Vašington podiže kamatnu stopu

Otkako je finansijska kriza kulminirala, dakle krajem 2008, Američka centralna banka (Federalne rezerve - Fed) drži referentne kamatne stope na, istorijski gledano, najnižem nivou – između nula i 0,25 odsto. Ali u proteklih sedam godina svet se promijenio. Da li je to dovoljno jak argument za čuvare monetarne stabilnosti u Vašingtonu da se odluče za veliki zaokret u kamatnoj politici?

Šefica Američke centralne banke Dženet Jelen već odavno finansijskim tržištima šalje signale da će kamate još u ovoj godini da porastu. Ali šta znači „u ovoj godini“? U septembru – kako to već svi pričaju, pa nedavno i zamenik šefice Feda Stenli Fišer? Ili to znači krajem godine, u decembru? Tada će se naime održati još jedna sednica Američke centralne banke.

Monetarni podsticaji ekonomske politike

Za razliku od Evropske centralne banke, zadatak Feda nije samo da očuva stabilnost cena i valute, već bi trebalo i da podržava i podstiče privredu. Važan pokazatelj je pritom situacija na tržištu rada, a ona je u SAD već mesecima prilično dobra. U mnogim privrednim granama raste potražnja za radnom snagom, doduše ne kontinuirano. Plate rastu, ali ne baš snažno. Stopa nezaposlenosti u avgustu je iznosila 5,1 odsto, a to je najniži nivo od aprila 2008. – dakle pre finansijske krize.

Nije loša ni stopa privrednog rasta u SAD. U ovoj se godini očekuje plus od 3,2 procenta, više nego što se prognoziralo početkom 2015. Signali su dakle dobri, ali da li su dovoljno dobri?

„Glavna briga nije aktuelno stanje američke privrede, za koju znamo da dobro gura“, kaže Harm Bandholc, američki glavni ekonomista banke UniCredit. „Mnogo više briga zadaje moguće širenje problema iz Kine na druge zemlje i nestabilnost tržišta deonica.“

Problem Kina

Privreda u Kini više ne raste tako snažno kao u ranijim godinama, a loši konjunkturni podaci daju naslutiti da su dobra vremena prošla, iako rukovodstvo u Pekingu pokušava da te sumnje otkloni. Simptomatičan je razvoj na kineskom tržištu automobila, najvećem na svetu: u 2015. na njemu je po prvi put za gotovo dve decenije zabeležen pad prometa.

Kinesko posrtanje izaziva brige u Vašingtonu i Njujorku, ali i u ekonomskim metropolama širom sveta. Treba napomenuti i to da izvoz u SAD ima udeo manji od 20 posto u bruto društvenom proizvodu (BDP). Za dve trećine ekonomskog rasta zaslužna je domaća potrošnja, a ti pokazatelji u SAD nisu loši. Da li je dakle došlo vreme za zaokret u kamatnoj politici?

Efekat jeftinog novca

Očekivalo se da niske kamate, nakon velike krize 2008. godine, „poguraju“ konjunkturni rast. One su preduzećima ponudile mogućnost nabavke jeftinog novca za investicije, a potrošačima povoljne kredite.

Otada je na tržišta deonica „poteklo“ veoma puno jeftinog novca, a berzanski indeksi širom sveta porasli su do rekordnih visina. Ali taj efekt više „ne pali“. Već neko vreme cene deonica na Vol stritu osetno osciliraju. Vodeći svetski indeks Dau Džonskretao se između 17.500 i 18.000 bodova (nakon čega je doživeo osetniji pad).

Štediše i osiguranja trpe posledice politike niskih kamata. To je problem pre svega za penzione fondove, ali i za same penzionere. Ako poveće kamate, Američka centralna banka bi to mogla da promeni. Osim toga, ona bim tako proširila radijus delovanja svoje monetarne politike. Nije to tako loš motiv jer bi se tako bolje „naoružalo“ za neke eventualne buduće krize.

Evropa čeka…

U tranzicionim zemljama i zemljama u razvoju vlada veliki strah od mogućeg povećanja američkih kamata. Te zemlje su naime, proteklih godina profitirale od novca koji su veliki investitori uložili kod njih – u potrazi za dobrim, isplativim mogućnostima ulaganja. No, i sama pomisao na skorašnji zaokret kamatne politike u SAD mogao bi a bude dovoljno jak motiv za povlačenje novca iz tih zemalja.

Cene deonica u mnogim tranzicionim zemljama od aprila ove godine osetno su u padu, a konjunktura posustaje. Zemlje poput Brazila i Turske morale bi zapravo protiv tog trenda nešto urade. Kako ne bi izgubile još više kapitala, one su prisiljene da sopstvne referentne kamatne stope drže na visokom nivou – a to dodatno šteti njihovim privredama.

Evropska centralna banka je pak najavila da će nastaviti sa sprovođenjem sopstvene labave politike. Jedan od razloga je suviše niska stopa inflacije. ECB u ovoj godini u evrozoni očekuje rast cena od samo 0,1 odsto. To je veoma daleko od dva procenta kojima se, od strane Evropske centralne banke definišu stabilne cene. Zato će evropska kamatna stopa ostati skoro na nuli.

Ako kamate u SAD porastu, evro bi, u odnosu na dolar, dodatno izgubio na vrednosti. To odgovara evropskim izvoznicima, pre svega nemačkim. „To je sasvim jasno konjunkturni paket posebne vrste“, smatra Karsten Brzeski, ekonomista banke ING-Diba.