Rođaci ili stranci?

Kada je Alternativa za Nemačku (AfD), prestigavši CDU, na izborima u saveznoj pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija „iz prve“ dobila 21 odsto glasova, Marin Lepen je poslala poruku preko Tvitera: „Patriote iz AfD pregazili su stranku Angele Merkel. Čestitam“.

Marini Lepen u stvari i nije potrebna podrška spolja. Ona na izborima ionako beleži uspeh za uspehom. Na izborima za Evropski parlament njen Nacionalni front je čak osvojio najviše glasova, što ranije nije bio slučaj. Njen otac Žan-Mari Lepen je 2002. godine na spektakularan način ušao u drugi krug predsedničkih izbora, ali su birači raznih političkih opcija nakon toga zbili redove i Žak Širak je dobio uverljivu podršku za funkciju predsednika. Za ogromnu većinu Francuza, antisemita Žan-Mari Lepen bio je neprihvatljiv. Gasne komore nacista nazivao je „samo detaljem istorije Drugog svetskog rata“.

Kada je njegova ćerka Marin 2011. preuzela predsedavanje strankom, oca je malo po malo gurala na marginu, a potom i isključila iz partije. Nakon toga su njene izjave postale umerenije – i tako je došla do uspeha.

Strah od globalizacije

Ipak, njeni politički stavovi uglavnom su i dalje radikalni. Ona želi ponovno uvođenje nekadašnje francuske valute – franka, izlazak iz NATO i referendum o članstvu u Evropskoj uniji. Odluka Britanaca da napuste EU dala joj vetar u leđa. Ona se zalaže za bitna smanjenja socijalne pomoći strancima u Francuskoj, za to da se francusko državljanstvo stiče na osnovu porekla ili posebnih zasluga, a ne tako što se neko „samo“ rodi u toj zemlji.

Biračima Nacionalnog fronta, AFD-a u Nemačkoj i drugih desničarskih stranaka širom Evrope, zajedničku crtu predstavlja strah od globalizacije i od gubitka uticaja njihovih država, ističe većina eksperata. Izbeglička kriza te strahove samo je pojačala. Francuski istraživač radikalizma Nikolas Leburg veruje da populisti profitiraju zbog istovremenog izbijanja više kriza – od izbegličke, preko finansijske, pa do krize zbog neizvesne budućnosti Evropske unije.

Prema rečima Žan-Dominika Žulanija, predsednika Fondacije Robert Šuman u Parizu, glasovi birača za desne populiste posledica su nedostatka verodostojnih odgovora Evropske unije i protest protiv država koje ne mogu da pronađu rešenja za pitanja koja muče građane. Pitanje useljavanja i pitanje identiteta, tvrdi Giulani, postale su velike teme kojima su se pozabavili desni populisti.

Marin Lepen su potrebni međunarodni kontakti

Nemački AfD do sada je bio na distanci od Nacionalnog fronta, iako se, doduše, poslanik Alternative za Nemačku Markus Precel pridružio poslaničkoj grupi Nacionalnog fronta u Evropskom parlamentu. Njegova životna saputnica, kopredsedavajuća AfD-u Frauke Petri, ipak se još nije sastala s Marin Lepen.

Francuskinja Kler Demesmaj iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, veruje da „AfD ne može da dobije mnogo glasova u Nemačkoj ako se približi Nacionalnom frontu“. Ta francuska stranka Nemcima izgleda kao radikalna desnica. Stranka koja se dovodi u vezu s antisemitizmom „ne može da donese nove glasove“. Ipak, posmatrajući teme kojima se bave i njihovu orijentaciju, te stranke imaju zajedničkih tačaka, navodi Demesmaj.

S druge strane, za političarku koja pretenduje da postane predsednica Francuske, bitno je da „pokaže da „ima međunarodne kontakte i da uživa izvestan politički ugled u inostranstvu – u šta se ubraja i Nemačka“. Nacionalni front se u svom programu zalaže za savez Rusije, Francuske i Nemačke, kako bi, prema rečima Demesmaj, na taj način zajednički došli u poziciju svetske sile i lidera. Partner za taj projekat unutar Nemačke je – AfD.

Druge stranke preuzimaju programski sadržaj Nacionalnog fronta

I dok u Nemačkoj raste uticaj AfD-a – iako je još uvek mali – Marin Lepen planira da se 2017. useli u predsedničku palatu. Ankete pokazuju da bi ona mogla da uđe u drugi krug izbora, a možda i da u prvom krugu osvoji najveći broj glasova. Sve zavisi od toga ko će biti njeni protivkandidati. Za aktuelnog predsednika Fransoa Olanda, tvrdi se da nema šansi za reizbor, ali se one u ovom trenutku ne daju ni bilo kom drugom socijalisti.

Sve zavisi od toga ko će biti kandidat konzervativnih republikanaca. Ukoliko oni kao kandidata istaknu bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, onda bi Marin Lepen osvojila više glasova od njega već u prvom krugu – tako bar pokazuju ankete. Ankete pokazuju da bi veće šanse imao umereni Alen Žipe, koji važi za ozbiljnog političara. Većina analitičara očekuje rasplet događaja kao i 2002. Otac Marine Lepen je tada uverljivo izgubio u drugom krugu izbora. Čak i uvereni levičari bi u tom slučaju, naravno uz škrgutanje zubima, birali kandidata konzervativaca. Zato u Francuskoj postoji i politička računica da će onaj ko bude kandidat konzervativaca automatski biti i onaj ko će se 2017. useliti u Jelisejsku palatu.

I Kler Demesmaj veruje da su šanse Marine Lepen da pobedi na predsedničkim izborima „ravne nuli“. Mnogo verovatnije je da će neke stranke preuzeti neke ideje Nacionalnog fronta, što se već dešava. „To je u stvari prava opasnost“, navodi Demesmaj.