Kancelarka u klopci

U Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji već nekoliko godina stvari idu na bolje: nezaposlenost se smanjuje, odliv stanovnika se zaustavio, ta lepa pokrajina postala je magnet za turiste, a broj izbeglica je tu posebno mali. I uprkos svemu tome, svaki peti birač u njoj dao je svoj glas Alternativi za Nemačku (AfD). Ako se tome dodaju i glasovi desno ekstremnom NPD, onda se može reći da je čak svaki četvrti birač glasao za desnicu ili krajnju desnicu.

Nema sumnje da je izbeglička politika Angele Merkel bila možda i glavni razlog za to. Pritom je nemačka kancelarka u proleće rekla da će se smanjenjem priliva izbeglica smanjiti i popularnost AfD. Međutim, dogodilo se suprotno: popularnost Alternative je porasla, iako u Nemačku dolazi znatno manje ljudi nego početkom godine. Politikolog Karl-Rudolf Korte za nemački javni servis ZDF to je ovako prokomentarisao: „Očigledno i dalje postoji protest zbog otvaranja granica, nezavisno od toga koliko izbeglica dolazi.“

Važna je osoba, a ne nužno program

Drezdenskog politikologa Vernera Pacelta to ne čudi. U razgovoru za DW on kaže da izbeglička kriza nije uzrok, već samo „okidač za izbijanje desnog ekstremizma u Nemačkoj“. On na taj fenomen gleda mnogo šire i AfD vidi kao bazen za sve one koji osećaju da ih vodi „elitni kartel koji se sastoji od demohrišćana, socijaldemokrata i zelenih“ i kojemu više niko ništa ne može.

U zagovornike politike Angele Merkel donedavno je spadao i SPD, koji i na saveznom nivou, i u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji vlada u velikoj koaliciji sa CDU. Socijaldemokrate su čak na saveznom nivou pokušale da zaustave pooštravanje mera za dobijanje azila ili barem da ih malo „smekšaju“. Uprkos tome, oni su u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji osvojili najveći broj glasova. Upućeni posmatrači objašnjenje za to nalaze u ličnosti premijera pokrajine Ervina Zeleringa. Kao i na pokrajinskim izborima u Rajnland-Pfalvu u martu, kada je tamošnja premijerka Malu Drejer ostala na vlasti ili u Baden-Virtembergu gde je Vinfrid Kretčman kao prvi zeleni političar seo na premijersku stolicu, i ovde je popularni čelni političar doneo svojoj stranci uspeh.

Kancelarka u klopci

Kako će sada velike, etablirane stranke da reaguju na taj rezultat? Merkel je sa samita G20 u Kini poručila da, naravno, smatra da i ona snosi odgovornost i da to „naravno“ ima veze s politikom prema izbeglicama. Ali ona i dalje ne namerava da je promeni jer smatra da je ta politika ispravna.

Dva dnevna lista u svojim komentarima ukazuju na dva moguća scenarija: Zarbriker cajtung savetuje vladi da ne skrene sa svog kursa. Nordvest cajtung iz Oldenburga pak poziva vladu da promeni kurs i za uspon AfD-a okrivljuje CDU zbog skretanja demohrišćana pod Angelom Merkel ulevo: „AfD će i dalje biti tu dokle god Unija ne bude ozbiljno ispravila svoj kurs.“

Sa svoje strane, politikolog Pacelt ne veruje da bi to nešto moglo da promeni, čak i kada bi CDU hteo da promeni kurs. „Kancelarka i njena stranka nalaze se u klopci.“ Potajno odstupanje od kursa „kulture dobrodošlice“ nije joj donelo nikakvu korist, a bilo bi, smatra, vrlo neuverljivo kada bi sada napravila veliki zaokret u svojoj politici. Od toga, tvrdi Pecold, ne bi profitirao ni SPD.

Pitanje kancelarske kandidature

Drugo je pitanje može li Angela Merkel nakon svega da bude kandidatkinja za kancelarsko mesto na izborima za godinu dana. Politikolog Korte ocenjuje da je reč o „kancelarskom testu“, ne dajući pritom ocenu da li je Angela Merkel na tom testu pala. Ona sama, još jednom je ostavila otvorenim pitanje da li će se kandidovati.

Verner Pavelt smatra, da demohrišćanima ne preostaje ništa drugo osim da ponovno u trku pošalju Merkel – ako to ona sama bude htela – zato što je, objašnjava, njena popularnost još uvek veća od popularnosti njene stranke i zato što unutar stranke nema prave alternative.

Sledeći test dolazi već za dve nedelje. Tada će se birati pokrajinski parlament u Berlinu – a ankete prognoziraju još jednu katastrofu za CDU i još jedan trijumf za AfD.