Nica kao oružje u predizbornoj kampanji

Dok se u Nici još uvek identifikuju žrtve napada, politički obračun u Francuskoj sve je žešći. „Odgovor na IS ne može biti duhovna 'trampizacija',“ upozorava francuski premijer Manuel Vals aludirajući time na oštre napade opozicije koja njegovu vladu proglašava odgovornom za teror koji potresa zemlju. Predsednik regije Kristijan Estrosi iz redova konzervativaca još u petak je započeo žučnu polemiku s predsednikom Fransoa Olandom optužujući ga za bezbednosne propuste u Nici i nazivajući njegovu vladu „nesposobnom“. Time je bilo jasno da je predizborna kampanja započela.

„Ako je Estrosi imao i najmanju sumnju da bi nešto moglo da se dogodi, mogao je da otkaže vatromet. Postoji velika razlika između dostojanstva Ane Hidalgo (gradonačelnice Pariza) nakon napada u januaru i novembru i Kristijana Estrosija“, odvratio je na te optužbe Vals. Jedno je izvesno: za razliku od atentata u Parizu nakon kojih je u političkim krugovima Francuske prvih nekoliko dana vladala solidarnost, ovoga puta poštede nema.

Oland čini šta može – da li je to dovoljno?

Već drugi put nakon atentata francuski predsednik se u ponedjeljak (18.7.) sastao sa svojim kabinetom za bezbednost. Još jednom se raspravljalo o tome šta bi Vlada još mogla da preduzme. Vanredno stanje je produženo za još tri meseca, a ministar unutrašnjih poslova Bernard Kazenov pozvao je dobrovoljce da pojačaju policijske rezervne jedinice koje broje 12.000 članova, jer su nakon meseci dežurstava i dodatnih smena – između ostalog i zbog Evropskog prvenstva u fudbalu – pripadnici snaga bezbednosti premoreni. Predsednik je obećao i da će poslati dodatnih 10.000 policajaca i vojnika na ulice kako bi pojačao kontrolu javnih mesta i događaja. Oni, međutim, najpre moraju da budu regrutovani.

Te mere za umirenje stanovništva samo su kozmetika, kritikuju stručnjaci za bezbednost. Ono što tajnim službama očigledno nedostaje jesu dublje informacije o radikalizovanom podzemlju u nekim muslimanskim zajednicama, iako se pojedinačni napadi „usamljenih vukova“ poput onoga u Nici, teško mogu predvideti i sprečiti, čak i kada su inspirisani IS. Uprkos tome, konzervativni predsednički kandidat Alen Žipe tvrdi da je napad morao da bude sprečen: „Ne želim ni protiv koga da polemišem, ali moramo da uradimo više i delujemo bolje, iako rizik nikada neće biti sveden na nulu.“

U korist Nacionalnog fronta

Marin Lepen, šefica radikalno desnog nacionalnog fronta došla je na svoje i odbacila svaku uzdržanost: ona traži povratak graničnih kontrola i zaustavljanje doseljavanja. Tvrdi da za širenje „islamskog fundamentalizma u Francuskoj“ nije kriva samo Olandova vlada, već i vlada njegovog prethodnika Sarkozija“: „Kriva je i useljenička politika njihovih vlada“. Francuska možda može da integriše pojedine osobe, ali ne i čitave narode, tvrdi Lepenova i time podstiče svoje sledbenike na otvorenu konfrontaciju s francuskim muslimanima. Do sada je takva podela društva u Francuskoj bila tabu. Upućeni posmatrači kao Patrik Kalvar iz Kancelarije za unutrašnju bezbednost u Parizu strahuju da bi Francuska mogla da se nađe na ivici „građanskog rata između desnih ekstremista i islamističkih ekstremista“.

Lepenova traži i ostavku ministra unutrašnjih poslova: „U svakoj drugoj zemlji bi ministar nakon tako strašnih gubitaka – 250 mrtvih za 18 meseci – podneo ostavku“. Već sada Marin Lepen u anketama o predsedničkim izborima vodi pred kandidatom socijalista – pogotovo ako se on bude zvao Oland. Čini se da je već sigurno da će ući u drugi krug izbora. Još se ne zna koliko je atentat u Nici dodatno ojačao poziciju Nacionalnog fronta.

Kritika tajnih službi

Početkom meseca jedan parlamentarni Istražni odbor ustanovio je da francuske službe bezbednosti nisu bile dorasle svojim zadacima prilikom atentata u Parizu u novembru 2015. i da su zakazale. Predloženo je da se od šest postojećih službi napravi jedna jedinstvena anti-teroristička po uzoru na SAD. Odmah nakon krvoprolića u Nici, konzervativci su prebacili vladi da je zakazala u sprovođenju potrebnih reformi.

Prema jednoj anketi konzervativnog lista „Figaro“, 67 odsto Francuza ne veruje da aktuelna vlada ima pod kontrolom bezbednosnu situaciju. Oland do izbora idućeg maja gotovo da više nema vremena da ih uveri u suprotno.