S verom u „novu fazu“
31. avgust 2017.
Srbija i Kosovo, pod pokroviteljstvom Evropske unije, trenutno rade na otvaranju „nove faze dijaloga“. Dogovor o tome koji je postignut početkom jula na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Kosova Hašima Tačija potvrđen je danas (31.8.) u Briselu.
„Moramo da pređemo u novu fazu dijaloga gde ćemo razmotriti sva preostala pitanja kako bi došli do finalnog sporazuma između dveju zemalja čime bi se završilo vekovno neprijateljstvo, a obe zemlje napredovale ka porodici slobodnih nacija“, poručio je predsednik Kosova Hašim Tači posle sastanka sa srpskim predsednikom u Briselu.
Za predsednika Srbije Aleksandara Vučića nova faza znači rešavanje istorijskog problema između Srba i Albanaca, a zarad budućnosti i dece. „Da li želimo ili vidimo priliku od jedan ili dva odsto da rešimo naše istorijske probleme koji traju gotovo 300 godina? Tu malu šansu vidimo i zato ćemo se za rešavanje problema boriti svim srcem i svom snagom, ma kako te šanse bile velike“, poručio je Vučić iz Brisela.
Evropska unija po običaju ne želi da komentariše suštinu razgovora i dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, već napominje da će se u najavljenoj „novoj fazi“ razgovarati o onome „o čemu se dve strane dogovore“ i u formatu koji bude dogovoren između Beograda i Prištine. Pored zvanično nepotvrđenih odgovora o tome ko će u ime Beograda i Prištine i tačno oko čega pregovarati u narednom periodu, ostaje i pitanje još uvek neispunjenih dogovora oko koji su dve strane pregovarale prethodnih godina.
Još jednom dogovor o pravosuđu
Pored neformalnih sastanaka predsednika Vučića i Tačija u kojima se dogovara „nova faza“ činjenica je da je „stara faza“ dijaloga Beograda i Prištine u blokadi još od početka ove godine. Evropski posrednici u tom dijalogu kažu da im je važno da se kontakti ipak nastavljaju.
„Duge pauze ne vode nigde. Nama je jasno kakve su političke prilike, ali mi isto tako nikada iz vida ne gubimo implementaciju dogovorenog u dijalogu“, kažu u evropskim diplomatskim krugovima. A političke prilike su takve da je dijalog Beograda i Prištine blokiran najpre hapšenjem Ramuša Haradinja početkom godine, a zatim i izbornim procesima u Srbiji i na Kosovu. U ovom trenutku Kosovo još nema formiranu vladu koja bi dala legitimitet nastavku pregovora sa Srbijom.
Da je nastavak dijaloga daleko od predvidljivog scenarija kada je reč o primeni već dogovorenog, kao i o mogućoj „finalizaciji odnosa“, govori činjenica da predsednik Kosova Hašim Tači i kandidati za premijera Kosova Ramuš Haradinaj i Aljbin Kurti imaju tri različita pristupa daljoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. I dok se predsednik Kosova Hašim Tači zalaže za nastavak dijaloga na predsedničkom nivou, Ramuš Haradinaj, kandidat koalicije Demokratske partije Kosova, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo, nastavak dijaloga uslovljava priznanjem Kosova. Istovremeno, kandidat za premijera Samoopredeljenja Aljbin Kurti zalaže se za reviziju i redizajniranje procesa.
„Dijalog je obaveza i Srbije i Kosova. Mi očekujemo da i nova vlada preuzme te obaveze“, ponavljaju u Briselu. U tom smislu šefica diplomatije EU Federika Mogerini pozdravila je obećanje Vučića i Tačija da će se sporazum o integraciji pravosuđa na Kosovu biti finalizovati do 17. okotbra.
„Obe strane su se danas dogovorile o finalnim koraci za sprovođenje dogovora o pravosuđu koji je postignut u okviru dijaloga kome posreduje Evropska unija. Predsednici su potvrdili da će taj dogovor u potpunosti biti primenjen 17. oktobra 2017. godine. Toga dana će sudije, tužioci i sudsko osoblje biti integrisani u kosovski pravosudni sistem. Njihova integracija omogućiće vršenje pravde na celoj teritoriji Kosova, posebno u Mitrovici“, stoji u saopštenju Federike Mogerini posle neformalnog sastanka s predsednicima Srbije i Kosova.
Daleko od idealnog, daleko i od sukoba
I dok predsednici Srbije i Kosova najavljuju „istorijsko pomirenje“ i „istorijski dogovor“ Srba i Albanaca, uz podršku EU, ali, kako Tači tvrdi, i Sjedinjenih Američkih Država, Briselski sporazum postignut 2013. godine broji svoje ispunjene, neispunjene i dogovore koji su još u fazi primene. Najveći deo sporazuma, koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, nije sproveden u delo niti se njegova finalizacija nazire. Oblast eneregtike i dalje je otvoreno pitanje između Beograda i Prištine. Sloboda kretanja funkcioniše – sem u slučaju da neko ne odluči suprotno i nekome s druge strane granice ili administrativnog prelaza između Srbije i Kosova zabrani ulazak na svoju teritoriju.
U Briselu kažu da nisu ni očekivali da će biti lako, da je situacija daleko od idealne, ali i daleko od sukoba i neprijateljstva koji su između dva naroda vladali decenijama. „Radimo sve u cilju pronalaženja načina da dijalog teče i da daje rezultate“, kažu izvori bliski kancelariji visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost. U tom kontekstu, kažu u Briselu, treba tumačiti i današnji sastanak predsednika Srbije i Kosova, kao i pokretanje rada na novoj fazi dijaloga.