Kraj politike jeftinog novca?

Ralf Zolfen, zamenik direktora Odeljenja za istraživanje nemačke Komercbanke, prilično je siguran: „U sredu je konačno taj dan. Američka centralna banka (Fed) će po prvi put u poslednjih devet godina povećati referentnu kamatnu stopu i time okončati dugu fazu politike nultih kamata“, uveren je Zolfen. „Tri, dva, jedan, kreni!“ – tako makroekonomisti nazivaju ono što će zaključiti verovatno tokom ove nedelje.

A to će imati posledice – i to ne samo po američku privredu, već i po Evropu, Aziju i zemlje u tranziciji. Za razliku od SAD, Evropska centralna banka će još dugo, dugo vremena nastaviti da sprovodi politiku gotovo nulte kamatne stope. I to zbog toga što se šef Evropske centralne banke Mario Dragi još uvek marljivo bori protiv navodne opasnost od deflacije u Evropi, kao i zbog toga što je ekonomski rast u Evropi suviše slab da bi bio ugrožen povećanjem kamatne stope.

Paritet evro-dolar?

Ako Fed poveća kamate, to znači da će evro izgubiti na vrednosti i verovatno početi da se kreće u smeru pariteta s dolarom. U trenutku pisanja ovog teksta, evro je koštao kod 1,09 dolara. Od slabog evra profitiraju svi evropski izvoznici u Evropi koji svoje proizvode prodaju u zemljama koje u poslovanju koriste dolar – zato što su ti proizvodi tada jeftiniji, i to ne samo u SAD, već i u Aziji, gde se u prekograničnoj trgovini takođe obračunava u dolarima.

Na drugoj strani, prestaće da opadaju cene sirovina i energije, zato što se pad cene sirovina i rast vrednosti dolara međusobno neutrališu. Ukoliko na kraju počnu da rastu cene sirovina, a vrednost evra pašće ispod granice pariteta s dolarom, šef Evropske centralne banke bi u stvari morao da slavi. Tada bi, naime, mi Evropljani sa svakim računom u dolarima „uvozili“ inflaciju, koju Mario Dragi toliko priželjkuje evrozoni.

Jak dolar koči privredu?

Koliko će evro da devalvira zavisi od toga koliko snažno će Fed da povuče kamatno-političke uzde. „Mnogi računaju s vrlo laganim postupkom Feda i zato što se pribojavaju da će američka privreda teško izaći na kraj s višim kamatama i još jačim dolarom“, smatra Ralf Zolfen iz Komercbanke. „Prema našoj analizi, veće kamate ne bi trebalo gotovo uopšte da utiču na privatnu potrošnju, a jači dolar bi mogao da koči privredu u idućem tromesečju samo nešto jače nego što to čini sada.“ Zato taj stručnjak Komercbanke računa s tim „da će Fed kamate podići nešto brže nego što to tržište očekuje“.

Dok bi Evropa i SAD nedvosmisleno mogle da izađu na kras sa posledicama podizanja kamata, za ionako oslabljene zemlje na pragu industrijalizacije, stvari izgledaju sasvim drugačije. Njihove vlade moraju da se pripreme da će iz njihovih zemalja novac više da se odliva. Te zemlje su spadale među profitere dosadašnje politike Feda, s obzirom na to da su strane ulagače privlačile visokim kamatama i snažnim ekonomskim rastom. Investitori sada povlače svoj novac i ulažu ga u američke vrednosne papire, jer oni sad obećavaju dalji rast rendita i smatraju se manje rizičnim.

Pauza već na leto

Izvoznike sirovina kao Brazil ili Rusiju, koji se već sada nalaze u recesiji zbog pada cena sirove nafte, bakra i drugih sirovina, američki zaokret u kamatnoj politici dvostruko pogađa. Jači kurs dolara čini ih manje atraktivnim za ulagače van SAD, jer se cene sirovina najčešće obračunavaju u dolaru. To još više umanjuje njihovu cenu, a time smanjuje i neophodno potrebne prihode u devizama.

„Fed se do sada trudio da ublaži utisak suviše mehanistički usmerene politike novca“, pišu u svojoj analizi ekonomski stručnjaci Komercbanke. „Orijentacione kamate ni u kom slučaju ne bi trebalo da budu povećane duž jednog potpuno predvidljivog puta. Centralna banka zadržava sebi pravo da na promenjene okolnosti ili snažne reakcije tržišta reaguje pauzom u podizanju kamata.“ To je stanje koje verovatno već sada priželjkuju ekonomski političari u zemljama na pragu industrijalizacije.