Strah od kraha na berzama

Konačno je zabeležen pad na berzama! I to već od početka godine. Tako loš start u novu berzansku godinu, odavno nije zabeležen. Najkasnije početkom ove sedmice gorko su se razočarali oni koji su se nadali da će se sve to srediti i ostati na uobičajenim nivoima. Neki su čak „ušli u crveno“, deonice banaka bile su žestoko pogođene – a i sve ostalo je povučeno u spiralu pada kurseva.

Nije bilo iznenada

U vrednosne papire uložene su ogromne sume novca – zato što se na berzama trguje budućnošću, zato što sav taj novac koji centralne banke bez prestanka „pumpaju“ na tržišta mora negde da se uloži i zato što su deonice na duge staze još uvek dobra investicija. Na određeno vreme to je zakamufliralo brojne probleme koji zabrinjavaju svetsku ekonomiju: sukob u Ukrajini koji još uvek nije rešen, rat u Siriji koji nikako da prestane, a koji izaziva problem sa izbeglicama, dužnička kriza u Grčkoj koja je samo privremeno rešena, brige oko ekonomskog rasta u Kini. I, kao da sve to nije dovoljno loše, cena nafte kreće se na niskim nivoima – što, doduše, raduje ekonomije koje troše naftu poput nemačke, ali, inače, uglavnom donosi nesreće. Jer, nikome ne treba nestabilnost u važnim zemljama u ubrzanom industrijskom razvoju, poput Rusije i Brazila.

Širi se strah

Da ostanemo na kratko još kod teme: cene nafte. Nijedna od zemalja koje je eksploatišu ne može da se pomiri sa sadašnjom situacijom. Svi – svejedno radi li se o Saudijcima, Rusima, Venecuelancima ili Amerikancima iz SAD – s tim imaju veliki problem. Šeici bi to mogli da reše tako što bi na određeno vreme zavrnuli slavine i time cenu ponovno naterali da krene ka gore. Ali, oni to ne žele jer konkurenciju iz SAD koja proizvodi naftu iz škriljaca i zakletog neprijatelja – Iran, žele da drže van konkurencije. U slučaju Amerikanaca, poprilično su uspešni: brojne firme koje proizvode naftu tehnikom frakinga morale su da odustanu od posla. To je jedan od osnovnih razloga za trenutni pad na burzama. Te firme visoko su se zadužile zbog svog zahtevnog biznisa. U zavisnosti od izvora, smatra se da one imaju dugove kod banaka između 250 i 400 milijardi dolara.

Privremena kriza?

I evo ga, opet je tu – strah od nove finansijske krize. Banke, od kojih je većina trenutno zabavljena sama sobom, morale bi po mogućnosti da se odreknu mnogo novca. Ulagači sada najviše strahuju upravo od toga. Najgore je time pogođena nemačka Dojče banka. Iako gotovo da i nije uložila u energetski sektor, kurs deonica početkom nedelje pao je na najniži nivo. Sve to pokazuje koliko je u ovom trenutku velika nervoza ulagača. Sa stvarnošću to nema više mnogo veze.

Jer u stvarnosti je stanje takvo da se kursevi sada, nakon preterivanja proteklih meseci, jednostavno približavaju realnosti. S velikom sigurnošću se može reći da će situacija još duže vreme biti loša – pre nego što krene na bolje. Bilo bi dobro da onaj ko ionako hronično ne može da spava, neko vreme uopšte ne prati berzanske kurseve. Za sve ostale važi: primiriti se, stisnuti zube i napred.