Angeli Merkel je ispostavljen račun
Kada se broj izbeglica smanji, i podrška Alternativi za Nemačku (AfD) će se smanjiti, rekla je kancelarka Merkel u martu, pred izbore u tri nemačke savezne pokrajine. Na tim izborima je AfD doživela meteorski uspon; u Saksoniji-Anhaltu je čak izbila na drugo mesto. U međuvremenu se broj izbeglica zaista smanjio. Ali, AfD je sada i u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji postala druga stranka po snazi – pretekavši CDU.
Čudno je samo to što se neki tome još čude. Merkelova i mnogi drugi vodeći političari očigledno nisu shvatili šta se već godinu dana dešava u nemačkom društvu. Na to ih valja još jednom podsetiti: kancelarka i vlada mesecima nisu kontrolisali doseljavanje, i to svesno, iako ih na to ne obavezuje nijedan zakon.
Nemce niko nije pitao
Tako je Merkelova čitavu naciju podvrgla eksperimentu koji je još u toku i čije posledice će promeniti društvo i u narednim generacijama. Prema svemu što se sada zna, ta promena će biti više negativna nego pozitivna.
Građani nikada nisu upitani da li to hoće, da li su spremni za neophodne finansijske žrtve i da li žele da se suoče sa neizbežnim međukulturnim napetostima. To se za vladu jednostavno podrazumevalo. A onaj ko se od tolike „kulture dobrodošlice“ u sopstvenoj zemlji više ne oseća kao kod kuće, obično dobija odgovor da je to osećanje otuđenja – deplasirano.
Još gora od parole „Uspećemo“ bila je kancelarkina sledeća rečenica koja je glasila: „Gde god nam se nešto nađe na putu, mora biti prevaziđeno“. Time ona jeste mislila na tehničku stranu smeštaja izbeglica. Ali, rečenica se može shvatiti i kao poruka da treba prevazići i otpor njenoj politici.
Naknadni referendumi
Kako politiku otvorenih granica, tako i način na koji su Nemci stavljeni pred svršen čin, građani vide kao aroganciju i veliku grešku. Mnogi su ipak ćutali jer nisu želeli da budu etiketirani kao desničari. No, otada su svaki izbori služili kao prilika za protest.
Merkelova je tek nedavno ponovo rekla: „AfD ne nudi primerena rešenja za probleme“. Može biti – ali bez kancelarkine izbegličke politike neke probleme uopšte ne bismo ni imali – bar ne u ovoj meri. Jedna anketa izvršena u proleće je pokazala da čak i mnogi birači AfD ne žele da ta stranka dođe na vlast, ali su srećni što ona postoji jer – ako izuzmemo bavarsku CSU – jedina otvoreno govori o problemima.
Tako će sada svi pokrajinski izbori biti zakasneli referendum o migracionoj politici. A veliki referendum će biti savezni izbori za godinu dana.
Hoće li se Merkelova još jednom kandidovati?
Ako AfD i tada bude još jedina ozbiljna stranka koja kompletno odbacuje dosadašnju izbegličku politiku, sigurno će imati veliku podršku birača. Ali, nešto se pokrenulo. Šef SPD Zigmar Gabrijel već počinje da se ograđuje od Merkelove i da se okreće onako kao vetar duva.
Biće zanimljivo da se vidi hoće lit CDU još jednom poslati Angelu Merkel u trku kao kandidatkinju za najvišu funkciju. Jer, njeni kritičari u CDU i CSU znaju: Merkelova se neće mnogo promeniti. Ona će učiniti sve što može kako bi umanjila posledice svoje izbegličke politike, ali i dalje će insistirati na otvorenim granicama i odbijati da ograniči broj novopridošlih izbeglica. Zbog toga će prihvatiti i gubitak glasova. Njoj se može prigovoriti svašta, ali ne i slabost karaktera.