Punom parom u katastrofu

U četvrtak (10.3.) u Frankfurtu na Majni se ponovno sastaje Savet Evropske centralne banke (ECB), kako bi raspravljao i doneo odluku o budućoj kamatnoj politici u evrozoni. Posmatrači očekuju da će šef ECB Mario Dragi još više da „odvrne slavinu sa novcem“ – ako je to uopšte moguće. Jer dosadašnja ultra-labava monetarna politika nije uspela da ostvari ni jedan od dva proklamovana cilja: niti su poplava novca i niske kamate podstakle konjunkturni rast, niti je stopa inflacije osetnije porasla.

Novinska agencija Rojters na sednicu gleda prilično jednostrano i to kroz naočale berzanskih mešetera. Rojters piše da se „Super Mario (Draghi, prim.ur.) nalazi pred problemom da ne ispuni visoka očekivanja ulagača“. Ukoliko se to dogodi, preti pad kurseva, baš kao i nakon sednice ECB u decembru.

Članovima Saveta Evropske centralne banke najmanje briga verovatno zadaju berzanski mešetari koji su se možda preračunali. Oni bi zapravo morali da razmisle o tome zašto poplava novca nema efekta u realnoj privredi. Ali umesto o tome, oni će se baviti pitanjem koji su instrumenti na raspolaganju kako bi još više odvrnuli slavinu.

Sve manje manevarskog prostora

Evropskoj centralnoj banci ne ostaje previše manevarskog prostora. Kamate su tokom Dragijevog predsedanja praktično ukinute, referentna kamatna stopa od septembra 2014. iznosi 0,05 odsto. Osim toga, ECB od 9. marta prošle godine naveliko kupuje državne obveznice i druge vrednosne papire, za oko 60 milijardi evra mesečno. U decembru je Savet ECB taj program, koji stručnjaci nazivaju QE-Quantitative Easing, produžio za još pola godine, do (najmanje) marta 2017.

Brdo jeftinog novca bi, preko poslovnih banaka, trebalo da „stigne“ do potrošača i preduzeća u obliku kredita – i tako podstakne ekonomski rast. Ali to u praksi baš i ne funkcioniše. Vrhovni cilj Evropske centralne banke jesu stabilne cene – a njih čuvari evropske monetarne unije definišu pri stopi inflacije nešto manjoj od dva procenta. Od toga je aktuelna stopa inflacije (i to uprkos merama ECB) kilometrima daleko. U Nemačkoj je ona u februaru iznosila nula odsto, a u evrozoni su cene po prvi put u poslednjih pola godine čak i opale – minus 0,2 procenta.

Povećati kaznene kamate?

Mnogi ekonomisti polaze od toga da će Evropska centralna banka povećati kaznene kamatne stope koje banke moraju da plate za kratkoročno „parkiranje“ novca kod ECB. One od decembra iznose 0,3 odsto. Ukoliko banke ubuduće budu morale da plaćaju više za „skladištenje“ likvidnosti, tako barem glasi teorija, to bi moglo da ih motiviše da novac transferišu potrošačima i firmama u obliku kredita.

Savezno udruženje nemačkih banaka pribojava se upravo suprotnog efekta – štetnih posledica za konjunkturu. Mihael Kemer iz tog udruženja tvrdi da negativne kamate banke ne mogu tek tako da „natovare“ na vrat svojih mušterija i da bi se tako „pod pritiskom mogli naći prihodi finansijskih instituta“. A to bi onda, tvrdi kemer, ugrozilo i sposobnost banaka da ojačaju sopstveni temeljni kapital, odnosno dugoročno – sposobnost davanja kredita. Pad kamatnih marži mogao bi da dovede do toga da banke povećaju kreditne kamate kako bi „pokrile“ troškove poslovanja. „Upravo to bi bilo suprotno onome što namerava ECB.“

Teoretski, Evropska centralna banka bi mogla da poveća mesečni obim kupovine vrednosnih papira ili da olabavi granice u kojima sme da sprovodi svoj QE-program, na primer pravilo o tome da ECB ne sme da kupi više od 33 odsto obveznica neke zemlje. Ali takvi koraci su u Savetu ECB još uvek sporniji nego priča oko kaznenih kamata.

Najbolje ništa?

Brojnim ekonomistima bilo bi draže da Evropska centralna banka za početak – ne uradi ništa. Razlog aktuelne niske stope inflacije u evrozoni je pre svega pad cene energenata – a oni su istovremeno i konjunkturni program. S obzirom na to da finansijska tržišta očekuju oporavak cena sirove nafte, u 2017. je realna ponovno stopa inflacije od oko dva odsto – a da ECB uopšte ne mora ništa da uradi.

Već godinama politika jeftinog novca „rasplamsava“ rast kurseva na burzama – raste potražnja za nekretninama, za oldtajmere i druge investicione objekte zahtevaju se i plaćaju apsurdne sume, nivo štednje opada, štediše se razvlašćuju, preti novi mehur od sapunice…

Evropska centralna banka mora da napravi zaokret, zahteva predsednik Udruženja nemačkih štedionica (Sparkassen) Georg Farenšon. „Kada je neko u ćorskokaku on mora da smogne snage da se okrene i krene u drugom smeru. Nastaviti ovako pod punim gasom vodi u katastrofu.“ Slično o proširenju kursa ultra-labave politike kamata razmišlja i šef Nemačke centralne banke Jens Vajdman: „Takva fiskalna reakcija ECB može da ima dugoročne rizike i nuspojave koje se ne mogu jednostavno zaboraviti.“