Pacoli: Radujem se pomirenju sa Srbijom
6. oktobar 2017.
DW: Gospodine Pacoli, rekli ste da će prioritet u Vašem poslu biti nastavak procesa priznavanja Kosova. Ali taj proces je u priličnom zaostatku. Šta ćete konkretno da radite u tom pravcu?
Bedžet Pacoli: Proces priznavanja je malo u zaostatku pošto je tokom mandata prethodnog ministra došlo samo do dva nova priznanja Kosova. Moja agenda predviđa jačanje diplomatskih odnosa sa zemljama sa svih kontinenata, a posebno sa državama koje nisu priznale Kosovo. Priznavanje nezavisnosti Kosova za nas je najvažniji proces i mi na tom putu nećemo stati.
Jedna od najvećih obaveza Kosova jeste demarkacija granice sa Crnom Gorom, što je bio i jedan od razloga za pad prošle Vlade na Kosovu. Kako ćete rešiti taj problem, pošto mnogi u Prištini tvrde da Kosovo tim sporazumom gubi dosta teritorije?
Neću da se bavim time šta se dogodilo pre mog dolaska na ovu funkciju, ali mi moramo da rešimo taj problem. Potpisali smo sporazum sa Crnom Gorom, koja je taj sporazum i ratifikovala. Dakle to pitanje je de jure završeno. Ja nemam nikakav problem s tim pošto smatram da bi sporazum trebalo da se poštuje. Mi nemamo nikakav konflikt s Crnom Gorom, ali je naša javnost podeljena po tom pitanju. To se vidi i u Parlamentu Kosova. Za Crnu Goru je pitanje sporazuma zatvoreno, tako da bi mi ovde trebalo da vidimo kako ćemo to pitanje da rešimo. Svakako da je osnova za dogovor potpisani sporazum, pošto ja ne vidim da Crna Gora želi kosovsku teritoriju ili da Kosovo želi da prisvoji teritoriju Crne Gore. Osnovali smo jednu novu komisiju koja će da sagleda sva dokumenta i, ako nema nekih promena, vratićemo se potpisanom sporazumu. Crnoj Gori se ne žuri, ali nama se žuri – zbog toga što je to jedan od uslova za liberalizaciju viza.
Da li će Kosovo ubuduće imati neke „crvene linije“ po pitanju dijaloga sa Srbijom, pošto se u Prištini sve vreme govori da od dijaloga profitira samo Srbija?
Ne bi trebalo da govorimo o crvenim linijama, pošto je dijalog tu da amortizuje probleme i izazove, a ne da ih pooštrava. Crvene linije bi trebalo da imamo kada su u pitanju nasilje i rat, a dijalog je tu da nađe rešenja. Mislim da bi dijalog trebalo da posluži za rešavanje problema, a ne za prikupljanju političkih poena na unutrašnjem planu. Proces se odvija u pravom smeru i ja vidim pozitivne pomake i od strane Srbije. Inicijativa Vučića za unutrašnji u dijalog u Srbiji ne bi trebalo da se kritikuje, već bi na to trebalo da se gleda kao na konstruktivan pokušaj za rešavanje problema i od tog njihovog dijaloga trebalo bi uzeti samo pozitivne stvari, one koje mogu da se koriste u nastavku dijaloga Kosova i Srbije. Srbiji je jasno da bi pomirenje sa Albancima moglo da doprinese regionu i samoj Srbiji. Nama je takođe jasna realnost koju imamo.
Srbija je konsolidovana država koja ima dugu graničnu liniju sa Kosovom, dok je Kosovo s druge strane jedan od važnih ekonomskih partnera Srbije. Mi bi trebalo da intenziviramo odnose po pitanju slobode kretanja ljudi, kapitala i ideja kako bi poboljšali životni standard. Srbija zna da će dan pomirenja sa Kosovom doći i da će na kraju biti postignut sporazum o pomirenju. Radujem se pomirenju pošto od toga profitiraju i Kosovo i Srbija, ali i region. Jedan od koraka ka tom pomirenju jeste i naše povlačenje zahteva za učlanjenje u Interpol. Mi vrlo intenzivno razmišljamo i da povučemo zahtev za učlanjenje u UNESCO, čime bi Srbiji poslali vrlo snažan signal da želimo da pomažemo proces dijaloga. Ali ni Srbija ne bi trebalo da blokira naše inicijative za učlanjenje u međunarodne organizacije. Ja mislim da bismo mi mogli da se učlanimo i sada u UNESCO, ali želimo da sporazum sa Srbijom bude što bogatiji i da u tom sporazumu budu obuhvaćena i ta pitanja.