Evro pod pritiskom

„Mali korak za Fed, veliki za finansijski sistem“, tako je Ulrih Kater, ekonomista Deka-banke, parafrazirajući poznatu izjavu Nila Armstronga kada je stupio na Mesec, prokomentarisao odluku američkih Federalnih rezervi o povećanju kamata. Ta dva događaja je, doduše, teško svesti na isti nivo, ali promena u politici kamata je svakako epohalna. „Fed je time simbolično pokopao finansijsku i bankarsku krizu iz 2008“, smatra Kater.

Nakon što je Fed objavio svoju odluku, sada se nagađa koliko brzo će kamate biti podizane u idućoj godini. Nemačka Komercbanka očekuje da će kamate do kraja 2016. godine biti podizane tri puta, da bi na kraju dostigle 1,25 odsto.

Poređenja radi, osnovna kamatna stopa u zemljama evrozone iznosi 0,05 procenata. Evropska centralna banka ih na sednici početkom decembra doduše nije spustila na nulu, ali je olabavila uzde kada je reč o monetarnoj politici.

Divergentna monetarna politika

Tako je po prvi put u istoriji došlo do situacije da Fed i Evropska centralna banka vode monetarnu politiku koja se razilazi. „U meri u kojoj se divergencija zaoštrava, evro, naravno, sve više dolazi pod pritisak“, ukazuje Folker Helmejer, analitičar Bremer-Landesbanke. Kapital, naime, odlazi iz zone koja ima manje kamate i čini tamošnju valutu, u ovom slučaju evro, neatraktivnom.

Evro, koji je sa skoro 1,40 dolara na početku 2014. godine u međuvremenu pao na 1,08 dolara, tokom 2016. godine će se izjednačiti s dolarom – takvo je bar opšte uverenje. Neki čak polaze od toga da će evro biti i slabiji u odnosu na dolar.

„S obzirom na slab izvoz, SAD pre svih nemaju interes da evro bude znatno slabiji ili jači od dolara“, podseća Helmejer za DW. Drugim rečima: mogućnosti Evropske centralne banke da dodatno liberalizuje monetarnu politiku su ograničene.

Martin Vansleben, šef Nemačke industrijske i trgovinske komore, nada se da će se mišljenje u Evropskoj centralnoj banci promeniti. „Odluka Amerikanaca mogla bi da pomogne Evropskoj centralnoj banci da razmisli o preteranom aktivizmu koji sprovodi poslednjih meseci, jer novac na nultoj kamati sam po sebi neće omogućiti da preduzeća ovde investiraju. Njima je su to potrebne mnogo bolji okvirni političko-ekonomski uslovi.“

Promašen primarni cilj jeftinog novca

I Folker Helmejer iz Bremer-Landesbanke smatra da primarni cilj proširenja kreditnog volumena kvantitativnim merama nije postignut. Postignut je samo neproklamovani cilj – slabljenje eura – a to je ugrozilo konjunkturu u evrozoni, kaže Helmejer.

Ali slab evro nema samo prednosti za privredu. „Shodno tome, sirovine koje se uvoze postaju skuplje ako evro smanjuje vrednost“, kaže Mihael Hiter, direktor Instituta za nemačku privredu iz Kelna.

Osim toga, evrozoni više nije potreban jeftin novac jer se „povećala konkurentnost zemalja“. Ostaje još argument s niskom inflacijom. U novembru je ona u evrozoni iznosila 0,2 odsto – što je vrlo daleko od cilja o skoro dva procenta. Šef Evropske centralne banke Mario Dragi strahuje je da bi monetarna unija mogla da zapadne u začarani krug deflacije i to pokušava da spreči velikom količinom jeftinog novca.

Ipak, na frontu će uskoro biti ukinuto upozorenje na opasnost. Prema proračunima Bremer-Landesbanke i Instituta za svetsku privredu iz Kila, inflacija u 2016. godini će se povećati. Folker Helmejer pritom ne očekuje da će iduće godine u evrozoni doći do povećanja kamata: „U 2016. godini ćemo imati politiku mirne ruke (Politik der ruhigen Hand – izraz kojim je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder označavao svoju ekonomsku politiku, a koja u prvom redu podrazumeva da se na kratkoročna ekonomska kretanja ne reaguje ishitreno, prim. ur). Ali 2017. godine će tema povećanja kamata biti na dnevnom redu.“

S obzirom na to da je Mario Dragi manje-više obećao da neće dirati kamate sve dok traje program kupovine državnih obveznica, promene u kamatnoj politici u evrozoni će, dakle, moći da uslede tek početkom 2017. godine.