema Banjaluci

„Faktičko stanje zapravo pokazuje da Moskva vodi poželjnu politiku prema BiH. Ako pogledate naftni sektor, videćete da je koncentracija pumpi Gasproma najveća u i oko Sarajeva, a ne u Banjaluci. Isto tako, ako se pogleda bankarski sektor, videćete da je centrala ruske banke za područje BiH u centru Sarajeva, a ne u Banjaluci, itd. U toj analizi može da se zaključi kako su prenaglašene intencije i tvrdnje da je Moskva usmerena samo prema Banjaluci. Naravno, to je rezultat poseta Dodika Moskvi, dok s druge strane predstavnici države na neki način ignorišu Moskvu, što je nedopustivo“, kaže Smajić.

U Bosni i Hercegovini trenutno borave i ruski inspektori koji kontrolišu kvalitet mesa i mlečnih proizvoda, nakon što su nekoliko sedmica ranije utvrdili niz nepravilnosti kada je reč o voću i povrću: od nepostojanja adekvatnih pečata na certifikatima, pa do nekvalitetnih laboratorija za otkrivanje štetnih organizama za voće i povrće. Da li će slično biti i u slučaju mesa i mleka, znaće se za nekoliko dana s obzirom na to da veterinari iz Rusije proveravaju da li roba životinjskog porekla iz BiH zaslužuje da se nađe na njihovom tržištu.

Zbog svega toga, deo javnosti smatra da će upravo ta situacija, u kojoj je ugrožen izvoz poljoprivrednih proizvoda iz BiH u Rusiju, biti jedna od glavnih tema sastanka Dodika i Putina.